Žorž Avgust Kuton (franc. Georges Couthon; 22. decembar 1755—28. jul 1794) je bio francuski političar i pravnik iz perioda Francuske revolucije. Jedan je od istaknutih jakobinaca i saradnika Maksimilijana Robespjera kao član Komiteta javne bezbednosti. Pogubljen je na giljotini nakon državnog udara 27. jula 1794. godine poznatog kao Termidorska reakcija.

Žorž Kuton
Žorž Kuton
Puno imeŽorž Avgust Kuton
Datum rođenja(1755-12-22)22. decembar 1755.
Mesto rođenjaOrset
 Kraljevstvo Francuska
Datum smrti28. jul 1794.(1794-07-28) (38 god.)
Mesto smrtiPariz
 Prva francuska republika

Detinjstvo i mladost uredi

Rođen je 22. decembra 1755. godine u Orsetu. Otac mu je bio notar, a majka ćerka trgovca. Kuton je pripadao sitnoj buržoaziji. Kao i njegov otac, i on je postao notar. Bio je član pokrajinske skupštine Overnja od 1787. godine od kada se zanima za politiku. Prišao je Revoluciji odmah po njenom izbijanju. Međutim, ubrzo se pokazalo da je Kuton invalid. Ustanovljen mu je meningitis 1792. godine. Kuton je smatrao da ga je dobio zbog čestih seksualnih iskustava u mladosti. Od 1793. godine je u invalidskim kolicima. Pridružio se masonskom pokretu 1790. godine.

Francuska revolucija uredi

Od 1791. godine Kuton je član Zakonodavne skupštine. Pristupa jakobinskom klubu. Septembra 1792. godine izabran je u Nacionalni konvent. Tokom posete Flandriji radi terapije, upoznao se i sprijateljio sa Šarlom Fransoa Dimurjeom. Pod njegovim uticajem, Kuton je nakratko bio član žirondinaca. Međutim, već oktobra 1792. godine je, zajedno sa ostalim članovima tzv. stranke "Umerenih", prišao Maksimilijanu Robespjeru. Sa Robespjerom je delio mnoge stavove, naročito u pogledu vere. Žironda i ebertovci ustanovili su tzv. Kult Razuma u cilju dehristijanizacije Francuske. Robespjer i Kuton kao odgovor na to uspostavljaju Kult Vrhovnog bića. Glasao je za pogubljenje Luja XVI. Kuton je 30. maja 1793. godine (posle državnog udara jakobinaca) izabran u Komitet javne bezbednosti. Na tom mestu je sarađivao sa Robespjerom i Sen-Žistom naređujući hapšenja istaknutih žirondinaca. Učestvovao je u suzbijanju pobune u Lionu jula 1793. godine.

Kuton je 21. decembra 1793. godine izabran za predsednika Konventa. Doprineo je uništenju pokreta ebertovaca (na čelu sa Žakom Eberom) i nastavio je da služi Komitet javne bezbednosti u narednih nekoliko meseci. Predložio je donošenje Zakona 22. prerijala 2. godine Republike. Kuton je tokom Termidorske reakcije pokazao veliku hrabrost odbijajući da pobegne u Overnju. Ostao je sa Robespjerom do kraja. Zajedno sa njim, giljotiniran je 28. jula 1794. godine. Dželat ga je, zbog paralize, petnaest minuta nameštao na giljotini.

Izvori uredi

  • Geoffrey Brunn, "The Evolution of a Terrorist: Georges Auguste Couthon." The Journal of Modern History 2, no. 3 (September 1930), JSTOR 1898818
  • R.R. Palmer, Twelve Who Ruled: The Year of the Terror in the French Revolution (Princeton, NJ: Princeton University Press, 1941)
  • The 1911 Encyclopaedia Britannica