Википедија

Zastava Sekelja

Zastava Sekelja mađ. Székely zászló) je zastava koju koristi zajednica etničkih Mađara, |Sekelja. To je plava zastava sa zlatnom trakom, „zvezda-sunce” i polumesecom. Oba simbola se doživljavaju kao drevni simboli Sekelja. Zastava je dizajnirana od strane Adama Konje a Nacionalni savet Sekelja usvojio ga je 2004. godine i od tada je simbol naroda Sekelja. Rumunske vlasti su uvele određena ograničenja pod kojim uslovima se zastava može istaći, što je navodno podstaklo njenu popularnost.

Zastava Sekelja
Građanska zastava
Proporcije2 : 3
Usvojena17. januar 2004. god.; pre 20 godina (2004-01-17)
IzgledAzurna pravougaona zastava sa zlatnom horizontalnom trakom na sredini i zlatnom „zvezdom-suncem“ i srebrnim polumesecom u gornjem levom uglu
Stvaratelj(i)Adam Konja (Ádám Kónya)
Instrumentalna verzija himne Sekelja

Tvrdi se da su i simboli zastave i njene boje tradicionalni simboli Sekelja. Što se tiče poslednjeg, nema čvrstih dokaza, ali su polumesec i sunce korišćeni najmanje od 15. veka u Transilvaniji. Međutim, upotreba „zvezde sunca“ kako ju je definisao Konja je kontroverzna jer nije u skladu sa heraldičkim pravilima. Osim plave i zlatne, postoji još jedna nezvanična verzija Sekeljske zastave, crveno-crna koju koriste neke Sekeljske grupe i organizacije.

Dizajn uredi

 
Zastava Sekelja koja se vijorila na Velikom Kurultaju 2014. Bugac, Mađarska

Zastavu Sekelja dizajnirao je Adam Konja i zvanično je usvojen 2004. godine. To je plava pravougaona zastava u razmeru 2 : 3. Azurna (plava) pozadina je presečena horizontalnom zlatnom linijom u odnosu 2 : 1 : 2. Na strani jarbola u okviru gornje plave trake nalazi se osmokraka zlatna zvezda i srebrni polumesec.[1]

Prema Adamovom originalnom opisu zastave, osmokraka „zvezda-sunce“ simbolizuje osam istorijskih sedišta Sekelja (Bardoc-Miklošvarsek, Čiksek, Đerđosek, Kezdisek, Marošsek, Orbajisek), Sepšisek i Udvarheljsek. Polumesec i sunce su se već u 16. veku smatrali simbolima Sekelja. U stvari, 1580. godine pojavili su se kao komponente grba Kneževine Transilvanije i transilvanijska skupština ih je usvojila kao zvanične simbole Sekelja 1659. Nakon toga, polumesec i sunce su počeli da se pojavljuju na zastavama i grbovima sedišta Sekelja.[2]

Tvrdilo se da su boje zastave, plava i zlatna, korišćene u vojnim zastavama princa od Transilvanije Mojsija Sekelja i da su plava i zlatna boja korišćene u grbu okruga Maroš-Torda dokaz antike boja kao Sekeljskih simbola, ali to nije potvrđeno. Takođe, zastava Mojsija Sekelja nije bila plava i zlatna, već plavo-bela.[3]

Stručnjaci su takođe kritikovali da sunce predstavljeno na zastavi Sekelja nije u skladu sa heraldičkim pravilima, jer nije heraldičko sunce, ali u stvari nije ni zvezda, već pre podseća na uzorke istkanih motiva koje su tkali i vezli Sekelji.[3][4]

Crveno-crna verzija uredi

 
Crveno-crna verzija zastave Sekelja

Postoji i druga nezvanična verzija zastave Sekelja koju neki ljudi znaju kao stara ili borbena zastava Sekelja. U stvarnosti, ova verzija nema istorijski presedan, jer je nastala u drugoj polovini 20. veka u oblasti Čikseka koristeći osnovne boje tipične sekeljske ženske narodne nošnje kao „pobunu” protiv rumunskih vlasti. Danas je uglavnom koriste stanovnici Čikseka, a neki su je pogrešno smatrali starom, tradicionalnom zastavom Sekelija.[5][6]

