Свети Ђорђе (Румунија)

Свети Ђорђе
Свети Ђорђе; рум. Sfântu Gheorghe; мађ. Sepsiszentgyörgy
	{{{опис_слике}}}
	Грб
Административни подаци
Држава	Румунија
Округ	Ковасна
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	56.006
Географске карактеристике
Координате	45°51′49″ СГШ; 25°47′15″ ИГД / 45.863611° СГШ; 25.7875° ИГДКоординате: 45°51′49″ СГШ; 25°47′15″ ИГД / 45.863611° СГШ; 25.7875° ИГД
	Свети Ђорђе Свети Ђорђе на мапи Румуније

Свети Ђорђе (рум. Sfântu Gheorghe, мађ. Sepsiszentgyörgy) град је у средишњем делу Румуније, у историјској покрајини Трансилванија. Свети Ђорђе је управно средиште округа Ковасна.

Свети Ђорђе према последњем попису из 2002. године има 61.543 становника.

ГеографијаУреди

Свети Ђорђе налази се у југоисточном делу историјске покрајине Трансилваније, 20ак км северно од великог града Брашова. Свети Ђорђе је смештен у земљи Секеља, у горњем току реке Олт. Источно од града уздиже се главно било Карпата.

ИсторијаУреди

Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године место је имало 32 породице, уз које припадају још 19 филијарних, 6 из Симерије и 4 из Малнаш Олцеме. Православни парох је био тада поп Георгије Поповић.^[3]

СтановништвоУреди

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.	1977.	1992.	2002.	2011.
20.768	40.804	68.359	61.512	56.006

Свети Ђорђе је одувек био у области Мађара Секеља, па је и данас задржао ово обележје. Заправо, то је један од градова са најмањим уделом Румуна у целој Румунији. По последњем попису национална структура је:

Мађари - 75%
Румуни - 23%
Роми - 1,5%

ЗнаменитостиУреди

Свети Ђорђе је као једно од седишта Мађара Секеља има бројне културно-образовне установе везане за ову мањину.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013.
^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.

Спољашње везеУреди

Званични веб-сајт

[1] „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.

[2] „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013.

[3] Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.

[1]

[2]

[3]