Википедија

Zdravstveni efekti izloženosti mikroplastici

Zdravstveni efekti izloženosti mikroplastici posledica prisutva mikroplastike kao zagađivača životne sredine koji preovlađuje u okeanima, udaljenim ostrvima i polarnim regionima, vazduhu i hrani. Uticaj mikroplastike na zdravlje ljudi je sve više predmet zabrinutosti i oblast istraživanja. Sićušne čestice poznate kao mikroplastika (MP) pronađene su u različitim ekološkim i biološkim matricama, uključujući vazduh, vodu, hranu i ljudska tkiva. Mikroplastika, definisana kao plastični fragmenti manji od 5 mm, pa čak i manje čestice poput nanoplastike (manje od 100 nm u prečniku), pokrenule su pitanja o njihovom uticaju na zdravlje ljudi.[1]

Ljudi su izloženi toksičnim hemikalijama i mikroplastici u svim fazama kruženja plastike.

Opšte informacije uredi

 
Čestice mikroplastike u zubnoj pasti
 
Distribucija mikroplastike u vazduhu, vodi i zemljištu

Izloženost mikroplastici predstavlja veliku opasnost za ekosisteme zbog njihovih potencijalnih štetnih efekata. Međutim, iako su ljudi izloženi mikroplastici na različite načine, istraživanja o štetnim efektima mikroplastike na ljude za sada ostaju ograničena. Malo se zna o uticaju mikroplastike na zdravlje ljudi i toksične efekte koji mogu varirati u zavisnosti od vrste, veličine, oblika i koncentracije mikroplastike. Stoga je potrebno na globalnom nivou sprovesti mnogo više istraživanja da bi se razumeli ćelijski i molekularni mehanizmi toksičnosti mikroplastike i srodnih patologija.[2]

Trenutno nisu dostupni tačni statistički podaci o izvorima mikroplastike i ukupnoj količini mikroplastike deponovane u kopnu i moru. Različite ljudske aktivnosti i proizvodi, kao što su pranje, istrošene gume, gradska prašina, boje za puteve, brodovi i proizvodi za čišćenje, prijavljeni su kao izvori mikroplastike;[3] međutim, glavni izvori mikroplastike nisu jasno identifikovani. Iako su širom sveta prijavljeni različiti slučajevi zagađenja mikroplastikom, kao što su morski ekosistemi, slatka voda, vazduh i ljudska tela, potrebna su dodatna istraživanja da bi se tačno razumelo poreklo i širenje mikroplastike i njihov uticaj u svakoj situaciji.

Epidemiološke studije uredi

 
Mikroplastika po kvadratnom metru u kanalizacionom mulju EU (2015–2019).[4]
 
Jedan od ključnih izvora primarne mikroplastike koja dospeva u vodene ekosisteme su čestice iz kozmetičkih proizvoda.

Uprkos rastućoj zabrinutosti i dokazima, epidemiološke studije koje direktno povezuju mikroplastiku sa štetnim efektima na zdravlje ljudi i dalje su ograničene, a istraživanja su u toku kako bi se utvrdio puni obim potencijalne štete uzrokovane mikroplastikom i njihov dugoročni uticaj na zdravlje ljudi.

Jedan od ključnih izvora primarne mikroplastike koja dospeva u vodene ekosisteme su čestice polietilena, polipropilena i polistirena koji su prisutni u kozmetičkim proizvodima. Najčešće korišćena mikroplastična komponenta u kozmetičkoj industriji je polietilen (PE), oko 93%, sa procenjenom globalnom godišnjom proizvodnjom koja dostiže do 360 miliona tona.[5] Imjući ovo u vidu, nakon sprovedenog israživanja utvrđeno je da upotreba sredstva za čišćenje lica oslobađa od 4.600 do 94.500 mikroplastičnih čestica u kanalizacioni sistem.[6] Ukoliko se mikroplastične čestice ne uklone primenom procesa prečišćavanja otpadnih voda, može doći do njihovog nekontrolisanog prodora u vodotokove.[7][8]

Mikroplastika se lako proguta zbog svoje veličine koja je na mikro nivou. Takođe se lako kreće kroz lanac ishrane i dugo opstaje u životnoj sredini pošto je otporna na biorazgradnju. Pored toga, pošto mikroplastika postoji u veličinama od mikro do nano nivoa, praktično ju je nemoguće ukloniti kada dospe u životnu sredinu. Zbog ovih karakteristika, mikroplastika predstavlja potencijalnu opasnost za ljude i životnu sredinu.

Kao reprezentativan primer rizika koji predstavlja mikroplastika, navodi se podatak da mogu prouzrokovati fizičku i mehaničku štetu (npr izazvati abnormalnosti u unutrašnjim organima) morskih organizmima kada greškom progutaju mikroplastiku.

