Žan Pol Mara

Žan Pol Mara (fr. Jean-Paul Marat; Budri, 24. maj 1743 — Pariz, 13. jul 1793) je bio francuski revolucionar, naučnik, lekar i publicista, poznat po učešću u Francuskoj revoluciji. Rođen je u Švajcarskoj, a veliki deo života je proveo u Engleskoj. Bio je član radikalne frakcije jakobinaca, iako nikad nije bio jakobinac. Predlagao je nasilje i pokolje nad utamničenim „neprijateljima revolucije“. Bio je jedan od glavnih zagovornika „vladavine terora“ i sastavljača listi za giljotinu. Ubila ga je Šarlota Korde u kadi.

Žan Pol Mara
Žan Pol Mara
Lični podaci
Datum rođenja	(1743-05-24)24. maj 1743.
Mesto rođenja	Budri, Francuska
Datum smrti	13. jul 1793.(1793-07-13) (50 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Obrazovanje	Univerzitet u Sent Endruzu

Naučnik i lekar

Rođen je u protestantskoj porodici u Švajcarskoj. Boravio je u Bordou, Parizu, Holandiji, pa se nastanio u Londonu. U Londonu je objavio „Filozofski esej o čoveku“ (1773) u kome tvrdi da jedino filozofija može rešiti probleme veze duše i tela. Volter je napao njegov esej. Tokom 1774. objavio je „Okovi ropstva“. Tim esejem postao je počasni član mnogih patriotskih društava.

Maraova smrt od Žak Luj Davida (1793)

Po povratku iz Londona publikovao je „Istraživanje prirode, uzroka i lečenja singularne bolesti očiju“. Postao je lekar aristokratskih krugova. Nastavio je sa svojim naučnim istraživanjima svetlosti, optike, elektriciteta i toplote. Nije uspeo u pokušaju da postane član Francuske akademije. Bendžamin Frenklin ga je često posećivao, a Gete je smatrao neprimerenim što ga nisu primili u akademiju.

Prijatelj naroda

Uoči Francuske revolucije napušta karijeru naučnika i filozofa i postaje revolucionar. Mara se posvetio politici 1788. kada se počelo zahtevati sazivanje trećeg staleža po prvi put posle više od 150 godina. Od septembra 1789. pokrenuo je novine. Izražavao je sumnjičavost prema svima na vlasti i nazivao ih je neprijateljima naroda. Mara je često napadao najmoćnije grupe u Francuskoj, uključujući Ustavotvornu skupštinu, ministre. Usledilo je kažnjavanje, pa je pobegao u London u oktobru 1789. U Londonu je objavio pamflet protiv Žaka Nekera. U maju 1790. vratio se u Pariz i nastavio sa štampanjem novina „Prijatelj naroda“. Napisao je mnogo članaka protiv rata i skrivenih dogovora da se destabilizira nacionalna garda. Kritikovao je odluku Nacionalne skupšine da se prodaju imanja crkve, da bi se pokrio državni dug. Mara je naglašavao da se crkvena zemlja mogla iskoristiti da se pomogne siromašnima.

Najviše je nada polagao u Ustavotvornu skupštinu, a izgubio je veru u akcije zakonodavne skupštine.

Nacionalni konvent

Mara je tokom avgusta i septembra 1792. pozivao i opravdavao pogubljenja neprijatelja revolucije. Rulja je tako u septembru 1792. pobila preko hiljadu zatočenika u pariskom zatvoru.

Iako nije pripadao nijednoj partiji izabran je u Nacionalni konvent septembra 1792. da bi predstavljao narod Francuske. Francuska je postala republika 22. septembra 1792. Zakonodavna vlast Republike je bio Nacionalni konvent, a žirondinci su bili najjača partija u konventu. Izvršnu vlast su imali komiteti javne bezbednosti. Iako je bio protiv monarhije Mara je smatrao da kralj ne može biti kriv za nešto pre prihvatanja francuskog ustava. Kralj Luj XVI je osuđen na smrt 17. januara 1793, a pogubljen je 21. januara 1793. na giljotini. Došlo je do velikoga nereda i ratova sa evropskim državama. Rat je krenuo loše po Francuze, a ekonomija je nazadovala. Mara je u svojim novinama „Prijatelj naroda“ optuživao žirondince da su skriveni neprijatelji republike i pozivao je na obračun sa njima. Nacionalni konvent je bio pod kontrolom žirondinaca i naredio je da Mara treba biti izveden pred revolucionarni tribunal. Mara je bio oslobođen optužbi 24. aprila 1793. i vratio se u Nacionalni konvent sa još više javne podrške. Nastavio je sa još žešćim napadima na žirondince kao neprijatelje naroda.

Maraova smrt

Jakobinci su državnim udarom 31. maja 1793. preuzeli vlast uz pomoć podrške javnosti i najsiromašnijih radnika. Mara je bio dosta zaslužan za dolazak jakobinaca na vlast. Jakobinci su pokrenuli vladavinu terora.

Mara je bolovao od kožne bolesti, pa se često kupao u kadi da smanji neugodnosti od bolesti. Dok se kupao 13. jula 1793, Šarlota Korde je njegovim stražarima tvrdila da je kurir iz Kana u Normandiji, gde su se nalazili izbegli žirondinci za koje je tvrdila da spremaju prevrat. Kad su Šarlotu pustili kod Maraa, ona mu je izdiktirala imena žirondinaca koji navodno u Kanu spremaju prevrat. Nakon što je od nje čuo imena rekao je da ih sve treba na giljotinu. Ona mu je na to zabila nož u prsa i ubila ga u kadi. Korde je bila žirondinka i njena akcija je izazvala osvetu širom Francuske. Hiljade žirondinaca i rojalista ubijeno je tada pod optužbom za izdaju. Šarlota je takođe pogubljena na giljotini 17. jula 1793. Tokom suđenja rekla je da je ubila jednoga čoveka da bi spasila 100.000.

Obeležavanje Maraove smrti

Francuski slikar Žak Luj David predvodio je veliku pogrebnu ceremoniju. Naslikao je čuvenu sliku o Maraovoj smrti. Celi Nacionalni konvent prisustvovao je Maraovoj sahrani. Kada su jakobinci počeli svoji kampanju dehristijanizacije Mara je postao kvazi-svetac, a njegovo poprsje je stavljano umesto krsta u crkvama.

Spoljašnje veze

• Jean-Paul Marat Internet Archive on Marxists.org (jezik: engleski)
• Jean-Paul Marat, The People’s Friend,biography by Belfort Bax. (jezik: engleski)
• "The Bastard in the Bathtub" biography by Cali Ruchala(jezik: engleski)