Žan Šarl Pišegri
Žan-Šarl Pišegri (franc. Jean-Charles Pichegru; 16. februar 1761 — 5. april 1804) bio je francuski vojskovođa iz perioda Francuskih revolucionarnih ratova.
| Žan-Šarl Pišegri | |
|---|---|
 Žan-Šarl Pišegri | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. februar 1761. |
| Mesto rođenja | Arboa, Kraljevina Francuska |
| Datum smrti | 5. april 1804. (43 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuski konzulat |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1783—1797. |
| Vojska | Francuska |
| Učešće u ratovima | Francuski revolucionarni ratovi Američki rat za nezavisnost |
Biografija uredi
Pišegri je rođen u seljačkoj porodici u Arbou. Fratar Arboa poslao ga je u vojnu školu u Brijen le Šatou gde je bio učitelj matematike. Među njegovim učenicima bio je i mladi Napoleon Bonaparta. Godine 1783. Pišegri je ušao u 1. artiljerijski puk gde je ubrzo došao do čina ađutanta potporučnika. Učestvovao je kratko u Američkom ratu za nezavisnost. Po izbijanju Francuske revolucije postao je vođa jakobinaca iz Bezansona. Postavljen je za potpukovnika. Ratovao je u sklopu Rajnske armije kao brigadni general. Kao komandant Rajnske armije odnosi pobedu u bici kod Agenoa (1793). U drugoj bici kod Visemburga bio je pod komandom Lazara Oša. Francuzi odnose pobedu u bici. Oš je uhapšen 1793. godine, a Pišegri je postavljen na čelo Rajnske i Mozelske armije. Ratuje protiv anglo-holandskih snaga na severu. On 1794. godine zauzima Ipres, a iste godine Francuzi odnose značajnu pobedu kod Flerija. Snage Prve koalicije evakuišu Belgiju.
Pišegri je 1795. godine zauzeo grad Utreht. Sa francuskim snagama došao je pred Amsterdam upravo kada je izbila Batavijska revolucija (20. januar). Francuzi su u narednih mesec dana okupirali ostatke Nizozemske republike na čijoj teritoriji je stvorena marionetska Batavijska republika. Pišegri je sprečio pljačku Antverpena, tada najbogatijeg grada u Evropi.
Iako je nekada bio saradnik Sen-Žista, Pišegri je ponudio svoje usluge termidorskim revolucionarima. Neprijatelj ga je novcem podmitio da radi na tome da se brat Luja XVI, Luj XVIII, postavi na francuski presto. Uhapšen je tokom državnog udara 18. fruktidora. Uspeo je da pobegne iz zatvora u Paramaribo. Odatle je otputovao u London gde se pridružio hiljadama francuskih emigranata. Pod Aleksandrom Korsakovim služio je u kampanji 1799. godine. Iste godine odlazi u Pariz. Učestvovao je u rojalističkom ustanku protiv prvog konzula, Napoleona Bonaparte. Uhapšen je 28. februara 1804. godine. Zadavljen je u zatvoru.
