Википедија

Edmund Kemper

Амерички серијски убица

Edmund Kemper (18. decembar 1948.) je američki serijski ubica koji je delovao na području Kalifornije u periodu 1964-1973. godine. Ubio je ukupno 10 ljudi, uključujući svoju majku, babu i dedu sa očeve strane. Većinu ubistava koje je počinio prati i nekrofilija sa slučajevima silovanja. [1]

Edmund Kemper
Kemper 1973. godine
Lični podaci
Puno imeEdmund Ed Kemper
PseudonimVeliki Ed
Mesto rođenjaBerbank (Kalifornija), SAD
Kriminalni podaci
Optužbe
Osuđendoživotna robija

Biografija uredi

Edmund Kemper rođen je u Berbanku, Kalifornija, 18. decembra 1948. godine. Bio je srednje dete i jedini sin rođen od Klarnel Elizabet Kemper i Edmunda Kempera mlađeg. Otac mu je bio veteran Drugog svetskog rata koji je posle rata testirao nuklearno oružje na pacifičkom poligonu pre nego što se vratio u Kaliforniju, gde je radio kao električar. Edmund mlađi je kasnije izjavio da su „samoubilačke misije u ratu i testiranja atomske bombe ništa u poređenju sa životom sa Klarnel i da je ona uticala na njega „više nego tri stotine devedeset šest dana i noći borbi na frontu”.[2]

Kemper je bio za glavu viši od svojih vršnjaka sa četiri godine.[3] Rano je ispoljio antisocijalno ponašanje kao što su mučenje insekata i okrutnost prema životinjama: u dobi od 10 godina, zakopao je živu mačku; kada je umrla, iskopao ju je, odrubio glavu i nataknuo glavu na šiljak. Kemper je kasnije izjavio da je uživao u tome što je uspešno lagao svoju porodicu o ubistvu mačke. U dobi od 13 godina, ubio je još jednu mačku kada je shvatio da se umiljava njegovoj mlađoj sestri, Alin Li Kemper (rođ. 1951), u odnosu na njega; držao je delove tela mačke u svom ormanu dok ih majka nije pronašla.[4]

Izvodio je obrede sa lutkama svoje mlađe sestre koje su kulminirale time što im je odstranjivao glave i ruke; jednom prilikom, kada ga je njegova starija sestra, Suzan Hjui Kemper (1943–2014), zadirkivala i pitala zašto nije pokušao da se poljubi svoju učiteljicu, on je odgovorio: „Ako je poljubim, prvo bih morao da je ubijem.“[5] Takođe se prisećao da bi se kao dečak iskrao iz kuće i, naoružan očevim bajonetom, otišao u kuću svoje učiteljice drugog razreda i gledao kroz prozore. U kasnijim intervjuima je izjavio da su neke od njegovih omiljenih igara koje je igrao kao dete bile „gasna komora“ i „električna stolica“, u kojima je tražio od svoje mlađe sestre da ga veže i okrene zamišljeni prekidač; zatim bi se prevrnuo i izvijao na podu, pretvarajući se da ga ubijaju udisanjem gasa ili strujnim udarom. I on je kao dete imao iskustva blizu smrti: jednom, kada je starija sestra pokušala da ga gurne ispred voza, a drugi put kada ga je uspešno gurnula u duboki kraj bazena, gde se umalo utopio. [6]

Kemper je imao blizak odnos sa svojim ocem i bio je posebno razoren kada su mu se roditelji razveli 1957. godine. Imao je ozbiljno nefunkcionalan odnos sa svojom majkom, neurotičnom, dominantnom alkoholičarkom koja ga je često omalovažavala, ponižavala i zlostavljala. Klarnel je često terala svog sina da spava u zaključanom podrumu jer se plašila da će nauditi svojim sestrama, redovno mu se rugala zbog njegove velike veličine nazivajući ga čudakom. [7] Kemper je išao jednom prilikom kod svog oca da bi saznao da ima novu porodicu, suprugu i decu. Nije se zadržao kod oca već je otišao da živi kod babe i dede sa očeve strane. Baba mu je bila vrlo sličnog temperamenta kao i majka, stalno ga je maltretirala i ponižavala.

