Erne Kiralj

Erne Kiralj (Subotica, 16. mart 1919 — Novi Sad, 14. decembar 2007) bio je srpski i mađarski kompozitor iz Vojvodine, pionir i jedan od najznačajnijih kompozitora avangardne muzike na prostoru SFRJ.

Erne Kiralj
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-03-16)16. mart 1919.
Mesto rođenja	Subotica, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca
Datum smrti	14. decembar 2007.(2007-12-14) (88 god.)
Mesto smrti	Novi Sad, Srbija

Biografija

Kompozitor Erne Kiralj (mađ. Király Ernő) završio je muzičku školu u Subotici, na odseku za duvačke instrumente (truba). Radio je u novosadskom gradskom i pozorišnom orkestru, bio je aktivan kao muzički urednik Radio Novog Sada i kao horski dirigent i rukovodilac muzikološkog odbora Vojvođanskog muzeja. U svrhu otkrivanja novih zvučnih prostora i puteva organizacije muzičkog dela Kiralj je mnogo svojih kompozicija bazirao na improvizacionoj tehnici te ih je beležio u vidu muzičke grafike (Sonata geometrika, Actiones, Flora 2, Flora 7, itd). Stim u vezi je i njegov rad kao graditelja instrumenata. Naime, Kiralj je konstruisao dva originalna instrumenta (Citrafon i tablofon) na kojima je sam izvodio svoja dela i improvizovao.

Priznanja

Dobitnik je nagrade za doprinos razvoju jugoslovenske muzike (nagrada Oslobođenja Vojvodine, 1990), a 1995. imenovan je za redovnog člana Mađarske akademije umetnosti (Magyar Mývészeti Akadémia) u Budimpešti.

Dela

Orkestarska dela:

• "Diptychon No. 1",
• Kroz maglu,
• Priča o vuku,
• "Intermezzo",
• "Actiones",
• "Reflexion 8",
• "Zingarella"

Vokalno-instrumentalna i vokalna dela:

• "Ponoãni rondo" i Kamena ploča, pesme za glas i klavir na stihove mađarskih pesnika,
• Oproštaj za solo, hor i kamerni orkestar,
• Priče skakavca pevača za hor i orkestar /pod istim naslovom je i kompozicija za govorni pev i orkestar/,
• Beračica kudelje /Apsurdna priča/ za recitatore i udaraljke,
• "Reflexió No 6." za vokal i gudački orkestar,
• "Lamento" /Četiri vranca lete za mnom/ za vokal i instrumentalni ansambl,
• "Flores" /Mađarske ljubavne pesme/ za vokal i instrumente,
• Tačke i linije za vokal i instrumentalni ansambl,
• Natpis na balonu za recitatora, flautu i gudački orkestar,
• Crno belo za vokal i instrumentalni ansambl,
• "Cantus No 14." za vokal i gudački orkestar,
• "Diptychon No 3." za mešoviti hor, itd.

Instrumentalna muzika:

• Varijacije za gudački kvartet i za flautu i klavir,
• Rapsodija za violinu i klavir,
• Svita za klarinet i klavir,
• Prolećna pesma i Jesenja pesma za violončelo i klavir,
• Polynom A + B za pet duvača,
• Dremanje u Velegradu za violončelo i klavir,
• "Burlesca" za duvački kvintet;

Klavirske kompozicije:

• Dve sonatine,
• Varijacije,
• Mala svita,
• "Toccata pentatonica",
• "Cancona pentatonica" itd.

Dela za citrafon i tablofon:

• Sonata za dva recitatora i citrafon,
• Flora br. 10 /Gladiola/,
• Poema o zori za citrafon i magnetofon,
• Tačke i linije za citrafon u dva sloja, Citerafonija
• Alfabetum, za tablofon.

Ostala dela:

• "Sandwich" za instrumentalni ansambl, magnetofon, projektovane slike i plesače,
• "Lamento" za citrafon, magnetofon i ples,
• Poema o zori (elektronska muzika),
• Nebo (elektronska muzika),
• "Bacchanale" (Studija br. 2), za tamburaški orkestar,
• Refleksije za violončelo i tamburaški orkestar,
• Mnoštvo obrada narodnih melodija vojvođanskih Mađara,
• Muziku za dečje komade, kompozicije za dečji hor i orkestar ili za glas i klavir.

Kiralj je bio aktivan i u oblasti filmske muzike i radiofonije. Takođe, bavio se melografijom a napisao je i veći broj etnomuzikoloških studija, udžbenika za citru, te mnogobrojnih članaka i kritika koje su objavljivane u dnevnim listovima ili emitovane na radiju. Umro je u Novom Sadu 14. decembra 2007.

Literatura

• Mirjana Veselinović-Hofman: Erne Kiralj kao poslenik avangarde u jugoslovenskoj muzici; Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 26–27/2000.

Spoljašnje veze

• [1]
• [2]