Википедија

Enciklopedija

тип референтног дела

Enciklopedija (starogrčki: εγκυκλοπαιδεία, moderni grčki: εγκυκλοπαίδεια) je pojam koji potiče od Hipije iz Elisa (5. vek p. n. e.) i koji označava sveobuhvatno obrazovanje. Danas se pod pojmom enciklopedije podrazumeva struktuirano, po mogućnosti opširno opisivanje ljudskoga znanja u formi prilagođenoj svakodnevnoj upotrebi. Enciklopedija je referentno delo ili kompendijum koji pruža pregled informacija bilo iz svih grana znanja ili iz specifičnog polja ili discipline.[1] Danas postoje opšte i stručne enciklopedije. Opšte enciklopedije obrađuju sva naučna područja dok stručne obrađuju samo jednu oblast, ali mnogo opširnije. Nauka o enciklopedijama naziva se enciklopedistika i koristi enciklopedijsku teoriju.

Naučna enciklopedija iz 1772. godine

Enciklopedije se dele u članke ili unose koji su obično alfabetno uređeni po nazivima članaka[2] i ponekad po tematskim kategorijama. Enciklopedijski unosi su uglavnom duži i detaljniji od onih u većini rečnika.[2] Generalno govoreći, za razliku od rečnika koji je usredsređen na lingvističke informacije o rečima, kao što su značenje, izgovor, upotreba, i gramatičke forme, enciklopedijski članci imaju fokus na činjeničnim informacijama vezanim za predment iz naslova članka.[3][4][5][6]

Enciklopedije su postojale oko 2.000 godina i u znatnoj meri su evoluirale od vremena svog nastanka u pogledu jezika (pisane su u glavnim međunarodnim ili govornim jezicima), veličini (nekoliko ili veliki broj tomova), svrha (prezentacija globalnog ili ograničenog opsega znanja), kulturna percepcija (autoritativna, ideološka, didaktička, utilitarista), autorstvo (kvalifikacije, stil), čitalaštvo (obrazovni nivo, zaleđina, interesi, sposobnosti), i dostupne tehnologije za njihovu produkciju i distribuciju (rukopisi, male ili velike štampe, internetska produkcija). Kao vredan izvor pouzdanih informacija koje su sastavili stručnjaci, štampane verzije su pronašle istaknuto mesto u bibliotekama, školama i drugim obrazovnim institucijama.

Pojava digitalnih i otvorenih izvora u 20. veku znatno je proširila pristupačnost, autorstvo, čitanost i raznovrsnost unosa enciklopedija i dovela u pitanje ideju o tome šta je enciklopedija i relevantnost primene na takve dinamičke produkcije tradicionalnih kriterijuma za sastavljanje i vrednovanje štampanih enciklopedija.

Etimologija uredi

Zaista, svrha enciklopedije je da prikupi znanje rasprostrto širom sveta; da predstavi svoj opšti sistem ljudima sa kojima živimo i da prosledi znanje onima koji će doći posle nas, tako da rad prethodnih vekova ne postane beskoristan za vekove koji dolaze; i tako će naše potomstvo postajući bolje upućeno, istovremeno postati ispunjenije vrlinama i srećnije, i mi nećemo preminuti bez pružanja usluga ljudskoj rasi u godinama koje dolaze.

Didro[7]

Reč enciklopedija potiče od Kojnsko grčkog izraza grč. ἐγκύκλιος παιδεία,[8] čija transliteracija je enkyklios paideia, sa značenjem „opšte obrazovanje“ od enkyklios (ἐγκύκλιος), što znači „kružno, ponavljajuće, redovno potrebno, opšte“[9] i paideia (παιδεία), sa značenjem „obrazovanje, odgajanje deteta“.[10] Ovaj izraz je redukovan do jedne reči usled greške[11] pri kopiranju iz latinskog manuskripta. Zajedno, ova fraza se bukvalno prevodi kao „potpuna instrukcija“ ili „potpuno znanje“.