Prvi zločin uredi

Dana 27. avgusta 1964, u dobi od 15 godina, Kemper je sedeo za kuhinjskim stolom sa svojom bakom Matildom (r. 1897) kada su se posvađali. Besan, Kemper je odjurio i uzeo pušku koju mu je deda dao za lov; puška je zaplenjena jer je njome bespotrebno pucao u životinje. Zatim je ponovo ušao u kuhinju i pucao joj u glavu pre nego što joj je još dva puta pucao u leđa. Poslednje reči njegove babe su navodno bile: „Bolje je da više ne pucaš u ptice.“ Neki izveštaji pominju da je i ona zadobila višestruke obdukcione ubode kuhinjskim nožem. Kada se Kemperov deda, Edmund Emil Kemper stariji (r. 1892), vratio iz kupovine, Kemper je izašao napolje i smrtno ga pucao na prilazu pored njegovog automobila. Nije bio siguran šta dalje, pa je telefonirao majci, koja mu je rekla da se obrati lokalnoj policiji. Kemper je to učinio i čekao da bude priveden.[8]

Kemper je nakon hapšenja rekao da je "samo želeo da vidi kakav je osećaj ubiti babu" i svedočio da je ubio svog dedu kako ne bi morao da sazna da mu je žena mrtva i da bi bio ljut na Kemper za ono što je učinio. Psihijatar Donald Lunde, koji je intervjuisao Kempera u odraslom dobu, napisao je: „Na svoj način se osvetio za odbacivanje i svog oca i majke.“ Kemperovi zločini su smatrani neshvatljivim za 15-godišnjaka koje bi mogao da počini i sudski psihijatri su mu dijagnostikovali paranoidnu šizofreniju. Poslat je u državnu bolnicu Ataskadero, maksimalno obezbeđenu ustanovu u okrugu San Luis Obispo u kojoj su smešteni mentalno bolesni osuđenici.[9]

Psihijatri i socijalni radnici Ataskadera, Kalifornijske omladinske uprave, nisu se složili sa dijagnozama sudskih psihijatara. U njihovim izveštajima je stajalo da Kemper nije pokazao „nikakav let ideja, nikakvo mešanje u misli, nikakav izraz zabluda ili halucinacija, niti dokaz bizarnog razmišljanja.“ Takođe su primetili da je inteligentan i introspektivan. Početno testiranje je izmerilo njegov količnik inteligencije na 136, sa dve standardne devijacije iznad proseka.[ Kemperu je ponovo dijagnostikovano manje teško stanje, „poremećaj osobina ličnosti, pasivno-agresivni tip.“ Kasnije, tokom svog boravka u Ataskaderu, dat mu je još jedan test inteligencije, koji je dao viši rezultat od 145.[10]

Kemper je zavodio uspešno svoje psihijatre tako što je bio uzorni zatvorenik, a bio je i obučen da sprovodi psihijatrijske testove drugim zatvorenicima. Psihijatar je kasnije rekao: „Bio je veoma dobar i to nije tipično za sociopatu. On je zaista bio ponosan na svoj rad.“ Nakon drugog hapšenja, Kemper je rekao da mu je sposobnost da razume kako ovi testovi funkcionišu omogućila da manipuliše svojim psihijatrima, priznajući da je mnogo naučio od seksualnih prestupnika kojima je davao testove; na primer, rekli su mu da je najbolje da ubije ženu nakon što je siluje, da ne bi ostavio svedoke.[9]

