Zagrebačka mumija
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Zagrebačka mumija (hrv. Zagrebačka mumija) je arheološki eksponat iz Egipta u Arheološkom muzeju u Zagrebu. To je mumija umotana u laneni povoj sa najdužim etrurskim natpisom na svetu.
Istorija pronalaska uredi
Mumija je kupio Mihael Barić prilikom svoje posete Egiptu (1848/49). Njegov brat Ilija Barić darovao ju je Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti u Zagrebu, 1862. godine i trajno je pohranjena u Arheološkom muzeju u Zagrebu. Nemački egiptolog Hajnrih Brugš je 1869. godine otkrio natpis za koji nije znao da pripada Etrurcima. Godine 1891. bečki profesor i egiptolog dr Jakob Kral otkrio je da mumijini povoji zapravo kriju najduži sačuvani etrurski natpis na svetu. Tokom '80-ih godina 20. veka povoji su temeljito restaurirani i rekonstruisani, ponovo fotografisani infracrvenim zracima, te je paleografskom analizom i radioaktivnim ugljenikom (C-14) utvrđena njena starost na oko 390. p. n. e.
Zagrebačka lanena knjiga uredi
.jpg)
Zagrebačka lanena knjiga (lat. Liber linteus Zagrebiensis) je rukopis sa najdužim sačuvanim tekstom etrurskog jezika.
Platno sa oko 1.130 reči sačuvano je u pet naknadno izrezanih traka kojima je bila omotana egipatska mumija. Dužina cele knjige iznosi oko 340 cm, a širina najšire trake je 35 cm. Tekst je raspoređen u 12 kolona sa različitim brojem redova (26-36). Pretpostavlja se da sadrži niz obrednih propisa vezanih uz verske rituale starih Etruraca. Kako je etrurski jezik još uvek slabo poznat, dosad je poznato značenje samo pojedinih reči koje pominju žrtvene darove i datume pojedinih svetkovina. Ovi povoji sa natpisom otvaraju jasnu mogućnost postojanja jakih komunikacija između drevnih Etrurije i Egipta.
Transliteracija dela teksta (9. kolona):
- vacl vinum śantiśtś celi pen trytym
- θi θapneśtś trytanaśa hanθin celi
- tyr hetym vinym θic vacl heχz etnam
- iχ matam cnticn θsepen teśamitn
- murce θi nunθen etnam θi tryθ etnam
- hanθin etnam celycn etnam aθumitn
- peθereni eslem zaθrum mur in velθineś
- cilθś vacl ara θui useti catneti slapiχyn
- slapinaś favin yfli spyrta eisna hinθy
- cla θesns
Jedna pretpostavka je da je u Egiptu postojala mala etrusrska zajednica izbeglica (kao u Aleksandriji), koja je poprimila egipatske običaje mumificiranja.
Natpis na papirusu uredi
Istraživanjem propratnog papirusa koji se nalazio u pogrebnoj opremi pokojnice, utvrđeno je da on sadrži nekoliko poglavlja Knjige mrtvih sa podacima o pokojnici. Nesi-hensu bila je žena Paher-hensua, »božanskog krojača« iz Tebe, koji je izrađivao odeću za kultne statue boga Amona. Kako se etrurski natpis našao obavijen oko jedne Egipćanke u doba kada Etrurci gube prevlast u severnoj Italiji (dok jača Rimska republika), ostaje jedna od velikih tajni arheologije.
Literatura uredi
- Jakob Krall: Die etruskischen Mumienbinden des Agramer National-museums. F. Tempsky, Wien 1892.
- Ambros Josef Pfiffig: Studien zu den Agramer Mumienbinden. Der etruskische Liber linteus. Denkschriften der ÖAdW, phil-hist. Klasse. Bd 81. Österreichische Akademie der Wissenschaften, Wien 1963.
- Giuliano Bonfante, Larissa Bonfante (2002). The Etruscan Language, an Introduction. University of Manchester Press, Manchester. ISBN 978-0-7190-5540-9.
- L.B. van der Meer (2007). Liber linteus zagrabiensis. The Linen Book of Zagreb. A Comment on the Longest Etruscan Text. Peeters, Louvain MA. ISBN 978-90-429-2024-8.
