Epitimija
Epitimija (grč. ἐπι-τῑμία) je hrišćanska teološka praksa koja se sastoji u tome da episkop ili sveštenik preporučuje duhovni lek hrišćaninu, koji je na bilo koji način odstupio od zajednice sa Bogom.
Sveto Pismo navodi da je Isus Hristos, ustanovio svetu Tajnu pokajanja i ispovesti, i tom prilikom predao Svojim učenicima — apostolima pravo da opraštaju ili zadržavaju grehe ljudi koji se kaju (Jn. 20, 22-23). Ovo pravo, kasnije, su oni prenosili na svoje naslednike — episkope i sveštenike.
Episkop ili sveštenik procenjuje težinu svakog greha koji se pred njim ispoveda, kao i stepen pokajanja koji se pri tome pokazuje. Za određene teže grehe ne daje odmah razrešenje već određuje duhovni lek koji će pomoći da hrišćanin dođe do pokajanja i vrati se redovnom pričešću na Svetoj liturgiji. Epitimija često uključuje i zabranu Pričešća na određeno vreme. Ona se ne može i ne sme smatrati kaznom, iako je njeno dejstvo ponekada bolno, već vrstom blagodatnog leka za onoga koji je odstupio od zajednice, a kojoj treba što pre da se vrati. Epitimija daje čoveku mogućnost da se istinski pokaje, ispovedi, moli, zavapi za milošću i ljubavlju Božijom i povratkom u spasonosnu zajednicu sa Njim, kao i da čini dobra dela kojima će iskupljivati taj prestup i zaceljivati svoje rane prouzrokovane njime.[1][2]
Duhovnik daje epitimuju kada proceni da je duhovna rana od nekog greha u tolikoj meri teška i duboka, da je za njeno isceljenje potrebno da protekne izvesno vreme sa posebnim duhovnim lekom. Vremensko trajanje epitimije određuje duhovnik individualno, prema životnoj dobi i okolnostima u kojima se pokajnik nalazi, težini prestupa i nastojanju pokajnika da se vrati u zajednicu sa Gospodom.[3]
Reference uredi
- ^ Arhiepiskop Platon Tivejski O epitimii.
- ^ Veliki rečnik Epitimija
- ^ „Saborna crkva u Beogradu, Šta je epitimija”. Arhivirano iz originala 16. 01. 2021. g. Pristupljeno 05. 03. 2018.
Literatura uredi
- Bubalo, Đorđe (2019). „Izvod iz Epitimijnog nomokanona u Koviljskom i Sofijskom prepisu Dušanova zakonodavstva i njegov ruski predložak”. Nasleđe i stvaranje: Sveti Ćirilo-Sveti Sava: 869-1219-2019. 2. Beograd: Institut za srpski jezik. str. 525—589.
- Bubalo, Đorđe (2019). „Epitimijni nomokanon iz Crkve Svetog Arhanđela Mihaila u selu Klinci (Luštica)”. Boka: Zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti. 39: 39—61.
- Kršljanin, Nina (2013). „O proklєti hristіanskomь: Analiza člana 5. Dušanovog zakonika”. Zbornik radova 1700 godina Milanskog edikta. Niš: Pravni fakultet. str. 309—322.
- Milaš, Nikodim (1890). Pravoslavno crkveno pravo (1. izd.). Zadar: Pečatnja Ivana Vodicke.
- Milaš, Nikodim (1911). Crkveno kazneno pravo (1. izd.). Mostar: Izdavačka knjižarnica Pahera i Kisića.