1969—1972. uredi

Dana 18. decembra 1969, na svoj 21. rođendan, Kemper je pušten na uslovnu slobodu iz Ataskadera. Protiv preporuka psihijatara u bolnici, pušten je na brigu svojoj majci Klarnel — koja se ponovo udala, uzela prezime Strandberg, a zatim se ponovo razvela — u Aptosu, u Kaliforniji, nekoliko minuta vožnje od mesta gde je radila kao administrativni asistent na Univerzitetu Kalifornije, Santa Kruz. Kemper je kasnije rehabilitovan i 29. novembra 1972. godine njegova dosije o maloletnicima je trajno izbrisan. Poslednji izveštaj njegovih psihijatara na uslovnoj kazni je glasio: Kada bih video ovog pacijenta, a da nemam nikakvu anamnezu ili da od njega ne dobijem bilo kakvu anamnezu, pomislio bih da imamo posla sa veoma dobro prilagođenim mladićem koji je imao inicijativu, inteligenciju i koji je bio bez ikakvih psihijatrijskih bolesti. Moje mišljenje je da je on odlično reagovao na godine lečenja i rehabilitacije i ne bih video nijedan psihijatrijski razlog da se smatra da je opasan po sebe ili bilo kog člana društva... treba mu omogućiti više slobode kao odrasloj osobi da razvije svoj potencijal, smatrao bih razumnim trajno brisanje njegovih dosijea maloletnika.[11]

Dok je ostao sa svojom majkom, Kemper je pohađao komunalni koledž u skladu sa svojim zahtevima za uslovnu slobodu i nadao se da će postati policajac, iako je odbijen zbog svoje visine - u vreme puštanja iz Atascadera, Kemper je imao 2,06 m — što je dovelo do njegovog nadimka „Veliki Ed“. Kemper je održavao odnose sa policajcima Santa Kruza uprkos svom odbijanju da se pridruži policiji i postao je samoproglašen "policajac" u baru zvanom Soba za porote, popularnom okupljalištu lokalnih policajaca.

Kemper je radio niz sitnih poslova pre nego što je dobio posao u Odeljenju za autoputeve države Kalifornije. Za to vreme, njegov odnos sa Klarnel je ostao toksičan i neprijateljski, a njih dvoje su se često svađali koje su njihovi susedi često čuli. Kemper je kasnije opisao svađe koje je imao sa svojom majkom u to vreme, navodeći sledeće:

Moja majka i ja smo odmah krenuli u užasne bitke, nasilne i okrutne. Nikada ni sa kim nisam bio u tako žestokoj verbalnoj borbi. Muškarcu bi to išlo u ruku, ali ovo je bila moja majka i nisam mogla da podnesem pomisao da moja majka i ja radimo ove stvari. Insistirala je na tome i samo na glupostima. Sećam se da je jedan razlog svađe bio da li treba da operem zube.[12]

Kada je uštedeo dovoljno novca, Kemper se preselio da živi kod prijatelja u Alamedi. Tamo se i dalje žalio da ne može da pobegne od majke jer ga je redovno telefonirala i iznenadne posete. Često je imao finansijskih poteškoća, zbog čega se često vraćao u majčin stan u Aptosu. Na plaži u Santa Kruzu, Kemper je upoznao učenicu srednje škole Turlok sa kojom se verio u martu 1973. Veridba je prekinuta nakon Kemperovog drugog hapšenja, a roditelji njegove verenice su tražili da se njeno ime ne otkriva javnosti.[13]

Iste godine kada je počeo da radi za Odeljenje za autoputeve, Kempera je udario automobil dok je vozio motocikl koji je nedavno kupio. Njegova ruka je teško povređena u nesreći, a on je dobio nagodbu od 15.000 dolara (što je ekvivalentno 91.563 dolara u 2021.) u građanskoj tužbi koju je podneo protiv vozača automobila. Dok se vozio unaokolo automobilom koji je kupio delom novca iz tužbe, primetio je veliki broj mladih žena kako stopiraju i počeo je da skladišti plastične kese, noževe, ćebad i lisice u njegovom automobilu. Prema Kemperu, pokupio je oko 150 takvih autostopera pre nego što je osetio ubilačke seksualne nagone.[14]

Kasniji zločini uredi

Između maja 1972. i aprila 1973. Kemper je ubio osam žena. Pokupio bi studentkinje koje su stopirale i odveo ih u izolovana područja gde bi ih pucao, ubadao, gušio ili davio. Zatim bi njihova tela vraćao u svoj dom, gde im je odsecao glave, vršio oralno silovanje na njihovim odsečenim glavama, imao polni odnos sa njihovim leševima, a zatim ih raskomadao.[15]

Tokom ovog 11-mesečnog pohoda ubistava, Kemper je ubio pet studentkinja, jednu srednjoškolku, svoju majku i njenu najbolju prijateljicu. Kemper je u intervjuima izjavio da je često tražio žrtve nakon svađe sa majkom i da je ona odbijala da ga upozna sa ženama koje pohađaju fakultet na kojem je radila. On se priseća: „Ona bi rekla: 'Isti si kao tvoj otac. Ne zaslužuješ da ih upoznaš'.“ Psihijatri, i sam Kemper, zastupali su uverenje da su mlade žene surogat za njegovu krajnju metu: majku.[16]

Kemper je 7. maja 1972. vozio u Berkliju, kada je pokupio dve osamnaestogodišnje studentkinje sa Državnog univerziteta Fresno, Meri En Peše i Anitu Meri Lučesu, pod pretpostavkom da ih vodi na Univerzitet Stanford. Posle sat vremena vožnje, uspeo je da stigne do zabačenog šumovitog područja u blizini Alamede. Tamo je stavio lisice na Meri En i zaključao Lučesu u prtljažnik, a zatim je izbo nožem i zadavio Meri En na smrt, nakon čega je ubio Lučesu na sličan način.[17] Kemper je kasnije priznao da je, dok je stavljao lisice na Meri En, „dodirnuo njenu dojku i to [ga] je osramotilo“. Kemper je stavio oba tela žena u prtljažnik svog automobila i vratio se u svoj stan. Na putu ga je zaustavio policajac jer mu je pokvareno zadnje svetlo, ali policajac nije otkrio leševe u automobilu. Kemperov cimer nije bio kod kuće, pa je tela odneo u svoj stan, gde je fotografisao i imao seksualni odnos sa leševima pre nego što ih je raskomadao. Zatim je delove tela stavio u plastične kese, koje je kasnije ostavio u blizini planine Loma Prieta. Pre nego što je njihove odsečene glave bacio u jarugu, Kemper se upustio u oralno silovanje sa oba leša. U avgustu te godine, lobanja Meri En je pronađena na planini. Opsežna potraga nije uspela da pronađe ostatke njihovih tela.[18]

Uveče 14. septembra 1972. Kemper je pokupio 15-godišnju plesačicu po imenu Aiko Ku, koja je odlučila da stopira na čas plesa pošto je propustila autobus. Ponovo se odvezao do udaljenog područja, gde je povukao pištolj na nju pre nego što se slučajno zaključao iz svog automobila. Međutim, Ku ga je pustila unutra, uprkos činjenici da je pištolj još uvek bio u autu. Vrativši se u automobil, nastavio je da je guši onesvešćenu, siluje je i ubija. Kemper je kasnije spakovao njeno telo u prtljažnik svog automobila i otišao u obližnji bar da popije nekoliko pića, a zatim se vratio u svoj stan. Kasnije je priznao da je nakon izlaska iz bara otvorio prtljažnik svog automobila, „divivši se [svom] ulovu kao ribar.“ U svom stanu, imao je seksualni odnos sa lešom, a zatim ga raskomadao. Njena majka je pozvala policiju da prijavi nestanak ćerke i postavila stotine flajera tražeći informacije, ali nije dobila nikakav odgovor u vezi lokacije ili statusa njene ćerke.[18]

Dana 7. januara 1973. Kemper, koji se ponovo uselio sa svojom majkom, vozio se po kampusu Kabriljo koledža kada je pokupio 18-godišnju studentkinju Sintiju En "Sindi" Šal. Odvezao se do šumovitog područja i upucao ju je iz pištolja kalibra 22. Zatim je njeno telo stavio u gepek svog automobila i odvezao se do kuće svoje majke, gde je preko noći držao njeno telo skriveno u ormanu u svojoj sobi. Kada je njegova majka otišla na posao sledećeg jutra, imao je seksualni odnos i izvadio metak sa leša, a zatim ju je raskomadao i obezglavio u kadi.[19] Kemper je držao odsečenu glavu nekoliko dana, redovno imao seksualne odnose sa njom, a zatim ju je zakopao u bašti svoje majke okrenutom nagore prema njenoj spavaćoj sobi. Nakon hapšenja, izjavio je da je to uradio zato što je njegova majka „uvek želela da se ljudi ugledaju na nju.“ Ostatak tela je bacio sa litice. Tokom narednih nekoliko nedelja, svi delovi tela osim njene glave i desne ruke su otkriveni i „složeni kao jeziva slagalica“. Patolog je utvrdio da je telo bilo isečeno na komade električnom testerom.

