Википедија

Žan-Lik Godar

Žan-Lik Godar (franc. Jean-Luc Godard; 3. decembra 1930 — Rol, 13. septembar 2022[1][2]) bio je francusko-švajcarski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar. Jedan od začetnika i najznačajnijih predstavnika Francuskog Novog talasa i jedna od najuticajnijih ličnosti današnjeg svetskog filma. Militantni intelektualac, ideološki opredeljeni umetnik, svojim filmovima često suprotstavljen holivudskim konvencijama. Kao i njegovi savremenici Novog talasa, Godar je kritikovao redovnu "tradiciju kvaliteta" Francuske kinematografije, više naglašavajući veštinu u inovacijama i preferirajući velika dela iz prošlosti za eksperimentisanje. Da ospore ovu tradiciju, on i istomišljeni kritičari su počeli da prave svoje filmove. Mnogi od Godarovih filmova osporavaju konvencije tradicionalnog Holivuda kao dodatak francuske kinematografije. On se često smatra najradikalnijim francuskim režiserom iz 1960-ih i 1970-ih. Nekoliko njegovih filmova izražavaju svoje političke stavove. Njegovi filmovi izražavaju svoje znanje istorije filma preko svojih referenci na starijim filmovima. Pored toga, Godarovi filmovi često navode egzistencijalizam, kao što je i sam strastveni čitalac egzistencijalne i marksističke filozofije. Njegov radikalni pristup u filmskim konvencijama, politici i filozofiji, čine ga uticajnim filmskim stvaraocem u svetu sedme umetnosti.

Žan-Lik Godar
Fotografija iz 1968.
Lični podaci
Puno imeŽan-Lik Godar
Datum rođenja(1930-12-03)3. decembar 1930.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti13. septembar 2022.(2022-09-13) (91 god.)
Mesto smrtiRol, Švajcarska
Zanimanjerežiser, scenarista, producent, glumac, snimatelj
Porodica
SupružnikAna Karina (1961—1967)
En Vjazemski (1967—1979)
Rad
Aktivni period1950—2022
Potpis
Veza do IMDb-a

Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, D. A. Penbejker, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vong Kar-Vai, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini.[3]

Detinjstvo i mladost uredi

Godar je rođen 3. decembra 1930. godine u Parizu u dobrostojećoj porodici švajcarskog psihijatra Pola Godara i Francuskinje Odile Mono, ćerke bankara. Godar je pohađao dobre škole u Švajcarskoj, a 1949. godine upisao se na studije antropologije na Sorboni, ali nastavu nikada nije pohađao. Ubrzo se priključio grupi mladih filmskih kritičara u kino-klubu koji su pokrenuli Novi talas. Za Godara i čitavu generaciju kojoj pripadaju i Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Žak Rivet i drugi, film je bio jedna od najznačajnijih pojava u umetnosti, film je bio sve, oko filma se sve okretalo. Tako i Godar, više nego na fakultetu, vreme provodi u Kinoteci i u kino-klubu u Latinskom kvartu, a početkom pedesetih, sa ovom grupom mladih ljubitelja filma i reditelja, pokreće časopis "Filmska gazeta", a u njemu piše kritike i kraće tekstove pod pseudonimom Hans Lukas. Tih godina povremeno i glumi, u filmovima svojih kolega, a neke i finansijski pomaže. Već 1952. počinje da piše i kritike za kasnije čuveni filmski časopis "Sveske o filmovima" (franc. Cahiers du Cinéma), u kome se ističe svojim kritikama o holivudskim rediteljima.

Rano snimanje filmova uredi

Pošto je napustio Pariz u jesen 1952, Godar se vratio u Švajcarsku i otišao da živi sa majkom u Lozani. Sprijateljivši se sa ljubavnikom svoje majke Žan-Pjer Lobšerom, koji je bio radnik na brani, obezbedio je sebi posao građevinskog radnika. Video je mogućnost pravljenja dokumentarnog filma o brani, a kada je njegov inicijalni ugovor bio završen, da bio produžio svoje mesto na brani, preselio se na mesto telefonskog operatera u centrali. Dok je bio na dužnosti u aprilu 1954. Žan-Pjer mu je javio da je njegova majka poginula u nesreći sa skuterom. Zahvaljujući švajcarskim prijateljima koji su mu pozajmili 35 mm filmsku kameru, on se našao u mogućnosti za snimanje filma. Tada pravi svoj prvi kratki film pod nazivom "Operacija beton", koji je poslužio za propagandne svrhe kompaniji koja administrira branom.

