Свети Ђорђе (Румунија)
Свети Ђорђе (рум. Sfântu Gheorghe, мађ. Sepsiszentgyörgy) град је у средишњем делу Румуније, у историјској покрајини Трансилванија. Свети Ђорђе је управно средиште округа Ковасна.
| Свети Ђорђе | |
|---|---|
 {{{опис_слике}}} | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Жупанија | Ковасна |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 56.006[1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 51′ 49″ С; 25° 47′ 15″ И / 45.863611° С; 25.7875° И |
  Свети Ђорђе Свети Ђорђе на карти Румуније | |
Свети Ђорђе према последњем попису из 2002. године има 61.543 становника.
Географија
уредиСвети Ђорђе налази се у југоисточном делу историјске покрајине Трансилваније, 20ак км северно од великог града Брашова. Свети Ђорђе је смештен у земљи Секеља, у горњем току реке Олт. Источно од града уздиже се главно било Карпата.
Историја
уредиПрема државном шематизму православног клира Угарске 1846. године место је имало 32 породице, уз које припадају још 19 филијарних, 6 из Симерије и 4 из Малнаш Олцеме. Православни парох је био тада поп Георгије Поповић.[3]
Становништво
уредиУ односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 20.768 | 40.804 | 68.359 | 61.512 | 56.006 |
Свети Ђорђе је одувек био у области Мађара Секеља, па је и данас задржао ово обележје. Заправо, то је један од градова са најмањим уделом Румуна у целој Румунији. По последњем попису национална структура је:
Знаменитости
уредиСвети Ђорђе је као једно од седишта Мађара Секеља има бројне културно-образовне установе везане за ову мањину.
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