Prepisivači latinskih rukopisa su uzeli ovu frazu kao da jedinstvenu grčku reč, enkyklopaidia, sa istim značenjem, i ova lažna grčka reč je postala novolatinska reč encyclopaedia, koju su zatim preuzeli drugi jezici. Iako ideja o kompendijumu znanja datira unazad hiljadama godina, termin je prvi put upotrebio u naslovu knjige 1517. godine Johanes Aventinus: Encyclopedia orbisque doctrinarum, hoc est omnium artium, scientiarum, ipsius philosophiae index ac divisio, kao i 1538. Joahimus Fortius Ringelbergius u Lucubrationes vel potius absolutissima kyklopaideia.

 
Naslovna strana Skalićeve Encyclopaedia, seu orbis disciplinarum, tam sacrarum quam prophanarum, epistemon iz 1559, prva upotreba reči enciklopedija kao imenice u naslovu

Reč enciklopedija je korištena kao imenica u naslovu knjige enciklopediste Skalića u njegovoj Encyclopaedia seu orbis disciplinarum tam sacrarum quam prophanarum epistemon (Enciklopedija, ili znanje sveta svetih i svetovnih struka, Bazel, 1559). Jednu od najstarijih vernakularnih upotreba je zabeležio Fransoa Rable u svom radu Pantagruel iz 1532. godine.[12][13] Nekoliko enciklopedija ima imena koja obuhvataju sufiks -pedija, e.g., Banglapedija (o stvarima relevantnim za Bangladeš).

U današnjem engleskom jeziku ova reč se najčešće piše kao encyclopedia, mada se encyclopaedia (od encyclopædia) takođe koristi u Britaniji.[14]

Razgraničavanje pojma uredi

 
Brokhaus enciklopedija

Enciklopedija ne mora da bude u obliku priručnika. Enciklopedije mogu da budu u različitim organizacionim formama. Počev sa alegorijom preko kurikuluma, kosmogonije, dekaloga, kateizma pa sve do sistematske ili alfabetske dispozicije. Njena specifična osobina, za razliku od drugih književnih vrsta, je univerzalnost. Posebna forma enciklopedije su alfabetski sortirani priručnici kao što su leksikoni i rečnici koji ne predstavljaju celokupno i opširno znanje u jednoj struci. Posebno priručnici sa ograničenim stručnim obimom se češće označavaju kao stručni leksikoni ili stručni rečnici. Leksikoni se proučavaju uz pomoć leksikonske teorije u nauci leksikografiji. Ponekad se i rečnici označavaju kao leksikoni. Rečnik je spisak pojedinačnih leksikonskih jedinica sa objašnjenjima (na primer, pojedinačnih reči jednoga jezika). Osim enciklopedije i rečnika postoje još i rečnici pojmova. Oni istražuju upotrebu reči iz ideološke i/ili socijalno istorijske perspektive i predstavljaju mnogo zahtevniji oblik nego stručni rečnici.

Tipični primeri tog oblika su „Rečnik istorijskih osnovnih pojmova“ i „istorijski rečnici filozofije“.

Samokritično istraživanje same enciklopedije ili konkretnih aspekata enciklopedije se označava kao enciklopedijska kritika. Pojam enciklopedija nastaje početkom 16. veka od francuske reči encyclopédie koja od latinske reči encyclopaedia a ta opet od starogrčkih riječi εγκύκλιος i παιδεία, koje su pogrešno od reči egkýklios (okruglo, zaokruženo) i reči paideía (nauka, obrazovanje) spojene u egkyklopaideia (osnovno znanje svih nauka i umetnosti).

