Žan Luj Baro
Žan Luj Baro (franc. Jean-Louis Barrault; 8. septembar 1910 - 22. januar 1994) bio je francuski glumac, filmski reditelj[1] i pantomimičar, što mu je bilo korisno kad je glumio pantomimičara iz 19. veka Žan Gaspar Debiroa u filmu Marsela Karnea „Les Enfants du Paradis“ („Deca Raja“, 1945) i bio je deo internacionalne postave u „The Longest Day“ („Najduži dan“, 1962).
Žan Luj Baro | |
|---|---|
 Žan Luj Baro 1952. godine | |
| Datum rođenja | 8. septembar 1910. |
| Mesto rođenja | Le Vésinet |
| Datum smrti | 22. januar 1994. (83 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska] |
Žan Luj Baro je studirao sa Šarl Dilanom u čijim je trupama glumio od 1933. do 1935. Kada je imao 25 godina, upoznao je i studirao sa pantomimičarom Etien Dekruom. Od 1940. do 1946. godine bio je član francuskog teatra (Comédie-Française), gde je bio reditelj u produkcijama „Satenske papučice“ („Le Soulier de satin“) Pol Kloda i „Fedre“ („Phèdre“) Žan Rasina, dvema predstavama koje su ga proslavile.
Imenovan je za upravnika Francuskog pozorišta (1959-68), da bi potom bio upravnik i u više pariskih pozorišta od 1972. do 1981. godine .[1]
Tokom svoje karijere glumio je u skoro 50 filmova uključujući „Lepi dani“ („Les beaux jours“), „Dženi“ („Jenny“), „Zlato u planini“ („L'Or dans la Montagne“) i „Pod očima zapada“ („Sous les Yeux d'occident“).[2]
Oženio je glumicu Medelen Reno[1] 1940. godine. Zajedno su osnovali nekoliko pozorišta i išli su intenzivno na turneje, uključujući i u Južnoj Americi.
Bio je ujak glumice Mari Kristin Baro (Marie-Christine Barrault) i ponekad sponzor Pitera Bruka (Peter Brook). Umro je u 83. godini od srčanog udara u Parizu. Žan Luj Baro je sahranjen sa njegovom ženom u Parizu.
Žan Luj Baro, „Osvrt na pozorište“ („Reflections on the Theatre“):
„Zapravo, najkomplikovanije je uraditi jednostavne stvari dobro. Čitanje, na primer. Da možete da pročitate tačno sve što je napisano bez izostavljanja ičega što je napisano i u isto vreme bez dodavanja nečeg svog. Da možete da uhvatite tačan kontekst svake reči koje čitate. Da možete da čitate!“[3]
Baro u „Kroz pariske oči: Osvrt na savremenu francusku umetnost i kulturu“ (Through Parisian Eyes: Reflections on Contemporary French Arts and Culture) Melinde Kamber Porter (Melinda Camber Porter): „Kada se probudim ujutru želim da osetim glad za životom. Želja je to što me pokreće. Kada odem na spavanje, osećam kao da sam doživeo malu smrt, tako da mogu da se probudim ujutru obnovljen i preporođen.“
Filmografija uredi
| Godina | Naziv | Uloga | Reditelj |
|---|---|---|---|
| 1936 | Mayerling | student | Anatole Litvak |
| Street of Shadows | luda mušterija | G. W. Pabst | |
| Beethoven's Great Love | Karl Van Betoven | Abel Gance | |
| 1937 | Bizarre, Bizarre | Vilijam Kramps | Marcel Carné |
| Pearls of the Crown | mladi Napoleon | Sacha Guitry and Christian-Jaque | |
| 1938 | Le puritain | Francis Feriter | Jeff Musso |
| Orage | Afrikanac | Marc Allégret | |
| 1942 | La Symphonie fantastique | Hektor Berlioz | Christian-Jaque |
| 1945 | Children of Paradise | Baptist Debiro | Marcel Carné |
| 1948 | Man to Men | Anri Dinan | Christian-Jaque |
| 1950 | La Ronde | Robert Kuhlenkampf, pesnik | Max Ophüls |
| 1954 | Royal Affairs in Versailles | Fenelon | Sacha Guitry |
| 1959 | The Doctor's Horrible Experiment | Doktor Kordelije / Opal | Žan Renoar |
| 1961 | Le Miracle des loups | Luj XI | André Hunebelle |
| 1962 | The Longest Day | Otac Ruland | Ken Annakin |
| 1966 | Chappaqua | Doktor Benoa | Conrad Rooks |
| 1982 | That Night in Varennes | Nikolas-Edme Retif | Ettore Scola |
Reference uredi
- ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 109. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ IMDb lista pojava na filmu
- ^ Žan Luj Baro, Osvrt na pozorište. London: Roklif, 1951
Spoljašnje veze uredi
- Žan Luj Baro na sajtu IMDb (jezik: engleski)