Ekotoksičnost mikroplastike može biti uzrokovana:

  • samim polimerom,
  • neizreagovanim monomerima,
  • nečistoćama (npr zaostalim katalizatorima ili nusproizvodima reakcije)
  • aditivima (npr stabilizatorima),
  • drugim supstancama u polimernoj matrici (npr boje, maziva ili plastifikatori).

Pored toga, mikroplastika može ući u ljudsko telo kada se ne filtrira tokom procesa prečišćavanja otpadnih voda, ili može da dospe u more i na taj način predstavlja rizik za ekosistem i ljude.

Prijavljeni su različiti primeri oštećenja izazvanih mikroplastikom, kao što su:

  • akumulacija mikroplastike u telima morskih i vodenih organizama (što dovodi do neuhranjenosti),[9]
  • zapaljenja,
  • smanjena plodnost,
  • smrtnost.

Pretnje koje mikroplastika predstavlja ljudskom telu još uvek nisu jasno identifikovane. Međutim, prethodni izveštaji su pokazali da je ultrafina mikroplastična apsorpcija rezultovala kompleksnom toksičnošću kod ribe zebrice, iz porodice Cyprinidae (šarani),[10] i da mikroplastika veličine ispod 100 nm može da dospe u skoro sve organe nakon ulaska u ljudsko telo.[11] Stoga postoji zabrinutost u vezi sa negativnim efektima kontinuirane akumulacije mikroplastike u ljudskom telu.

Uticaj mikroplastike na zdravlje ljudi uredi

Rezultati ćelijskih i životinjskih eksperimenata su pokazali da mikroplastika može uticati na različite sisteme u ljudskom telu, uključujući: digestivni, respiratorni, endokrini, reproduktivni i imuni sistem.

Digestivni sistem uredi

Digestivni sistem je pogođen kada se mikroplastika proguta. Ona tada dovodi do fizičke iritacija gastrointestinalnog trakta koja može rezultovati zapaljenjem praćenim različitim gastrointestinalnim simptomima. 14 Mikroplastika može izazvati promene u crevnom mikrobiomu, što dovodi do neravnoteže između korisnih i štetnih bakterija, i dovesti do različitih gastrointestinalnih simptoma, kao što su bol u stomaku, nadimanje i promene u navikama creva.[12]

Pored svog fizičkog dejstva na digestivni sistem, mikroplastika može izazvati hemijsku toksičnost, koja uključuje apsorpciju i akumulaciju toksina iz životne sredine kao što su teški metali i policiklični aromatični ugljovodonici. Ove toksične supstance mogu ući u telo kroz gastrointestinalni trakt kada se mikroplastika unese preko usta, što dovodi do različitih gastrointestinalnih simptoma uključujući mučninu, povraćanje i bol u stomaku.[13]

Respiratorni sistem uredi

 
Izlaganje visokim koncentracijama polistirena povećava rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća.[14]

Što se tiče efekata na respiratorni sistem, mikroplastika može izazvati oksidativni stres u disajnim putevima i plućima kada se udiše, što dovodi do respiratornih simptoma kao što su kašalj, kijanje i otežano disanje zbog upale i oštećenja, kao i umor i vrtoglavica zbog niska koncentracija kiseonika u krvi.[15]

Nedavna studija je pokazala da je plastika nano veličine povezana sa oštećenjem mitohondrija u ljudskim respiratornim ćelijama.[16]

Mikroplastika može delovati kao nosilac drugih toksina iz životne sredine, kao što je polistiren, dok je izlaganje visokim koncentracijama polistirena štetno za ljudske ćelije pluća, jer povećava rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća.[14]

Endokrini sistem uredi

Mikroplastika ometa proizvodnju, oslobađanje, transport, metabolizam i eliminaciju hormona, što može izazvati endokrine disfunkcije i dovesti do različitih endokrinih poremećaja, uključujući metaboličke poremećaje, poremećaje u razvoju, pa čak i reproduktivne poremećaje (neplodnost, pobačaj, itd.). i urođene malformacije).[17]

Mikroplastika može delovati kao medijum za toksične supstance iz životne sredine kao što je bisfenol A, koje se apsorbuju u telo i izazivaju različite bolesti endokrinog sistema i reproduktivnog sistema.[18]

U nedavnoj studiji, mikroplastika je takođe pronađena u placentama šest trudnica Ramanovom mikrospektroskopijom.[19]

Imuni sistem uredi

Potencijalni negativni efekti mikroplastike na ljudski imuni sistem zahtevaju dalje istraživanje. Akumulirano izlaganje mikroplastici izazva hroničnu upalu i promene homeostaze u eksperimentima na životinjama,[20] a studija na ljudskim plućnim ćelijama pokazala je da mikroplastika može aktivirati urođeni imunitet regulacijom ekspresije gena i proteina uključenih u imuni odgovor.[21]

