Žozef Mari Žakar

Žozef Mari Žakar (franc. Joseph-Marie Jacquard, 7. jul 1752 — 7. avgust 1834)[1] je bio francuski pronalazač. Godine 1801. javno je prikazao svoj automatski razboj sa revolucionarnim tehnološkim elementima.[2] Ovaj njegov pronalazak proglašen je 1806. javnim dobrom, a Žakar je nagrađen doživotnom penzijom i specijalnim povlasticama. Njegove bušene kartice adaptirao je Čarls Bebidž, iskoristivši ih za svoju analitičku mašinu. Tehnologija Žakarovog razboja bila je osnova potonjeg, modernog automatskog razboja i preteča savremenog računara.[3]

Žozef Mari Žakar
A la mémoire de J.M. Jacquard.jpg
Žozef Mari Žakar
Datum rođenja(1752-07-07)7. jul 1752.
Mesto rođenjaLion
 Francuska
Datum smrti7. avgust 1834.(1834-08-07) (82 god.)
Mesto smrtiUlen
 Francuska
Žakarov razboj

BiografijaUredi

Žozef Mari Šarlsovo prezime je bilo „Žakar”. U generaciji njegovog dede, nekoliko grana Šarlsove porodice je živelo u Lionskom predgrađu Kuzon o Mon d'Or (na severnoj strani Liona, duž reke Saone). Da bi razlikovale razne grane, zajednica im je dala nadimke; Žozefova grana se nazivala „Žakar” Šarls. Stoga je Žozefov deda bio Vartolomej Šarls zvani Žakar.[4][5]

Žozef Mari Žakar rođen je 1752. godine u Lionu u Francuskoj. Njegov otac je bio tkač i ostavio mu je u nasledstvo dva tkačka razboja sa kojima je Žozef započeo sopstveni posao. U poslu nije bio uspešan, navodno zato što je već 1790. počeo da radi na usavršavanju razboja,[6] u želji da da olakša dugotrajan, dosadan i ponavljajući posao tkača.[2]

Njegov posao je propao i Žakar je jedno vreme prestao da se bavi tkačkim zanatom, a u međuvremenu je učestvovao u Francuskoj revoluciji.[6]

Žakarov razbojUredi

Godine 1801. Žakar je konstruisao mehanički razboj koji za tkanje šara koristi niz bušenih kartica i predstavio ga na industrijskoj izložbi u Parizu. Razboj je vrlo brzo prihvaćen i već 1806. godine samo u Francuskoj je bilo 11000 ovakvih razboja. Za svaki od njih Žakar je dobijao naknadu. Iste godine ovaj njegov pronalazak proglašen je javnim dobrom, a Žakar je nagrađen doživotnom penzijom i specijalnim povlasticama.[3] Danas je takav razboj poznat kao Žakarov razboj.[2]

Princip rada Žakarovog razbojaUredi

Žakarov tkački razboj je koristio bušene kartice za kontrolu operacija. Ovaj razboj je imao program koji se sastojao od niza bušenih metalnih kartica kojim se upravljalo radom razboja.[7] Igle su upadale u rupe na kartici, a različite kombinacije ubušenja kreirale su različite šare i dezene istkanog materijala, čime je kvalitet i dizajn tkanina dramatično poboljšan.[6] Najjednostavnije ponavljajuće šare mogle su da stanu na jednu karticu dok su one složenije zahtevale čitav špil.[2] Na osnovu rasporeda otvora na karticama tkački razboj je birao boje koje treba koristiti na određenim mestima. Kada su se kartice povezivale u traku razboj je mogao da tka šaru koja će se ponavljati.[8]

Revolucionarnost izumaUredi

Bušene kartice su se u narednom periodu intenzivno koristile za automatizaciju različitih postupaka. Tokom 19. veka bušene kartice koristile su se i u raznima vrstama muzičkih kutija (vergl).[2]

Žakarov razboj se smatra prvom mašinom sa programiranim automatskim radom.[7] Odigrao značajnu ulogu i u razvoja prvih računara. Ideja je bila da se sistem izgradi i kontroliše korišćenjem bušenih kartica, što je postala osnova računarskog programiranja.[2]

ZanimljivostiUredi

Uvođenje Žakarovih razboja je prouzrokovalo nemire u tekstilnoj industriji jer je primena dovela do masovnog otpuštanja radnika.[8] Prvi Žakarov razboj su uništili tkači svilenih tkanina, bojeći se da će zbog njega izgubiti posao.[6]

Engleski matematičar Čarls Bebidž je krajem 19. veka radio na projektovanju takozvane analitičke mašine, koja bi bila programirana pomoću bušenih kartica (kakve su se koristile kod savremenih računara sve do osamdesetih godina 20. veka). Njegova saradnica Ada Bajron King, ćerka Lorda Bajrona i grofica od Lavlejsa, dala je specifikacije programa za analitičku mašinu. Ona je dala je eksplicitan opis algoritma za izračunavanje Bernulijevih brojeva i tako postala prvi programer u istoriji. Taj rad štampan je 1843. i naravno potpisan inicijalima A. L. L. jer je bilo neprikladno da se žena njenog društvenog statusa bavi bilo kakvim poslom, pa tako i matematikom. Ada je analitičku mašinu opisala sledećim rečima: „Analitička mašina tka algebarske uzorke baš kao što Žakarov razboj tka cveće i lišće”.[9]

Žakarov razboj bio je inspiracija i Hermanu Holeritu, koji je na sličnom principu bušenih kartica konstruisao mašinu pomođu koje je uspešno obavljen tabelarni prikaz popisa stanovništa u SAD 1890. godine.[10]

ReferenceUredi

  1. ^ „Dogodilo se na dan 7. jul/srpanj”. Na današnji dan. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Milošević, Divna. „Žozef Mari Žakar” (PDF). ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Informatika : Skripta za prvi razred gimnazije (PDF). str. 4. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  4. ^ Delve, Janet. "Joseph Marie Jacquard: Inventor of the Jacquard Loom," IEEE Annals of the History of Computing, vol. 29, no. 4, pp. 98–102 (October–December 2007); see p. 98.
  5. ^ Huchard, Jean. "Entre la engender rt la reality: La faille DE Joseph Marie Charles dit Jacquard" [Between legend and reality: The family of Joseph Marie Charles known as Jacquard], part 1, Bulletin Municipal Official ed la Villa DE Lyon.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Krstev, Cvetana. „Automatizacija proizvodnje”. Zvanični sajt. Matematički fakultet : Univerzitet u Beogradu. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  7. 7,0 7,1 „Automatske mašine”. Informatika za Prvi Razred Gimnazije. Gimnazija "Svetozar Marković" Niš. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  8. 8,0 8,1 „Mehanička era”. VIRTUALNI ČAS. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  9. ^ Petković, Miodrag. „GROFIČIN DUH U RAČUNARIMA”. Galaksija Nova. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  10. ^ „Herman Holerit”. Istorija računarstva. B612. Arhivirano iz originala na datum 24. 03. 2019. Pristupljeno 24. 3. 2019. 

LiteraturaUredi

  • Informatika : Skripta za prvi razred gimnazije (PDF). str. 4. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  • Essinger, James (2004). Jacquard's Web: How a Hand-Loom Led to the Birth of the Information Age. Oxford: Oxford University Press. 
  • Razy, C. (1913). Étude analytique des petits modèles de métiers exposés au musée des tissus. Lyon, France: Musée historique des tissus. 
  • de Lamartine, Alphonse (1864). Jacquard. Paris: Michel Lévy Frères. 

Spoljašnje vezeUredi