Kako je nastavio da radi za "Kaje di sinema", snimio je Une femme coquette (1955), kratki 10-minutni film i u januaru 1956. se vratio u Pariz. Plan za film na osnovu "Izbornih afiniteta" od Getea se pokazao previše ambiciozan i nije sproveden.

Filmografija uredi

Reference uredi

  1. ^ „Žan Lik Godar: Legendarni francuski reditelj umro u 91. godini”. B92. 13. 9. 2022. Pristupljeno 13. 9. 2022. 
  2. ^ O., P. (13. 9. 2022). „Preminuo Žan Lik-Godar”. Politika. Pristupljeno 13. 9. 2022. 
  3. ^ Grant 2007, Vol. 4. pp. 235.
  4. ^ „Film: 50 years of Jean‑Luc Godard's Breathless”. the Guardian. 5. 6. 2010. 
  5. ^ „Une femme est une femme”. Berlinale. Arhivirano iz originala 27. 3. 2016. g. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j „15 Essential Jean-Luc Goddard Films”. Taste of Cinema. 20. 1. 2016. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  7. ^ „Le Petit Soldat movie review & film summary (1960) | Roger Ebert”. 
  8. ^ Ebert, Roger (29. 10. 1968). „Les Carabiniers”. RogerEbert.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-16. 
  9. ^ The New York Times movie review by Bosley Crowther from December 19, 1964
  10. ^ Abele, Robert (2016-04-15). „Review: Jean-Luc Godard coolly dissects modern bourgeois life in the digitally restored 'Une Femme Mariée'”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-16. 
  11. ^ Scott, A. O. (8. 1. 2009). „Godard's '60s Policier, Set in Atlantic City, France”. The New York Times. Pristupljeno 2011-05-23. 
  12. ^ Dargis, Manohla (17. 11. 2006). „'Two or Three Things I Know About Her ...'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 1. 2018. g. Pristupljeno 12. 6. 2022. 
  13. ^ a b v Wills 2000, str. 145.
  14. ^ Hoberman, J. (27. 7. 2017). „A Godard Riff That Adapts Rousseau's Treatise on Education”. The New York Times. 
  15. ^ Wills 2000, str. 146.
  16. ^ „Jean-Luc Godard: Visionary director's life and films in pictures”. BBC News. 13. 9. 2022. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  17. ^ „VLADIMIR ET ROSA”. Viennale. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  18. ^ a b Wills 2000, str. 147.
  19. ^ „HERE AND ELSEWHERE + ALL IS WELL ON THE BORDER”. George Eastman Museum. Arhivirano iz originala 18. 08. 2016. g. Pristupljeno 20. 09. 2022. 
  20. ^ „Comment Ça Va (How's It Going) Jean Luc Godard, 1976”. Duke.edu. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  21. ^ „Festival de Cannes: Sauve qui peut (la vie)”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-05-28. 
  22. ^ „Festival de Cannes: Passion”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-06-12. 
  23. ^ a b Wills 2000, str. 152.
  24. ^ Wills 2000, str. 153–154.
  25. ^ Buache, Freddy (1998). Âge d'homme & Histoire et théorie du cinéma, ur. Le cinéma suisse. L'Age d'Homme. str. 440. ISBN 978-2-8251-1012-6. 
  26. ^ „Festival de Cannes: Nouvelle Vague”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-08-05. 
  27. ^ „Jean-Luc Goddard, film-maker, 1930-2022”. Financial Times. 13. 9. 2022. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  28. ^ „The Kids Play Russian”. Mubi. Pristupljeno 16. 9. 2022. 
  29. ^ Fieschi-Vivet, Laeticia (2000). The Cinema Alone: Essays on the Work of Jean-Luc Godard, 1985-2000. Amsterdam University Press. str. 189. ISBN 9789053564561. 
  30. ^ Holden, Stephen (2008). „JLG/JLG - Self-Portrait in December”. Movies & TV Dept. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 2. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2008. 
  31. ^ For Ever Mozart Review by Jonathan Rosenbaum)
  32. ^ „Festival de Cannes: In Praise of Love”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-10-17. 
  33. ^ „Festival de Cannes: Notre musique”. festival-cannes.com. Pristupljeno 2009-12-05. 
  34. ^ Debruge, Peter; Keslassy, Elsa (12. 4. 2018). „Cannes Lineup Includes New Films From Spike Lee, Jean-Luc Godard”. Variety. Penske Business Media. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  35. ^ „Le Livre d'Image (Image Book)”. Cannes Film Festival. Pristupljeno 30. 4. 2018. 

