Ekosistem kopnenih tekućih voda
Ekosistem kopnenih tekućih voda je ekosistem reka, potoka i izvora. Najznačajniji ekološki faktor je brzina toka vode i po tom faktoru se ove vode razlikuju od svih drugih kopnenih voda. Brzina zavisi od nagiba rečnog korita i količine protočne vode. Zbog toga, a i zato što ovaj faktor utiče i na sve druge, u različitim tokovima reke vlada drugačija kombinacija ekoloških faktora, pa se razlikuju gornji, srednji i donji tok reke sa karakterističnim biocenozama.
Gornji tok uredi
Gornji tok reke karakteriše velika brzina vode, temperatura vode je tokom kolebanja manje-više stalna, po pravilu niska i odgovara prosečnoj temperaturi mesta gde se tok i nalazi. S obzirom da je voda hladnija, ovde ima najviše rastvorenog kiseonika. Dno je najčešće kamenito.[1]
U ovom toku od silikatnih algi su najčešće penatne, odnosno one koje su bilateralno simetrične i to predstavnici rodova Achnanthes, Fragilaria i Synedra. Od mahovina, čest je rod Fontinalis. Mahovine su očekivani stanovnici vodenog ekosistema, jer im je za razmnožavanje neophodna voda. Indikator gornjeg toka je potočna pastrmka, riba kojoj upravo odgovaraju uslovi ovog toka. Najčešće živi sakrivena pri dnu. Slične uslove zahteva i alpska planarija, takođe skrivena preko dana ispod vodenih biljaka i kamenja. Ona naseljava i izvore, bunare i potoke. Pogodno sklonište, ali i hranu mnogim životinjama ovog toka, kao i planinskim potocima predstavlja fitobentos.[1]
Srednji tok uredi
Srednji tok odlikuju umerena brzina vode, veća godišnja kolebanja temperature, manje rastvorenog kiseonika, a više ugljen-dioksida nego u gornjem toku. Dno je šljunkovito ili peskovito.[1]
I u ovom toku su česte penatne silikatne alge, a posebno rodovi Cocconeis, Cymbella i Pinnularia. Od zelenih algi su najčešće končaste vrste koje pripadaju rodovima Ulothrix, Stigeoclonium i Cladophora. Ovde živi i riba mrena, koja najveći deo vremena provodi pri dnu, kao i sitni rakovi bočno spljoštenog tela.[1]
Donji tok uredi
Donji tok je najsličniji ekosistemu stajaćih (sporotekućih) voda zbog male brzine vode. Godišnja kolebanja temperature su ovde najveća, a leti, kada je temperatura na svom maksimumu, količina rastvorenog kiseonika je veoma mala. Dno je peskovito ili muljevito, a količina detritusa velika.[1]
Za ovaj tok je karakterističan fitoplankton, s obzirom da ne poseduju sposobnost kretanja ili je ta sposobnost veoma ograničena, pa njihova distribucija zavisi od pokreta vode. Čine ga predstavnici većine grupa algi. Za Tisu su karakteristične vrste Cyclotella striata, Euglena caudata, Scenedesmus quadricauda i Pediastrum duplex. Sastav zooplanktona izuzetno varira u različitim ekosistemima, ali se u ovom toku često mogu naći rotatorije, kao i račići kladocere i kopepode. Kopepode su češće morske vrste, ali ih ima i u slatkim vodama gde predstavljaju značajan izvor hrane za ribe koje se hrane planktonom. Protozoe su manje značajne po brojnosti i biomasi, ali se takođe sreću, kako solitarni, tako i kolonijalni oblici. Jedna od češćih je Difflugia. Od riba, česta je spora i plašljiva deverika, koja rijući po blatu traži hranu. Na rečnom dnu, česte su modrozelene alge Oscillatoria i Phormidium. Dno naseljavaju i oligohete sa obično dugačkim hetama, posebno tubificide, rečna školjka, čija je larva parazit na ribama, kao i larve insekata iz grupa hironomide, plekoptere i trihoptere.[1]
Rečna obala uredi
Litoral ili obalski deo je različite veličine, što zavisi od raznih faktora. Odlikuje ga specifična flora i fauna. Biljke vidljive golim okom pripadaju vodenim makrofitama, bez obzira da li se radilo o algama ili višim biljkama. Zbog specifičnih uslova koje vladaju u vodenim ekosistemima, kao što su slabija svetlost, rastvoreni minerali i gasovi, kao i ujednačenija temperatura, ove biljke su razvile niz adaptacija kao što je heterofilija, veća površina potopljenih listova u odnosu na zapreminu, redukcija korena, centralni položaj mehaničkih elemenata, razvijene intercelularne šupljine itd. Vodene biljke u užem smislu su submerzne, odnosno potpuno potopljene u vodi. Takve su na primer alge; končasta Cladophora ili pršljenčica, veći broj mahovina, kao i predstavnici monokotila. Mogu se naći, ali ređe i predstavnici paprati. Takođe vodene biljke u užem smislu su i flotante, koje jednim delom plutaju po površini vode. To su uglavnom cvetnice poput lokvanja. Biljke koje su jednim delom izdignute iznad vode su emerzne. Takve su predstavnici rodova Glycera, Eleocharis i Zizania.[1]