Crno-crvenu verziju koristi „Svetsko udruženje Sekelja”, registrovana u Sjedinjenim Državama,[7] a preferiraju je i motociklisti i rokeri.[8]

Istorija zastave Sekelja uredi

Prvi simboli Sekelja i vojne zastave uredi

 
Zastava Sekelja korišćena prilikom bitke kod Guruslaua

Jedan od najstarijih simbola Sekelja je grb iz 15. veka koji se sastoji od oklopljene ruke koja drži mač na crvenoj pozadini, mač probija zlatnu krunu, srce i glavu medveda, a sa obe strane ove poslednje su mesec u usponu i šestokraka zvezda. Druge vojne zastave Sekelja tog vremena verovatno su takođe nosile ove boje i simbole.[2]

Verovatno,[2] današnja zvanična zastava se može pratiti još od vremena transilvanskog princa Mojsija Sekelija. Njegove vojne zastave su predvodile Sekeljske vojnike u bici kod Guruslaua 3. avgusta 1601. godine, ali nakon njihovog poraza, zastave su zarobljene i poslate u Prag[[]] koji je tada bio pod upravom Habzburga. Transilvanijske zastave, koje su zarobljene, objavljene su u studiji Šandora Mike iz 1893. godine pod imenu Erdeljske ratne zastave iz 1601. („Erdélyi hadizászlók 1601-ből“).[5]

Pre 21. veka nije postojala uniformna zastava za Sekelje. Do 1876. godine svako sedište Sekelja koristilo je svoje simbole kao nezavisna politička jedinica, a zatim do Trijanonskog ugovora, mađarske državne simbole.[2] U moderno doba, etnički Mađari u Rumuniji počeli su da koriste mađarsku zastavu, postavljajući je na zgrade. Međutim, rumunski zakon usvojen 1994. godine i dopunjen 2001. zabranjuje isticanje zastave „stranih država“, uključujući Mađarsku, u nezvaničnim prilikama, čime je onemogućeno korišćenje mađarske zastave.[9]

Današnja zastava uredi

 
Zastava na Zgradi mađarskog parlamenta u Budimpešti

Godine 2003. osnovan je Nacionalni savet Sekelja. Usvojila je plavu i zlatnu zastavu Sekelja i grb Adama Konje, zasnovane na kombinacijama starh amblemima Sekelja, kao sopstvene simbole.[2][5]

Pošto je ovaj savet glavni zagovornik pokreta za autonomiju Sekelja, ovi simboli su ubrzo postali izraz sekeljske kohezije, saradnje i samoidentiteta. Dok je popularnost zastave počela postepeno da raste, štampa i ljudi su počeli da je nazivaju zastavom Sekelja. Dana 5. septembra 2009. godine, jedna organizacija Sekelja proglasila je simbole zastavom i grbom zemlje Sekelja.[5] Tvrdilo se da Rumuni ne mogu povezati Sekeljske zahteve za autonomiju sa mađarskim iredentističkim idejama kroz upotrebu zastave Sekelja, jer na njoj nema čak ni jednog mađarskog državnog simbola.[10]

U narednim godinama, zastava Sekelja će početi da se pojavljuje na nekoliko javnih zgrada, kao i na mestima naseljenim Sekeljima, kao što su Čumani (Gyergyócsomafalva) 2005. godine, u Svetom Đorđu (Sepsiszentgyörgy) 2009. godine, i moguće u nekim ostalim mestima.[11] Rumunske vlasti su na ovo odgovorile brojnim pravosnažnim presudama donetim od 2013. godine, prema kojima simboli Sekelja moraju biti uklonjeni sa svih javnih zgrada i prostora, uključujući i njihovu unutrašnjost.[12][13][14] Da bi se ovo ojačalo, 2015. je usvojen novi zakon koji je dodatno ograničio upotrebu zastava Sekelja.[13]