Kemper je 5. februara 1973. posle žestoke svađe sa majkom napustio kuću u potrazi za mogućim žrtvama. Uz povećanu sumnju da serijski ubica napada autostopere u oblasti Santa Kruza, studentima je savetovano da prihvataju vožnju samo iz automobila sa univerzitetskim nalepnicama. Kemper je uspeo da nabavi nalepnicu, pošto je njegova majka radila u kampusu Univerziteta. U kampusu susreo se sa 23-godišnjom Rosalind Heder Torp i 20-godišnjom Alis Helen. Prema Kemperu, Torp je prvi ušla u auto, uveravajući drugaricu da takođe uđe. Obe ih je ubio čim su ušle u automobil i uvio ih u ćebad. [19] Kemper je odneo svoje žrtve u kuću svoje majke; ovog puta im je odrubio glave u svom automobilu i odneo leševe bez glave u kuću svoje majke da bi imao polni odnos sa njima. Zatim je raskomadao tela, izvadio metke kako bi sprečio identifikaciju, a njihove ostatke je odbacio sledećeg jutra. Neki ostaci su pronađeni u kanjonu Eden nedelju dana kasnije, a više njih je pronađeno u blizini magistrale u martu.

Kada su ga u intervjuu pitali zašto je obezglavljivao svoje žrtve, on je objasnio: „Maštanje o putovanju glavom bile su pomalo kao trofej. Znate, glava je tamo gde je sve, mozak, oči, usta. To je osoba. Sećam se da su mi kao klincu govorili, odsečeš glavu i telo umire.Telo je ništa posle odsecanja glave... pa to nije baš tačno, ostalo je mnogo u telu devojčice bez glave. „[20]

Dana 20. aprila 1973. godine, po povratku kući sa žurke, njegova majka je svojim dolaskom probudila Kempera. Dok je sedela u svom krevetu i čitala knjigu, primetila je da Kemper ulazi u njenu sobu i rekla mu: „Pretpostavljam da ćeš sada želeti da sediš celu noć i pričaš. Kemper je odgovorio: „Ne, laku noć.“ Zatim je sačekao da ona zaspi, a zatim se ušunjao nazad u njenu sobu da bi je udario čekićem i prerezao joj vrat perorezom. Zatim joj je odrubio glavu i upustio se u polni odnos sa njenom odsečenom glavom, a zatim je koristio kao metu za pikado. Kemper je izjavio da je „stavio [njenu glavu] na policu i drao na nju sat vremena... bacao strelice na nju“, i, na kraju, „razbio joj lice“. Takođe je isekao njen jezik i grkljan i bacio ih u đubre. Pozvao je njenu najbolju prijateljicu Sali da dođe kod njih u goste. Kemper je mislio da je najbolje da i nju ubije kako joj ne bi bilo krivo pošto je Karnel njena najbolja prijateljica, mrtva. Kada je stigla, Kemper ju je zadavio i smislio priču kako su njih dve otišle na odmor. Nakon predomišljanja, Kemper je ostavio poruku policiji u stanu kako je završio posao brzo.

Nakon toga, Kemper je pobegao sa lica mesta. Vozio se bez prestanka do Puebla u Koloradu, uzimajući tablete kofeina da bi ostao budan na putu od preko 1.000 milja (oko 1.600 km). Imao je tri pištolja i stotine komada municije u automobilu i verovao je da je meta aktivne potrage. Pošto nije čuo nikakve vesti na radiju o ubistvima svoje majke i Sali kada je stigao u Pueblo, pronašao je telefonsku govornicu i pozvao policiju. Priznao je ubistvo svoje majke i Sali, ali policija nije ozbiljno shvatila njegov poziv i rekla mu je da se javi kasnije. Nekoliko sati kasnije, Kemper je ponovo nazvao, tražeći da razgovara sa službenikom koga je lično poznavao. On je tom službeniku priznao da je ubio svoju majku i njenu prijateljicu, a zatim je sačekao da policija stigne i privede ga. Po hapšenju, Kemper je takođe priznao ubistva šest studentkinja. [21]

