Žan Rebel
Žan Fransoa Rebel (franc. Jean-François Reubell; Kolmar, 6. oktobar 1747 — Kolmar, 24. novembar 1807) bio je francuski advokat, diplomata i političar iz perioda Francuske revolucije. Obavljao je funkciju direktora Prve francuske republike.
Žan Fransoa Rebel Žan Fransoa Rebel | |
|---|---|
 Žan Fransoa Rebel | |
| Puno ime | Žan Fransoa Rebel |
| Datum rođenja | 6. oktobar 1747. |
| Mesto rođenja | Kolmar, Kraljevstvo Francuska |
| Datum smrti | 24. novembar 1807. (60 god.) |
| Mesto smrti | Kolmar, Prvo francusko carstvo |
| Supružnik | Marie-Anne Reubell |
Biografija uredi
Rođen je u Kolmaru. Bio je predsednik lokalnog udruženja advokata. Godine 1789. izabran je u skupštinu staleža kao poslanik trećeg staleža. Istakao se besedništvom u Nacionalnoj ustavotvornoj skupštini. Glasao je u korist reformi kao što su donošenje Ustava sveštenstva. Nakon pogubljenja Luja XVI napustio je jakobinski klub i pridružio se fejantincima. Od 1792. godine član je Nacionalnog konventa i njegov je izaslanik na Rajni. Učestvovao je u Termidorskoj reakciji koja je dovela do pada Maksimilijana Robespjera nakon čega je postao član reorganizovanih Komiteta javne bezbednosti i Komiteta javnog spasa. Pomogao je, početkom 1795. godine, Žozefu Sijesu u pregovorima o predaji Batavijske republike. Bio je član Saveta pet stotina. Novembra 1795. godine izabran je za člana Direktorijuma, a njegov predsednik postao je sledeće godine. Tada je ušao i u Savet starijih. Suočio se sa državnim udarom 18. fruktidora i Babefovom "Zaverom jednakih". Projektovao je plan o aneksiji Rajnske oblasti i Nizozemske republike, kao i invaziju na Švajcarsku, nakon čega je stvorena Helvetska republika. Otpušten je glasanjem 1799. godine zbog vojnih poraza Francuske u kampanji iste godine. Nakon Napoleonovog državnog udara 18. brimera povlači se iz javnog života. Odlazi u svoje rodno mesto gde je i umro 1807. godine.
Izvori uredi
- L. Sciout, Le Directoire (Paris, 1895—97).