Po nekima, popularnost i značaj zastave Sekelja može se donekle pripisati progonu i kampanji rumunskih vlasti protiv nje.[4][6] Prema rečima mađarskog novinara Leventea Baloga, „da nisu pokrenuli kampanju protiv zastave, ne bi se mnogo ljudi osim njegovog pronalazača zainteresovalo za njega. Na ovaj način je, međutim, ostao u umovima onih koji su ionako malo imali veze sa Sekeljima, a danas se svuda vidi kao manjinski simbol kojeg progone šovinističke vlasti“.[15]

Takođe se koristi u nekim mestima Mađarske. U stvari, počeo je da se postavlja na zgradu mađarskog parlamenta u Budimpešti 15. februara 2013. godine, kao i na nekoliko opštinskih zgrada u zemlji.[16]

Reference uredi

  1. ^ „Határozat a Romániában élő magyar közösség nemzeti szimbólumairól (RMDSZ kongresszus)”. Erdély.ma (na jeziku: mađarski). 23. 2. 2019. 
  2. ^ a b v g d Kertész, Melinda (22. 2. 2013). „Mi is az a székely zászló?”. Transindex (na jeziku: mađarski). 
  3. ^ a b „Székely jelképek? - I. rész”. Krónika (na jeziku: mađarski). 2. 4. 2010. 
  4. ^ a b Makkay, József (25. 8. 2017). „A székely zászlóról szakértői szemmel”. Erdélyi Napló (na jeziku: mađarski). 
  5. ^ a b v g Izsák, Balázs (30. 4. 2010). „A székely jelképekről hitelesen – Kónya Ádám emlékére”. Krónika (na jeziku: mađarski). 
  6. ^ a b Farkas, Imola (19. 10. 2010). „A piros–fekete új divat”. Székely Hírmondó (na jeziku: mađarski). 
  7. ^ „Nyitóoldal” (na jeziku: mađarski). Székely's World Alliance. Arhivirano iz originala 22. 9. 2020. g. Pristupljeno 14. 11. 2020. 
  8. ^ Bálint, Kinga Katalin (5. 3. 2014). „Székely kokárdát is kitűzhetünk”. Székelyhon.ro (na jeziku: mađarski). 
  9. ^ Vass, Enikő (12. 12. 2001). „Tiltott Romániában az idegen zászló és himnusz”. Index (Hungarian website) (na jeziku: mađarski). 
  10. ^ Makkay, József (4. 2. 2019). „A székely nem revíziót, "csak" autonómiát akar – az SZNT folytatná a Székelyföldhöz csatlakozást kimondó határozatok elfogadását”. Krónika (na jeziku: mađarski). 
  11. ^ Wodianer-Nemessuri, Zoltán (13. 6. 2016). „Történelmünk a vádlottak padján”. Magyar Idők (na jeziku: mađarski). 
  12. ^ Bíró, Blanka (22. 9. 2013). „Folytatódnak a zászlóperek Háromszéken”. Krónika (na jeziku: mađarski). 
  13. ^ a b Kádár, Hanga; Csaba, Nánó (18. 2. 2017). „Az üldözött székely zászló”. Erdélyi Napló (na jeziku: mađarski). 
  14. ^ Pálinkás, István (25. 2. 2019). „Egy zászló eltávolítása több ezer kitűzött zászló lobogását eredményezi”. DUOL (na jeziku: mađarski). Arhivirano iz originala 20. 11. 2020. g. Pristupljeno 08. 09. 2023. 
  15. ^ Balogh, Levente (13. 12. 2015). „Székely bicska a román trikolóron”. Főtér (na jeziku: mađarski). 
  16. ^ „Kitűzték a székely zászlót a Parlamentre”. Origo (website) (na jeziku: mađarski). 15. 2. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

 
Zastava Sekelja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_Секеља&oldid=26884769”