Literatura uredi

  • Grant, Barry Keith, ur. (2007). Schirmer Encyclopedia of Film. Detroit: Schirmer Reference. ISBN 978-0-02-865791-2. 
  • MacCabe, Colin (2005). Godard: A Portrait of the Artist at Seventy. New York: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-21105-0. 
  • Morrey, Douglas (2005). Jean-Luc Godard. New York: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6759-4. 
  • Steritt, David (1998). Jean-Luc Godard: Interviews. Jackson, Mississippi: University Press of Mississippi. ISBN 9781578060818. .
  • Usher, Phillip John. "De Sexe Incertain: Masculin, Féminin de Godard". French Forum,. . 34 (2). 2009: 97—112.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Godard, Jean-Luc (2014). Introduction to a True History of Cinema and Television. Montreal: caboose. ISBN 978-0-9811914-1-6. .
  • Brody, Richard (2008). Everything Is Cinema: The Working Life of Jean-Luc Godard. Macmillan. ISBN 978-0-8050-6886-3. .
  • Temple, Michael. Williams, James S. Witt, Michael (eds.) 2007. For Ever Godard. London: Black Dog Publishing.
  • Dixon, Wheeler Winston (1997). The Films of Jean-Luc Godard. Albany: State University of New York Press. .
  • Godard, Jean-Luc (2002). The Future(s) of Film: Three Interviews 2000–01. Bern; Berlin: Verlag Gachnang & Springer. ISBN 978-3-906127-62-0. .
  • Loshitzky, Yosefa. The Radical Faces of Godard and Bertolucci.
  • Silverman, Kaja; Farocki, Harun (1998). Speaking About Godard. New York: New York University Press. 
  • Temple, Michael; Williams, James S., ur. (2000). The Cinema alone: Essays on the Work of Jean-Luc Godard 1985–2000. Amsterdam: Amsterdam University Press. 
  • Almeida, Jane (2005). Banco do Brasil presents Dziga Vertov Group. São Paulo: witz. ISBN 978-85-98100-05-0. .
  • Nicole Brenez, David Faroult, Michael Temple, James E. Williams, Michael Witt (eds.) (2007). Jean-Luc Godard: Documents. Paris: Centre Georges Pompidou.
  • Godard Bibliography (via UC Berkeley)
  • Stevenson, Diane (2007). „Godard & Bazin”. Film International. 5 (30): 32—40. doi:10.1386/fiin.5.6.32. 
  • Intxauspe, J.M. (2013). "Film Socialisme: Quo vadis Europa". hAUSnART, 3: 94–99.
  • Lake, Steve and Griffiths, Paul, ur. (2007). Horizons Touched: the Music of ECM. Granta Books. ISBN 978-1-86207-880-2. 
  • Müller, Lars Windfall Light: The Visual Language of ECM. Lars Müller Publishers. . 2010. ISBN 978-3-03778-157-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (jezik: engleski) &. . ISBN 978-3-03778-197-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) (jezik: nemački).
  • Rainer Kern, Hans-Jürgen Linke and Wolfgang Sandner (2010). Der Blaue Klang. Wolke Verlag. ISBN 978-3-936000-83-2.  (jezik: nemački).

Spoljašnje veze uredi

 
Žan-Lik Godar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан-Лик_Годар&oldid=27614460”