Erne Kiralj (Subotica, 16. mart 1919Novi Sad, 14. decembar 2007) bio je srpski i mađarski kompozitor iz Vojvodine, pionir i jedan od najznačajnijih kompozitora avangardne muzike na prostoru SFRJ.[1]

Erne Kiralj
Lični podaci
Datum rođenja(1919-03-16)16. mart 1919.
Mesto rođenjaSubotica, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca
Datum smrti14. decembar 2007.(2007-12-14) (88 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, Srbija

Biografija uredi

Kompozitor Erne Kiralj (mađ. Király Ernő) završio je muzičku školu u Subotici, na odseku za duvačke instrumente (truba). Radio je u novosadskom gradskom i pozorišnom orkestru, bio je aktivan kao muzički urednik Radio Novog Sada i kao horski dirigent i rukovodilac muzikološkog odbora Vojvođanskog muzeja. U svrhu otkrivanja novih zvučnih prostora i puteva organizacije muzičkog dela Kiralj je mnogo svojih kompozicija bazirao na improvizacionoj tehnici te ih je beležio u vidu muzičke grafike (Sonata geometrika, Actiones, Flora 2, Flora 7, itd). Stim u vezi je i njegov rad kao graditelja instrumenata. Naime, Kiralj je konstruisao dva originalna instrumenta (Citrafon i tablofon) na kojima je sam izvodio svoja dela i improvizovao.

Priznanja uredi

Dobitnik je nagrade za doprinos razvoju jugoslovenske muzike (nagrada Oslobođenja Vojvodine, 1990), a 1995. imenovan je za redovnog člana Mađarske akademije umetnosti (Magyar Mývészeti Akadémia) u Budimpešti.

Dela uredi

Orkestarska dela:

  • "Diptychon No. 1",
  • Kroz maglu,
  • Priča o vuku,
  • "Intermezzo",
  • "Actiones",
  • "Reflexion 8",
  • "Zingarella"

Vokalno-instrumentalna i vokalna dela:

  • "Ponoãni rondo" i Kamena ploča, pesme za glas i klavir na stihove mađarskih pesnika,
  • Oproštaj za solo, hor i kamerni orkestar,
  • Priče skakavca pevača za hor i orkestar /pod istim naslovom je i kompozicija za govorni pev i orkestar/,
  • Beračica kudelje /Apsurdna priča/ za recitatore i udaraljke,
  • "Reflexió No 6." za vokal i gudački orkestar,
  • "Lamento" /Četiri vranca lete za mnom/ za vokal i instrumentalni ansambl,
  • "Flores" /Mađarske ljubavne pesme/ za vokal i instrumente,
  • Tačke i linije za vokal i instrumentalni ansambl,
  • Natpis na balonu za recitatora, flautu i gudački orkestar,
  • Crno belo za vokal i instrumentalni ansambl,
  • "Cantus No 14." za vokal i gudački orkestar,
  • "Diptychon No 3." za mešoviti hor, itd.

Instrumentalna muzika:

  • Varijacije za gudački kvartet i za flautu i klavir,
  • Rapsodija za violinu i klavir,
  • Svita za klarinet i klavir,
  • Prolećna pesma i Jesenja pesma za violončelo i klavir,
  • Polynom A + B za pet duvača,
  • Dremanje u Velegradu za violončelo i klavir,
  • "Burlesca" za duvački kvintet;

Klavirske kompozicije:

  • Dve sonatine,
  • Varijacije,
  • Mala svita,
  • "Toccata pentatonica",
  • "Cancona pentatonica" itd.

Dela za citrafon i tablofon:

  • Sonata za dva recitatora i citrafon,
  • Flora br. 10 /Gladiola/,
  • Poema o zori za citrafon i magnetofon,
  • Tačke i linije za citrafon u dva sloja, Citerafonija
  • Alfabetum, za tablofon.

Ostala dela:

  • "Sandwich" za instrumentalni ansambl, magnetofon, projektovane slike i plesače,
  • "Lamento" za citrafon, magnetofon i ples,
  • Poema o zori (elektronska muzika),
  • Nebo (elektronska muzika),
  • "Bacchanale" (Studija br. 2), za tamburaški orkestar,
  • Refleksije za violončelo i tamburaški orkestar,
  • Mnoštvo obrada narodnih melodija vojvođanskih Mađara,
  • Muziku za dečje komade, kompozicije za dečji hor i orkestar ili za glas i klavir.


Kiralj je bio aktivan i u oblasti filmske muzike i radiofonije. Takođe, bavio se melografijom a napisao je i veći broj etnomuzikoloških studija, udžbenika za citru, te mnogobrojnih članaka i kritika koje su objavljivane u dnevnim listovima ili emitovane na radiju. Umro je u Novom Sadu 14. decembra 2007.

Reference uredi

  1. ^ Kovačević, Krešimir (1974). Muzička enciklopedija 2, Gr-Op. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. str. 322. 

Literatura uredi

  • Mirjana Veselinović-Hofman: Erne Kiralj kao poslenik avangarde u jugoslovenskoj muzici; Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 26–27/2000.

Spoljašnje veze uredi