Istorija uredi

 
Prva srpska enciklopedija, deo kolekcije Adligata

Pojam ἐγκύκλιος παιδεία (egkýklios paideía) u značenju „sistematsko i opšte obrazovanje“ verovatno potiče od Hipije iz Elisa, sofiste iz 5. veka p. n. e. Iako antika nije poznavala pojam enciklopedije u modernom smislu, uz isticanje važnosti antičkih leksikografa i glosografa kao prethodnika, Aristotelova i dela Teofrasta se sigurno mogu posmatrati kao suma celokupnog znanja sređenog po određenim sistemima. U antičkoj Grčkoj termin je označavao sistem obrazovanja, započet već u sofista, koji je kasnije određen kao Sedam slobodnih veština (lat. Septem artes libérales), podeljen na Trivium (gramatika, dijalektika, retorika) i Quadrivium (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika). Ovu podelu načinili su rimski retoričari i gramatičari. Prvo latinsko enciklopedijsko delo napisao je Katon Stariji (sačuvani delovi), a Varonove Disciplinae (Nauke) proširuju Quadrivium medicinom i arhitekturom.

Marcijan Kapela iz Kartagine (V vek) sastavio je enciklopedijski roman u prozi i stihu, koji se javlja i pod naslovom Satyricon, kao i Svadba Merkura i Filologije (De nuptiis Mercurii et Philologiae). To je delo u 9 tomova, po svojoj naravi alegorijsko i mitologijsko, ali i enciklopedijsko.

Isidor Seviljski (570–636) bio je seviljski biskup, koji je ostavio nedovršeno delo Knjiga etimologija (Liber ethimologiarum), koja je posmrtno podeljena i objavljena u 20 knjiga. To ne predstavlja tipičan jezikoslovni priručnik, nego sumu sveukupnog antičkog znanja s različitih područja. Tu se nalaze farmacija i medicina, ali i 7 slobodnih umeća, te pravo, crkva, jezik, ljudi, životinje, elementi, metali, ratne veštine, poljoprivreda, povrtarstvo, jela i pića.

Raban Mavr (780–856) bio je Izidorov sledbenik, koji se u svom glavnom delu O svetu (De Universo, u 22 knjige) služio svojim prethodnikom izbacujući mnoge antičke jedinice, a dodajući mnoge svetopisamske savete. On je bio cenjen zbog svojih zasluga u širenju znanja među istočnim Francima. Stekao je naziv Praeceptor Germaniae. Njegovo glavno enciklopedijsko delo poznato je još i pod tri druga naslova: O poreklu stvari (De origine rerum), O sveopštoj naravi (De universali natura) i O naravi stvari (De natura rerum).

Vensans de Bove (1190–1264) smatra se sastavljačem najpoznatije srednjovekovne enciklopedije. Glavno delo se zove Veće ogledalo – Speculum maius (Biblioteka sveta – Bibliotheca mundi), te je po strukturi trodelno: Naravno ogledalo (Speculum naturale), Ogledalo nauka (Speculum doctrinale) i Istorijsko ogledalo (Speculum historiale). U njemu je sistematski obrađena prirodna nauka, govorništvo, pravo i istorija, te se smatra najvećim enciklopedičkim priručnikom XIII veka, uz četvrti dodatni deo Moralno ogledalo (Speculum morale).

Italijanski pisac i Danteov učitelj Bruneto Latini (1220–1294) ubraja se među najistaknutije enciklopedičke pisce po svojem delu na starofrancuskom jeziku, pisanom u Francuskoj, Knjiga riznice ili Riznica (Li Livres dou Trésor) u 3 dela. U tom delu se obrađuju, pored biblijskih tema, i istorija, etika, astronomija i zemljopis.

Bartolomej Anglikus (1230–50) sastavio je enciklopediju O svojstvima stvari (De proprietatibus rerum). To delo je bilo prevedeno na engleski 1398, dok se latinski prevod pojavio 1470. Do 1500. godine to delo je doživelo desetak izdanja, zbog neobičnosti u izboru predmeta, jer se bavilo i naravi anđela, kao i svojstvima alkoholnih napitaka.

Gregor Rejš, katolički teolog i filozof, objavio je 1503. u Friburgu, enciklopedijsko delo (Filozofski biser – Margarita philosophica), koje se bavi trivijem i kvadrivijem, kao i poreklom prirodnih pojava.