Eksperimenti in vitro sa ljudskim ćelijama i in vivo podaci dobijeni sa miševima pokazali su da mikroplastika izaziva štetne zdravstvene efekte uglavnom izazivanjem upale, oksidativnog stresa (povećana proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika (RVK)), poremećaja metabolizma lipida, disbioze crevne mikrobiote i neurotoksičnosti. Izlaganje ljudskih ćelija adenokarcinoma želuca 44 nm polistirenskim nanočesticama snažno je povećalo ekspresiju gena IL-6 i IL-8, koji su glavne zapaljenjske supstance u telu.[22] Izlaganje multiformnih ćelija humanog glioblastoma (ćelije T98G) i ćelija humanog karcinoma grlića materice (HeLa ćelije)[23] polistirenskoj mikroplastici samo je povećalo proizvodnju RVK u ćelijskoj liniji T98G, dok je izlaganje polistirenskoj mikroplastici povećalo proizvodnju RVK u obe ćelijske linije. Kao takvo, izlaganje mikroplastici ne samo da povećava proizvodnju RVK u cerebralnim i epitelnim ćelijama, već takođe povećava oksidativni stres u epitelnim ćelijama debelog creva i tankog creva[24] i epitelnim ćelijama pluća.[25][25] Rezultati do sada prijavljenih eksperimenata na životinjama pokazali su da izlaganje miševa polistirenskoj mikroplastici izaziva:

Choi YJ, Park JW, Lim Y, Seo S, Hwang DY hranili su miševe polistirenskom mikroplastikom tokom dve nedelje i otkrili da su proteini sa inflamatornim odgovorom (kao što su inducibilna sintaza azot oksida i ciklooksigenaza-2), značajno porasli u jetri, bubrezima i crevima miševa, i da su se produkcija RVK i aktivnosti superoksid dismutaze značajno povećale.[28] Poremećaji metabolizma lipida i inflamatorne reakcije izazvane izlaganjem mikroplastici bili su ozbiljniji kod miševa sa šećernom bolesti nego kod zdravih miševa.[29]

Neurotoksičnost mikroplastike je takođe prijavljena u malom broju eksperimenata na životinjama. Shan S, Zhang Y, Zhao H, Zeng T i Zhao X. izložili su preko ustiju polistirenskim nanočesticama miševe tokom 7 dana i otkrili da su se nanočestice akumulirale u centralnom nervnom sistemu i izazvale aktivaciju mikroglije i oštećenje neurona.[30] Dodatni podaci pokazali su da je izloženost polistirenskoj mikroplastici izazvala kognitivnu disfunkciju kod miševa,[31] zajedno sa promenama u lokomotornoj funkciji i aktivnostima antiholinesteraze.[32]

Kardiovaskularni sistem uredi

U najnovijim istraživanjima plastične čestice su pronađene u karotidnim plakovima, odnosno u zidu krvnih sudova, u kojima na mitohondrijskom nivou povećava slobodne radikale i proizvodi i izazivaa hroničnu upalu koja je osnova za pojavu aterosklerozu, Tako nastala ateroskleroza svojim prisustvom uzrokuju ozbiljnu štetu, pa mikroplastiku treba smatrati jednim od kardiovaskularnih faktora rizika.[33]

Putevi izlaganja mikroplastici uredi

Nedavno je mikroplastika prepoznata kao važan zagađivač koji uzrokuje probleme životne sredine. Mikroplastika je otkrivena u hrani koju konzumiraju ljudi ili u vazduhu. Zbog toga mikroplastika može uticati na ljudsko zdravlje konzumiranjem hrane ili udisanjem. Mikroplastika koja se proguta ili udahne može se akumulirati u telu i izazvati imuni odgovor ili izazvati lokalnu toksičnost čestica. Pored toga, hronična izloženost može izazvati više problema kroz akumulaciju u telu. Kako do danas nisu prijavljeni definitivni dokazi o nivoima izloženosti, zbog ograničenog broja studija o dozama izloženosti, neophodno je proceniti granične nivoe izloženosti i opterećenja mikroplastike koja utiču na zdravlje ljudi u budućnosti.

Preko kože uredi

 
Jedan od puteva unosa mikroplastike u organizam je preko dermalnog kontakta koji omogućava prodiranje MP kroz pore na koži.[34]

Preko kože ili do dermalne izloženosti mikroplastici može doći kada ljudi stupaju u interakciju sa vodom ili zemljištem kontaminiranim mikroplastikom ili kontaktom sa česticama mikroplastiko. Mikroplastika u kontaktu sa kožom prodire u organizam kroz pore na koži. Izlaganje na ovaj način je zasnovano na individualnoj osetljivosti pošto se pore na koži kod ljudi razlikuju od pojedinca do pojedinca. Veoma mala sintetička vlakna (< 25 μm) mogu prodreti u pore koje su od 40-80 μm, ili mogu zaobići kornealni sloj kože.