Na pitanje u kasnijem intervjuu zašto se predao, Kemper je rekao: "Prvobitna svrha je nestala... Nije služila nikakvoj fizičkoj, stvarnoj ili emocionalnoj svrsi. To je bilo samo čisto gubljenje vremena... Emotivno, nisam mogao još dugo da podnesem. Tamo sam pred kraj počeo da osećam glupost cele ove proklete stvari, i na mestu skoro iscrpljenosti, skoro kolapsa, samo sam rekao do đavola i prekinuo sve." [22]

Suđenje i hapšenje uredi

 
Kemper 1973. godine

Tri sudska psihijatra su utvrdila da je Kemper pravno zdrav. Jedan od psihijatara, dr Džoel Fort, istražio je njegovu maloletničku evidenciju i dijagnozu da je nekada bio psihotičan. Fort je takođe intervjuisao Kempera, uključujući pod serumom istine, i preneo sudu da se Kemper bavio ljudožderstvom, navodeći da je sekao meso sa nogu svojih žrtava, a zatim kuvao i konzumirao meso u tepsiji. Bez obzira na to, Fort je utvrdio da je Kemper bio potpuno svestan u svakom slučaju i naveo da Kemper uživa u izgledu za sramotu povezanu sa proglašenjem za ubicu. Kemper je kasnije odustao od priznanja kanibalizma.[23]

Kemper je svedočio da je ubio žrtve jer ih je želeo „za sebe, kao imovinu“, i pokušao da ubedi porotu da je lud na osnovu obrazloženja da je njegove radnje mogao da počini samo neko aberantnog uma. Rekao je da su dva bića naselila njegovo telo i da je, kada je ličnost ubica preuzela vlast, to bilo „nekako kao zamračenje“.

Dana 8. novembra 1973. porota od šest ljudi i šest žena raspravljala je pet sati pre nego što je Kempera proglasila zdravim i krivim po svim tačkama. Tražio je smrtnu kaznu, tražeći „smrt mučenjem. Međutim, sa moratorijumom koji je Vrhovni sud Kalifornije stavio na smrtnu kaznu, on je umesto toga dobio sedam godina doživotnog zatvora po svakoj tački, sa tim da se ovi rokovi služe istovremeno, i osuđen je na kalifornijsku medicinsku ustanovu u Vakavilu.

Kemper ostaje među opštom populacijom u zatvoru i smatra se uzornim zatvorenikom. Bio je zadužen za zakazivanje pregleda drugih zatvorenika kod psihijatara i bio je vrhunski majstor za izradu keramičkih čaša. Profiler FBI-ja Džon Daglas opisao je Kempera kao „među najpametnijim“ zatvorenicima koje je intervjuisao i sposobnog za „redak uvid za nasilnog kriminalca“. Dalje je dodao da mu se Kemper lično dopada, nazivajući ga „prijateljskim, otvorenim, osetljivim, [i sa) dobrim smislom za humor“.

Kemper govori o prirodi svojih zločina i izjavio je da je učestvovao u intervjuima kako bi spasio druge poput sebe od ubistva. Pomagao je policiji u osvetljavanju zločina drugih ubica i kriminalaca.[24]

Psihologija uredi

Dok mu je suđeno za ubistvo babe i dede, Kemperu su sudski imenovani psihijatri dijagnostikovali paranoidnu šizofreniju; međutim, psihijatri i socijalni radnici Kalifornijske omladinske uprave u državnoj bolnici Ataskadero nisu se složili na osnovu toga da Kemper nije pokazao „bez ideja, nikakvog mešanja u misli, nema izražavanja zabluda ili halucinacija, i nema dokaza o bizarnom razmišljanju“, dalje primećujući da je veoma inteligentan i introspektivan. Kemperu je stoga ponovo postavljena dijagnoza „poremećaja osobina ličnosti, pasivno-agresivni tip“. Ubrzo po dolasku u Medicinsku ustanovu u Kaliforniji 1973. godine, Kemper je primljen kod psihijatara i ponovo mu je postavljena dijagnoza antisocijalnih, narcističkih poremećaja ličnosti.[25]