Rafael Mafej je napisao u Rimu enciklopediju XXXVIII knjiga beležaka o gradskim stvarima (''Commentariorum rerum urbanorum libri XXXVIII, 1506.), koja ima fokus na novovekovnim geografskim otkrićima i sistematskoj obradi životopisa istaknutih pojedinaca.

Johan Hejnrih Alsted (1588–1638), nemački teolog i filozof, napisao je enciklopedijsko delo Enciklopedija u sedam tomova (lat. Encyclopaedia septem tomis distincta, 1630).

Osamnaesti vek je nazvan zlatnim razdobljem evropske enciklopedike. Najznačajnija izdanja tog vremena su: Čejmbersova Enciklopedija i Zedlerov Leksikon. Efrajm Čejmbers je objavio i posvetio engleskom kralju enciklopedijsko delo u dva toma 1728. pod naslovom Ciklopedija ili opšti rečnik umetnosti i nauka koji sadrži objašnjenja naziva i opis stvari koje se njima označavaju u nekoliko umetnosti, kako slobodnih tako tehničkih, i nekoliko nauka, kako ljudskih tako i božanskih (engl. Cyclopaedia or an Universal Dictionary of Arts and Sciences containing an Explanation of the Terms and an Account of the Things Signified thereby in the several Arts, Liberal and Mechanical, and the several Sciences, Human and Divine). Čejmbers je isticao kako njegovo delo nije proizvod jednog uma, nego je proizvod sveobuhvatnog ljudskoga znanja.

Johan Hejnrih Zedler (1706–1760), knjižar iz Leipziga, objavio je Veliki sveobuhvatni opšti leksikon svih nauka i umetnosti koje jesu do sada ljudski um i umešnost izumeli i poboljšali (lat. Grosses vollständiges Universal-Lexikon Aller Wissenschaften und Künste welche bisher durch menschlichen Verstand und Witz erfunden und verbessert worden) koji je izišao je u 64 tomova u razdoblju 1732–50. Na tom je delu sudelovao veći broj urednika i suradnika. U njemu su obuhvaćene humanističke, prirodne i primenjene nauke kao i biografije istaknutih pojedinaca.

Čejmbersovo delo (Ciklopedija) poslužilo je kao osnova za najpoznatiju evropsku enciklopediju, Francusku enciklopediju, koja je paradigma moderne enciklopedije. To delo je proizvod zajedničkoga rada većeg broja enciklopedijskih pisaca, koji su u istoriji i ostali pod imenom enciklopedisti (kako se nazivaju petorica najpoznatijih: Ruso, Volter, Didro, d'Alamber i Helvecijus). Francuska enciklopedija je izdata pod nazivom Enciklopedija ili razumski rečnik nauka, umetnosti i obrta, delo uruženja učenjaka (franc. Encyclopédie ou Dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers, par une société de gens de lettres). Začetnik i voditelj Francuske enciklopedije bio je Deni Didro. Ta enciklopedija je izlazila u Parizu od 1751. do 1772. u 17 folio-tomova i 11 tomova s bakrorezima. Urednici su bili Deni Didro i Žan le Ron d'Alamber koji su uključili u projekt Francuske enciklopedije francuske naučnike, filozofe i književnike. Projekt je počeo s dvadesetak saradnika, ali je na kraju bio narastao do pedeset pisaca različitih članaka. Bila su obuhvaćena područja duhovnih nauka (filozofije, teologije, književnosti i jezika), ali i teorijskih i primenjenih nauka (matematike, fizike i ekonomije) te istorija, politika i muzika. Posebnost Francuske enciklopedije bila je i sastavna obrada područja rada, obrta, umeća, tehnike i izuma, uz opise prirodnih zakona i naučnih metoda. Francuska enciklopedija nije imala za cilj samo informacije o svim područjima znanja i iskustva nego i kritički osvrt na tadašnja politička zbivanja. Prilozi u enciklopediji bili su raznovrsni po nivou i tačnosti odnosno neki su bili više feljtonski i polemični, pa samim tim i nedovoljno enciklopedijski.

