JŽ/ŽS serija 661 je univerzalna dizel-električna lokomotiva namenjena za vuču svih vrsta putničkih i teretnih vozova na svim kategorijama pruga. Dizel lokomotiva model G16 proizvodila se u fabrici EMD-a u Ilinoisu (SAD) i Londonu (Ontario, Kanada). Proizvodila se još pod licencom u Australiji i Španiji.

EMD G16
ŽS serija 661 na pruzi Dimitrovgrad - Niš (Srbija)
Tip i proizvodnja
Tip napajanjadizel i električna struja
ProizvođačGM EMD
GMD
ModelG-16
Datum proizvodnjenepoznat(1959—1972)
Ukupno proizvedeno948
Specifikacije
Raspored točkova+C−C
Raspored osovina+C'o C'o
Dužina
18.471 m (60.600 ft 4 34 in)
Masa
108 t (jugoslovenska podserija 000)
112 t (jugoslovenska podserija 100)
Kapacitet za gorivostandardni: 6.400 l; 1.400 imp gal (1.700 US gal)
opcioni: 9.800 l; 2.200 imp gal (2.600 US gal)
Kapacitet za mazivo760 l; 170 imp gal (200 US gal)
Kapacitet za
rashladnu tečnost
910 l; 200 imp gal (240 US gal)
Kapacitet za pesak0,51 m3 (18 cu ft)
Primarni pokretačEMD 567D3
Tip motoradvotaktni V16 dizel
Aspiracijaturbopunjač
Pomeraj148,66 l (9.072 cu in)
GeneratorEMD D-32
Vučni motoriEMD D67B (4)
Broj cilindara16
Veličina cilindara
216 mm × 254 mm (8 12 in × 10 in)
Transmisijadizel-električna
Kočnice lokomotiveSchedule 26L Straight air
opciono: dinamičke
Performanse
Maksimalna brzina124 km/h (77 mph)
Izlazna snaga
1.800 bhp (1.300 kW),
1.826 or 1.925 bhp (1.362 or 1.435 kW)
Vučna sila
281,9 kN (63.375 lbf)
Istorija
DelokrugSeverna Amerika

Ukupno je nabavljeno 220 lokomotiva, koje su masovno zamenile ’60-ih i početkom ’70-ih godina 20. veka parne lokomotive na prugama u SFR Jugoslaviji. Pored navedenih zemalja nalazila se u eksploataciji u Egiptu, Brazilu, Iranu, Hongkongu i Izraelu.

Lokomotive serije 661 nose epitet najslavnije dizel lokomotive na ovim prostorima, a nalaze se u eksploataciji u Železnicama Srbije. Lokomotive 661 imaju popularan naziv „Kenedi".

Poreklo i eksploatacija

uredi

Sredinom pedesetih godina doneta je odluka o osavremenjavanju voznog parka nabavkom dizel vučnih vozila koje će biti sposobne za vuču svih vrsta vozova na prugama različite kategorije.

U tu svrhu izvršen je niz probnih vožnji na prugama pojedinih dizel-lokomotiva.

  • U aprilu 1955. godine je bila na probi nemačka V 200 (dizel-hidraulična, B'B'), juna iste godine gostovala je švedska NOHAB (Co'Co'), kao i francuska SNCF 6300, ali nijedna od ovih lokomotiva nije zadovoljila sve postavljene zahteve.
  • Međutim, 1959. izvršene su probe američke lokomotive DžM-EMD čija je oznaka bila G16, koja je u potpunosti odgovorila svim zahtevima.

Američka vladina agencija za međunarodni razvoj — USAID (USAID) je kupila od Dženeral motorsa nove lokomotive i donirale prvu nultu podseriju 001-034, a potom i 20 lokomotiva u drugoj podseriji 101 - 164 Jugoslovenskim železnicama kao zemlji u razvoju tokom 1960. i 1961. godine.

Tek nakon toga, kad je potvrđen njihov kvalitet tokom eksplatacije odlučeno je da se uvezu nove podserije po povoljnim kreditnim aranžmanima.

Ove lokomotive su izrađivane u fabrikama EMD-a u Ilinoisu, Sjedinjenim Državama i Londonu u Ontariu, Kanada.

Dizel-lokomotive 661 su stizale postepeno od 1960. do 1972. a ukupno ih je nabavljeno 220.

  • Prva nulta podserija 661-000 (001-034) isporučene su 1960,
  • druga podserija 661-100 (101-164) isporučene 1960. i 1961. godine,
  • treća 661-200 (201-278) isporučene 1966, 1970, 1972,
  • četvrta 661-300 (301-327) isporučene 1970. i
  • peta poslednja 661-400 (401-415) isporučena 1972.

Raspored osovina je Co'Co', a snaga motora je 1.454 kW. Maksimalna brzina ovih lokomotiva kod podserije 000 je 114 km/č, a kod podserije 100, 200, 300 i 400 je maksimalne brzine 124 km/č.

 
Tehnički crtež lokomotive 661.

Prva lokomotiva za ŽTP "Beograd", oznake 661-107, je bila proizvedena decembra 1960. a stigla je u Beograd 4. marta 1961. godine. U periodu od 1960. do 1973. godine vuču vozova na pruzi Beograd - Niš najvećih brzina su obavljale dizel-električne lokomotive JŽ serije 661. Najbrži voz na pruzi bio je Akropolis ekspres, MA/AM, na relaciji Minhen -Atina. Čisto vreme vožnje i vreme putovanje u smeru ka Nišu iznosilo je tri sata i sedam minuta, a u suprotnom smeru tri sata i 17 minuta. Vreme vožnje i vreme putovanja su ista jer ovaj voz nije imao usputna zadržavanja. Masa voza iznosila je 500 tona, a maksimalna brzina bila je 100 km/h, dok je na raljskom usponu bila 70 km/h. Na ravnom delu pruge vučna sila je bila dobro iskorišćena kao i na raljskom usponu. Na maksimalnom usponu od 15 promila lokomotiva serije 661 voz ove mase mogla je da vuče maksimalnom brzinom od 35 km/h. Tehničke brzine u smeru Beograd - Niš i u suprotnom smeru iznosile su 78,29 i 75,85 km/h, dok su komercijalne brzine za pomenite smerove iznosile 78,29 i 75,85 km/h. Ovo je najveća tehnička brzina i najkraće vreme putovanje jednog voza postignito na pruzi Beograd - Niš od 1884. godine do danas.

Galerija

uredi

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi