Erih Nojman
Erih Nojman (Berlin, 23. januar 1905 — Tel Aviv, 5. novembar 1960)[1] je bio psiholog, filozof, pisac, i učenik Karla Junga. Poznat je po svom doprinosu razvojnoj psihologiji, kao i proučavanju arhetipa žene.
| Erih Nojman | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. januar 1905. |
| Mesto rođenja | Berlin, |
| Datum smrti | 5. novembar 1960. (55 god.) |
| Mesto smrti | Tel Aviv, |
| Naučni rad | |
| Mentori | Karl Jung |
| Poznat po | Razvojna psihologija |
Karijera
urediNojman je rođen u Berlinu u jevrejskoj porodici. Stekao je doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Erlangen - Nirnbergu 1927. godine. Nakon toga, studirao je medicinu na Univerzitetu u Berlinu, gde je 1933. stekao svoju prvu diplomu medicine. Kako su oboje još od mladosti bili Cionisti, sa svojom ženom Džulijom se 1934. seli u Tel Aviv. Više godina se redovno vraćao u Cirih, kako bi držao predavanja Institutu Karl Gustav Jung. Predavanja je često držao i u Engleskoj, Francuskoj i Holandiji. Bio je član Internacionalne asocijacije za analitičku psihologiju i predsednik Asocijacije analitičkih psihologa Izraela. Praktikovao je analitičku psihologiju u Tel Avivu od 1934. godine, pa do svoje smrti od raka bubrega 1960. godine.[2]
Doprinos
urediNojmanov doprinos se odnosi na polja razvojne psihologije i psihologije svesti i kreativnosti. Na analizu je primenjivao teoretski i filozofski pristup, nasuprot fokusu u Engleskoj i SAD na kliničko iskustvo. Njegov najznačajniji doprinos psihologiji predstavlja empirijski koncept „centroverzije”, sinteze ekstraverzije i introverzije. Međutim, najpoznatiji je po svojoj teoriji razvoja Ženskog, koja je formulisana u brojnim publikacijama, a prevashodno u knjizi „Velika majka”. Njegova dela ukazuju na način na koji mitologija kroz istoriju otkriva aspekte razvoja svesti koji su svojstveni i pojedincu i društvu u celosti.
Dela
urediNojmanov najtrajniji doprinos jungovskoj misli jesu dela „Poreklo i istorija svesti” i „Velika majka”[3]. Ova dela se bave razvojnim etapama evolucije svesti i konceptom, istorijskim primerima i arhetipom boginje majke. Delo „Dubinska psihologija i nova etika” bavi se ljudskom destruktivnošću, kao i načinom na koji se ljudski um odnosi prema svojoj senci. Svoja dalja istraživanja ženskog arhetipa razvijao je u delima „Umetnost i kreativno nesvesno”, „Strah od Ženskog” i „Amor i Psiha”. Nojman je takođe pisao i poeziju, novelu pod imenom „Početak”, i 1932. godine kritiku dela Franca Kafke, u periodu kada je Kafka i dalje bio sitna figura u književnom svetu.
Bibliografija
uredi- Tiefenpsychologie und neue Ethik. Rhein, Cirih 1949
- Ursprungsgeschichte des Bewusstseins. Mit einem Vorwort von C.G. Jung. Rascher, Cirih, 1949
- Amor und Psyche.1952
- Umkreisung der Mitte. 3 Bde., 1953/54
- Die große Mutter. Der Archetyp des großen Weiblichen. Rhein, Cirih,1956
- Der schöpferische Mensch.1959
- Die archetypische Welt Henry Moores. 1961, objavljeno posthumno
- Krise und Erneuerung. 1961, objavljeno posthumno
- Das Kind. Struktur und Dynamik der werdenden Persönlichkeit. 1963, objavljeno posthumno 1980.
- Jacob et Esaü: L'archétype des frères ennemis, un symbole du judaïsme, objavljeno posthumno 2015.
Reference
uredi- ^ „Gershom Scholem: Obituary for Erich Neumann”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2021. g. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ Paglia, Camille. „Erich Neumann: Theorist of the Great Mother” (PDF).
- ^ Hopcke, Robert H. (1989). Jung, Jungians and Homosexuality. Boston: Shambhala Publications. str. 70. ISBN 978-0-87773-585-4.