Prvo izdanje britanske enciklopedije (Britanska enciklopedija ili Rečnik umetnosti i nauka – engl. The Encyclopaedia Britannica or Dictionary of Arts and Sciences) izdano je 1771. Pojedina područja nalaze u sistemu odvojenih rasprava, a obrađuju se u abecednom poretku, povezana s odgovarajućim naukama. Područja koja su bila istaknuta su botanika, koja dobija sve više prostora, kao i geografija, farmakologija i medicina, te hemija i mineralogija. Najistaknutiji urednici u XIX veku bili su Arčibald Konstabl, Džejms Mil, Rikardo, Maltus, Hejzlit i Volter Skot. U XX veku enciklopedija je nastavila svoju tradiciju sistematskog povećanja teorijskih, prirodnih i primenjenih nauka, te zanata i umeća, uz sve više biografskih unosa iz istorije i politike. U XVIII veku počinju se javljati i priručnici u obliku Conversations-Lexicona. Niz takvih izdanja počinje delom Razgovorni leksikon s naglaskom na savremenom dobu (nem. Conversations-Lexikon mit vorzüglicher Rücksicht auf die gegenwärtigen Zeiten) u 6 tomova u Lajpcigu (1796–1808). To delo je započeo G. R. Lebel, ali ga je 1808. kupio F. A. Brokhaus, pod čijim je imenom taj tip enciklopedije postao svetski poznat.

Poređenje značajnijih enciklopedija uredi

Obim odabranih enciklopedija
Ime Naslov Medijum Broj članaka Reči Ilustracija Video Audio Linkovi Jezik
Britanika Encyclopædia Britannica 32 knjige >65.000[15] >44 miliona >24.000 nema nema ? engleski
Britanika Britannica Online Internet >120.000 >55 miliona ? ? ? ? engleski
Brockhaus Die Enzyklopädie 20. izdanje 1996. do 1999 24 knjige >260.000 ? >35.000 nema nema ? nemački
Brockhaus Die Enzyklopädie 21. izdanje 2005. do 2006 30 knjiga >300.000 33 miliona >40.000 nema nema ? nemački
Brockhaus Die Enzyklopädie digitalno izdanje USB i 2 DVD >300.000 33 miliona >40.000 300 3000/ 70 sati >22.000 nemački
Enciclopedia universal ilustrada europeo-americana Enciclopedia Espasa 2004 90 knjiga + 1 DVD >900.000 >200 miliona >100.000 ? ? ? španski?
Enciclopedia universal Larousse Enciclopedia universal Larousse 2003 4 CD ili 1 DVD >150.000 >25 miliona 10.500 (*) (*) (*) 2.300 francuski?
Microsoft Encarta Microsoft Encarta 2006 4 CD ili 1 DVD >63.000 >40 miliona >24.000 >300 >2.800 6.000 višejezička
Meyers Meyers Großes Taschenlexikon 26 knjiga + CD >150.000 ? >5.000 nema nema ? nemački
Pauly-Wissowa Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1890—2000) 86 knjiga i 1 CD ? ? ? nema nema nema nemački
Vikipedija na srpskom jeziku Vikipedija - slobodna enciklopedija Internet >650.000 [16] >160 miliona >35 hiljada 2 174 100.000 srpski
Vikipedija na engleskom jeziku Vikipedija - slobodna enciklopedija Internet >3.400.000 [17] >600 miliona <1.000.000 ? ? 2,8 miliona engleski

(*) uključujući audio i video

Tipologija enciklopedija i leksikona uredi

Enciklopedijske forme:

  • Generalne ili univerzalne enciklopedije
  • Specijalne enciklopedije
  • Nacionalne i kulturne enciklopedije

Specijalne forme:

  • Antienciklopedije

Međuforme:

  • Konverzacijski leksikoni i realne enciklopedije

Leksikonske forme:

  • Stručni i predmetni leksikoni
  • Kućni leksikoni

Nove forme enciklopedije uredi

U prošlosti su pod pojmom enciklopedije spadale na papiru štampane skupine objašnjenja i tumačenja o mnogim predmetima ljudskog znanja koji su od uvaženih autoriteta i poznavaoca tih istih pisani. Danas je to drugačije. Moderne enciklopedije se mnogo brže ažuriraju. Stara kao i nova saznanja su odmah svakome dostupna (npr. preko Interneta). Nove enciklopedije ne robuju tradiciji. Klasične štampane enciklopedije su uglavnom pisane da bi se ostvario materijalni dobitak dok nove više teže širenju znanja. Pronalazak novih medija (DVD i CD) doveo je do jednostavnije i jeftinije mogućnosti da se enciklopedije proizvode i publiciraju.

Do velike senzacije došlo je 2002. godine kada je engleska Enciklopedija Britanika izjavila da je neće više štampati na hartiji već će se izdavati samo u elektronskom obliku. Od ovog plana se kasnije odustalo.

Srodne nauke uredi

Nauka koja proučava enciklopedijske priručnike naziva se enciklopedistika. Ona se pre svega bavi istorijskim proučavanjem enciklopedija. Leksikografija se više bavi pisanjem rečnika nego pisanjem enciklopedijskih leksikona. Druge srodne nauke su kulturne nauke, medijske nauke i naučnoteoretske nauke.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Encyclopedia.”. Arhivirano iz originala 03. 8. 2007. g.  Glossary of Library Terms. Riverside City College, Digital Library/Learning Resource Center. Retrieved on: November 17, 2007.
  2. ^ a b Hartmann, Gregory & James 1998, str. 48
  3. ^ Béjoint 2000, str. 30–31 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFBéjoint2000 (help)
  4. ^ „Encyclopaedia”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 27. 07. 2010. „An English lexicographer, H.W. Fowler, wrote in the preface to the first edition (1911) of The Concise Oxford Dictionary of Current English language that a dictionary is concerned with the uses of words and phrases and with giving information about the things for which they stand only so far as current use of the words depends upon knowledge of those things. The emphasis in an encyclopedia is much more on the nature of the things for which the words and phrases stand.” 
  5. ^ Hartmann & Gregory 1998, str. 49
  6. ^ Cowie 2009, str. 22 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFCowie2009 (help)
  7. ^ Denis Diderot and Jean le Rond d'Alembert Encyclopédie. University of Michigan Library:Scholarly Publishing Office and DLXS. Retrieved on: November 17, 2007
  8. ^ Ἐγκύκλιος παιδεία, Quintilian, Institutio Oratoria, 1.10.1, at Perseus Project
  9. ^ ἐγκύκλιος, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, at Perseus Project
  10. ^ παιδεία, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, at Perseus Project
  11. ^ According to some accounts, such as the American Heritage Dictionary, copyists of Latin manuscripts took this phrase to be a single Greek word, ἐγκυκλοπαιδεία enkyklopaidia.
  12. ^ Roest, Bert (1997). „Compilation as Theme and Praxis in Franciscan Universal Chronicles”. Ur.: Binkley, Peter. Pre-Modern Encyclopaedic Texts: Proceedings of the Second Comers Congress, Groningen, 1 – July 4, 1996. BRILL. str. 213. ISBN 978-90-04-10830-1. 
  13. ^ Carey 2003, str. 17
  14. ^ „encyclopaedia” (online). Oxford English Dictionary (OED.com), Oxford University Press. Pristupljeno 18. 02. 2012. 
  15. ^ Britannica Store[mrtva veza]
  16. ^ Zvanične statistike Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2007), prema alternativnom, strožem računanju.
  17. ^ Zvanične statistike Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2007), prema alternativnom, strožem računanju.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Enciklopedija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енциклопедија&oldid=27548342”