Erida (mitologija)
Erida (grč. Eris) je boginja razdora, što jeste i prevod grčke reči - Eris = „razdor“. Pandan Eridin u rimskoj mitologiji je Diskordija. Eridina suprotnost je boginja Harmonija kojoj je u rimskoj mitologiji pandan Konkordija.[1][2]
Atina 6. vek p. n. e.
Luka Kranah 1528.
Mitologija uredi
U Hesiodovim delu Poslovima i danima pojavljuju se dve boginje Eride koje su potpune suprotnosti:
- Prva koja podstiče ratove i borbe, veoma je okrutna i nema čoveka koji je voli - Aresova sestra (Zevsova i Herina kćerka).
- Druga koja je ljubaznija prema ljudima, ali podstiče zavidnost - Niktina i Hronova kćerka.
Hesiod u Teogoniji spominje ove Eridine potomke:
- Algeja - Bol
- Amfilogija - Rasprava
- Androktazija - Klanje
- Ata - Ludost
- Disnomija - Bezakonje
- Leta - Zaborav
- Lima - Glad
- Fonea - Ubistvo
- Hizminea - Borba
- Horkoa - Zakletva
- Malhea - Bitka
- Nikeja - Svađe
- Pon - Rad
- Pseudeja - Laž
Eridu su mrzeli i bogovi i ljudi, sem boga rata Aresa i Kera, boginja nasilne smrti.
Ljuta i besna zbog toga što je bogovi nisu pozvali na svadbu ftijskog kralja Peleja i morske boginje Tetide, bacila je među prisutne boginje Atinu, Afroditu i Heru, zlatnu jabuku sa drveta Hesperida. Na jabuci je Erida napisala najlepšoj, a sve tri boginje su krenule da uzmu jabuku, jer je svaka htela imati za sebe. Odmah je nastala svađa, koja je uzrokovala Trojanski rat.
Erida je, sa boginjom ratnog ubijanja Enijom, pratila u svim bitkama boga rata Aresa. Ona je išla ispred njegovih kola i izazivala razdor i svađu među borcima.
Kćerka boginje Eride je boginja obmane i zaslepljenosti, Ata.
Parisov sud uredi
Peter Paul Rubens, 1636.
Tri su boginje su htele za sebe jabuku - Atina, Hera i Afrodita. Tražile su da Zevsa presudi koja je od njih najlepša, a on je, ne želeći da se meša u sukob između boginja, pozvao Parisa.
Prema grčkoj tradiciji, Hera je bila najlepša, i često je zvana „volikooka Hera“ - čest i stalan epitet kod Homera, zbog velikih i lepih očiju. Afrodita je bila zavodljiva i puna erotskog naboja, dok je Atinina lepota bila više opsesivna, jer su je Grci smatrali aseksualnim bićem.
Hermes je sa sve tri boginje došao na brdo Idu do Parisa, a nakon što su se okupale u izvoru, sve tri su pokušale da podmite Parisa.
- Hera mu je ponudila da će ga učiniti kraljem Evrope i Azije.
- Atina mu je rekla da će ga učiniti mudrim i dati mu ratnu veštinu.
- Afrodita mu je ponudila ruku najlepše žene na svetu, a najlepša žena na svetu je bila Jelena, Menelajeva žena.
Paris je pristao na ponudu Afrodite i nju je proglasio za najlepšu i predao joj zlatnu jabuku. To je toliko razljutilo Heru, da je, kada je Paris krenuo po Helenu, to je bio povod Trojanskom ratu.
Politehno i Edona uredi
Jednom prilikom su Politehno i njegova žena Edona tvrdili da je njihova ljubav velika i da joj nema ravne. Tvrdili su čak da se vole više nego Zevs i Hera. Kada je to čula, Hera se razljutila i poslala Eridu da unese razdor između Politehna i Edone.
Kada je Erida stigla kod Politehna i Edone, Politehno je pravio drvenu kočiju, a Edona plela mrežu. Erida se umešala i predložila da onaj ko poslednji završi svoj zadatak mora ovom drugom darivati žensku služavku.
Edona je prva isplela mrežu i pobedila. Politehno je bio ljut i razočaran zbog svog poraza pa je otišao kod Edonine sestre, Kleidone i silovao je, a zatim je prerušio u služavku i poklonio je Edoni. Kada je Edona, posle nekog vremena otkrila da joj je to sestra, raskomadala je Politehnovog sina i pojela ga.
Tako je Hera ostvarila svoju nameru, a bogovi su Politehna, Edonu i Kleidonu pretvorili u ptice.
Reference uredi
- ^ „Eris Greek and Roman mythology”. Britannica. Pristupljeno 16. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Eris”. Greek Mythology. Pristupljeno 16. 1. 2021.
