Ерне Кираљ

Ерне Кираљ (Суботица, 16. март 1919 — Нови Сад, 14. децембар 2007) био је српски и мађарски композитор из Војводине, пионир и један од најзначајнијих композитора авангардне музике на простору СФРЈ.

Ерне Кираљ
Лични подаци
Датум рођења	(1919-03-16)16. март 1919.
Место рођења	Суботица, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	14. децембар 2007.(2007-12-14) (88 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија

Биографија

Композитор Ерне Кираљ (мађ. Király Ernő) завршио је музичку школу у Суботици, на одсеку за дувачке инструменте (труба). Радио је у новосадском градском и позоришном оркестру, био је активан као музички уредник Радио Новог Сада и као хорски диригент и руководилац музиколошког одбора Војвођанског музеја. У сврху откривања нових звучних простора и путева организације музичког дела Кираљ је много својих композиција базирао на импровизационој техници те их је бележио у виду музичке графике (Соната геометрика, Ацтионес, Флора 2, Флора 7, итд). Стим у вези је и његов рад као градитеља инструмената. Наиме, Кираљ је конструисао два оригинална инструмента (Цитрафон и таблофон) на којима је сам изводио своја дела и импровизовао.

Признања

Добитник је награде за допринос развоју југословенске музике (награда Ослобођења Војводине, 1990), а 1995. именован је за редовног члана Мађарске академије уметности (Magyar Mývészeti Akadémia) у Будимпешти.

Дела

Оркестарска дела:

• "Diptychon No. 1",
• Кроз маглу,
• Прича о вуку,
• "Intermezzo",
• "Actiones",
• "Reflexion 8",
• "Zingarella"

Вокално-инструментална и вокална дела:

• "Ponoãni rondo" и Камена плоча, песме за глас и клавир на стихове мађарских песника,
• Опроштај за соло, хор и камерни оркестар,
• Приче скакавца певача за хор и оркестар /под истим насловом је и композиција за говорни пев и оркестар/,
• Берачица кудеље /Апсурдна прича/ за рецитаторе и удараљке,
• "Reflexió No 6." за вокал и гудачки оркестар,
• "Lamento" /Четири вранца лете за мном/ за вокал и инструментални ансамбл,
• "Flores" /Мађарске љубавне песме/ за вокал и инструменте,
• Тачке и линије за вокал и инструментални ансамбл,
• Натпис на балону за рецитатора, флауту и гудачки оркестар,
• Црно бело за вокал и инструментални ансамбл,
• "Cantus No 14." за вокал и гудачки оркестар,
• "Diptychon No 3." за мешовити хор, итд.

Инструментална музика:

• Варијације за гудачки квартет и за флауту и клавир,
• Рапсодија за виолину и клавир,
• Свита за кларинет и клавир,
• Пролећна песма и Јесења песма за виолончело и клавир,
• Полyном А + Б за пет дувача,
• Дремање у Велеграду за виолончело и клавир,
• "Burlesca" за дувачки квинтет;

Клавирске композиције:

• Две сонатине,
• Варијације,
• Мала свита,
• "Toccata pentatonica",
• "Cancona pentatonica" итд.

Дела за цитрафон и таблофон:

• Соната за два рецитатора и цитрафон,
• Флора бр. 10 /Гладиола/,
• Поема о зори за цитрафон и магнетофон,
• Тачке и линије за цитрафон у два слоја, Цитерафонија
• Алфабетум, за таблофон.

Остала дела:

• "Sandwich" за инструментални ансамбл, магнетофон, пројектоване слике и плесаче,
• "Lamento" за цитрафон, магнетофон и плес,
• Поема о зори (електронска музика),
• Небо (електронска музика),
• "Bacchanale" (Студија бр. 2), за тамбурашки оркестар,
• Рефлексије за виолончело и тамбурашки оркестар,
• Мноштво обрада народних мелодија војвођанских Мађара,
• Музику за дечје комаде, композиције за дечји хор и оркестар или за глас и клавир.

Кираљ је био активан и у области филмске музике и радиофоније. Такође, бавио се мелографијом а написао је и већи број етномузиколошких студија, уџбеника за цитру, те многобројних чланака и критика које су објављиване у дневним листовима или емитоване на радију. Умро је у Новом Саду 14. децембра 2007.

Литература

• Мирјана Веселиновић-Хофман: Ерне Кираљ као посленик авангарде у југословенској музици; Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 26–27/2000.

Спољашње везе

• [1]
• [2]