Reference uredi

  1. ^ Schechter, Harold (2004). The serial killer files : the who, what, where, how, and why of the world's most terrifying murderers (1st izd.). New York: Ballantine Books. str. 34. ISBN 0-345-46566-0. 
  2. ^ Cheney, Margaret (1976). The coed killer. New York: Walker. str. 8. ISBN 0-8027-0514-6. 
  3. ^ Pitt, Ingrid (2000). The Ingrid Pitt book of murder, torture & depravity. London: B.T. Batsford. str. 67. ISBN 978-0-7134-8676-6. 
  4. ^ Martingale, Moira (1995). Cannibal killers : the history of impossible murderers. New York: St. Martin's Press. str. 104. ISBN 978-0-312-95604-2. 
  5. ^ „Creating a Killer — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 10. 2. 2015. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  6. ^ Lawson, Christine Ann (2000). Understanding the borderline mother : helping her children transcend the intense, unpredictable, and volatile relationship. Northvale, N.J.: Jason Aronson. str. 141. ISBN 0-7657-0331-9. 
  7. ^ Vronsky, Peter (2004). Serial killers : the method and madness of monsters (Berkley trade pbk. izd.). New York: Berkley Books. str. 259. ISBN 0-425-19640-2. 
  8. ^ „Incomprehensible — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 15. 2. 2015. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  9. ^ a b Vronsky, Peter (2004). Serial killers : the method and madness of monsters (Berkley trade pbk. izd.). New York: Berkley Books. str. 260. ISBN 0-425-19640-2. 
  10. ^ Cheney, Margaret (1976). The coed killer. New York: Walker. str. 132. ISBN 0-8027-0514-6. 
  11. ^ Vronsky, Peter (2004). Serial killers : the method and madness of monsters (Berkley trade pbk. izd.). New York: Berkley Books. str. 263. ISBN 0-425-19640-2. 
  12. ^ Cheney, Margaret (1976). The coed killer. New York: Walker. str. 37—38. ISBN 0-8027-0514-6. 
  13. ^ „Kemper's Young Fiancé in Shock”. Greeley Daily Tribune (na jeziku: engleski). 5. 5. 1973. str. 12. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  14. ^ „The Beginning — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 15. 2. 2015. Arhivirano iz originala 15. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  15. ^ Martingale, Moira (1995). Cannibal killers : the history of impossible murderers. New York: St. Martin's Press. str. 108. ISBN 978-0-312-95604-2. 
  16. ^ Gerritsen, Tess (2001). The surgeon (Bookspan large print izd.). New York: Ballantine. str. 185. ISBN 978-0-7394-2041-6. 
  17. ^ „First Murder — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 10. 2. 2015. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  18. ^ a b „With their area already labeled “the murder capital,” Santa Cruz, Cal”. www.truecrime.net. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  19. ^ a b „More Victims — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 10. 2. 2015. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  20. ^ Vronsky, Peter (2004). Serial killers : the method and madness of monsters (Berkley trade pbk. izd.). New York: Berkley Books. str. 264. ISBN 0-425-19640-2. 
  21. ^ Douglas, John E. (1995). Mindhunter : inside the FBI's elite serial crime unit. New York. str. 152. ISBN 0-671-52890-4. 
  22. ^ Vronsky, Peter (2004). Serial killers : the method and madness of monsters (Berkley trade pbk. izd.). New York: Berkley Books. str. 266. ISBN 0-425-19640-2. 
  23. ^ „Kemper on the Stand — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 10. 2. 2015. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  24. ^ „Assessment — Edmund Kemper, known as the Coed Butcher — Crime Library”. web.archive.org. 10. 2. 2015. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 23. 2. 2023. 
  25. ^ „parole consideration” (PDF). Pristupljeno 23. 2. 2023. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едмунд_Кемпер&oldid=27689568”