Živojin P. Simić
Živojin P. Simić (Vrelo, 15. oktobar 1848—15. oktobar 1926) bio je srpski profesor, kulturni radnik i humanitarac.
Živojin P. Simić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1848. |
| Mesto rođenja | Vrelo |
| Datum smrti | 1926. |
Profesorska karijera uredi
Rođen je u selu Vrelu, u nekadašnjem Valjevskom okrugu, gde je završio osnovnu školu.[1] Gimnaziju i Filozofski fakultet je završio u Beogradu i struka mu je bila srpski jezik.
Godine 1874. postavljen je za praktikanta Ministarstva prosvete i crkvenih dela, potom za zastupnika predavača u Drugoj beogradskoj nižoj gimnaziji. Brzo je unapređen za predavača Niže gimnazije u Negotinu, a potom je postavljen za suplenta Valjevske gimnazije.[1] Nakon toga, 15. avgusta 1878. godine, postavljen je za suplenta Realne gimnazije u Knjaževcu, gde je vršio i funkciju direktora. Funkciju direktora vršio je i u Nižoj gimnaziji u Zaječaru.
Godine 1882. postao je profesor ondašnje Učiteljske škole u Beogradu, u kojoj će raditi i 1887. godine. Dve godine kasnije postavljen je za sekretara druge klase Ministarstva prosvete, a naredne godine je unapređen u sekretara prve klase.[1] Godine 1889. postao je profesor Beogradske Realke, a 1890. godine je po svom zahtevu penzionisan, kao direktor prve klase gimnazije Josif Pančić.[1]
Društvo Sv. Sava i druge organizacije uredi
Sa Duštvom Sveti Sava tesno je bio povezan, još od vremena nastanka Društva. Bio je među prvim sekretarima Društva, a od 1889. preuzeo je i uređivanje društvenog lista Bratstvo, a preuredio je i tri knjige.[1] Bio je i član Glavnog Odbora Društva.
Simić je bio angažovan i u mnogim drugim prosvetnim i humanitarnim ustanovama. Šesnaest godina bio je predsednik pevačkog društva Stanković, bio je redovan član Profesorskog društva, član i jedan od osnivača Učiteljskog Udruženja, kao i član i dobrotvor Srspke Književne Zadruge.[1] Bio je počasni član Zaječarskog Pevačkog Društva, zatim član Odbora Višeg Zavoda za vaspitanje devojaka u Beogradu, a dugo godina je bio član i sekretar Odbora Čupićeve Zadužbine.[1]
U više mahova bio je poslanik u Narodnoj skupštini, nadzornih osnovnih škola, član komisije za profesorski ispit, član Disciplinarnog suda, član Glavnog Prosvetnog Saveta i član Odbora Opštine Beogradske.
Nosilac je mnogih odlikovanja, među kojima i Ordenom Svetog Save drugog stepena. Kako je sam govorio najdraža mu je bila Svetosavska medalja, kojom ga je odlikovala treća redovna skupština Društva Svetog Save.[1] Preminuo je 15. oktobra 1926. godine.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Spomenica društva Svetoga Save (1886-1936), ur. Dr Jovan Hadži Vasiljević, Beograd, 1936.