Gutanje uredi

Plastične čestice se unose u telo pretežno gutanjem, što može uključivati piće iz plastičnih flaša ili jedenje hrane umotane u plastiku. Posebno je štetno koristiti plastične posude za zagrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici, jer zagrevanje plastike dovodi do pojave čestica mikroplastike u hrani i povećava izloženost.[33]

Razmatranja o ciljanoj hrani i veličini mikroplastike zasnovana na karakteristikama ishrane i vreste prehrambenih artikla. Svaki tip proizvoda (npr organski, osušeni solani ili osušeni neslani) je analiziran posebno. Za procenu unutrašnje doze mikroplastike u hrani koja se prodaje od suštinskog je značaja dobijanje informacija o jediničnom unosu za svaku grupu namirnica, a neophodno je analizirati sadržaj mikroplastike u svakom organu na osnovu karakteristika ishrane pojedinih društvenih grupa ili naroda.

Morski proizvodi sa velikom potrošnjom mikroplastike[35][36][37]

Grupa hrane Kriterijumi za izbor Ciljajte morske proizvode
Riba (20 vrsta) Potrošena creva (mišići ili creva) Žuta korvina, raža, jegulja štuka (jetra), morska palica, smuđ, bakalar, iverak, krekelj, kamena riba, ugora, grdobina i skejt
Konzumirana cela riba (cela riba, mišići ili creva) Zmijoglavi, karasi i šarani
Konzumirani specifični organi (mišići, creva ili specifični organi) Peščana riba (ikra), polak (ikra), smrznuta polak (ikra) i ugora (jetra)
Školjke (8 vrsta) školjke (mišići ili creva, uključujući reproduktivne organe) Konča, triton puž, uho, veliki puž i puž od pirinča
Veće školjke među invazivnim školjkama (mišići ili creva, uključujući reproduktivne organe) Jakobove kapice, školjke i školjke za brijanje
Rakovi (6 vrsta) Morski dekapodi (mišići ili creva) Plavi rak, snežni rak, crveni rak, kameni rak, kraljevski rak i jastog
Mekušci (4 vrste) Glavonošci (mišići ili visceralna masa, uključujući reproduktivne organe i mastilo) Sipa, lignje, mala hobotnica i hobotnica
bodljikaši (1 vrsta) Konzumirani specifični organi (jestivi delovi ili creva) Morski krastavac
Dubokomorska riba (2 vrste) Velike morske životinje ili ribe (mišići, creva, repovi, peraja ili jaja)

Udisanje uredi

Industrija sintetičkih vlakana je reprezentativan primer potencijalne izloženosti mikroplastici na radnom mestu udisanjem. Rezultati mnogih studija su pokazali da udisanje mikroplastike može dovesti do respiratornih i plućnih bolesti kod radnika u fabrikama koje un procesu proizvodnje koriste sintetička vlakna.

Pored toga, aerosoli morske soli mogu se preneti morskim talasima i vetrom do urbanih sredina blizu obale.

Prethodni izveštaj je pokazao da mikroplastika postoji i u komponentama đubriva koje se koriste u poljoprivrednim poljima, i da ostaje na zemlji otprilike 15 godina odakle na kraju na razne načine dospeva u atmosferu iz koje može biti udahnuta.

Mere prevencije uredi

Neki od propisa kojima je regulisana zabrana upotrebe mikrozrna i mikroplastike

Država Datum stupanja na snagu (godina) Propisi
Sjedinjene Američke Države 2014. Prva zabrana upotrebe mikrozrna u proizvodima za ličnu negu (Ilinois)
2015. Zabrana upotrebe mikrozrna u kozmetičkim proizvodima (Kalifornija, Nju Džersi, Njujork, itd.)
Kanada 2016. Najava zabrane upotrebe mikrozrna za proizvode za piling i čišćenje
Novi Zeland 2018. Zabrana proizvodnje i prodaje proizvoda za ličnu negu koji sadrže mikroperle
Severna Irska 2019.
Italija 2020.
Ujedinjeno Kraljevstvo 2021.
Švedska 2019. Najava izmena i dopuna akata u vezi sa upotrebom mikrozrna u kozmetičkim proizvodima
Tajvan 2020. Najava izmena i dopuna akata u vezi sa upotrebom mikrozrna u kozmetičkim proizvodima
Južna Koreja 2017. Označavanje mikrozrna kao sirovine koje se ne može koristiti u kozmetičkim proizvodima
2019. Priprema metode ispitivanja za detekciju mikrozrna u kozmetičkim proizvodima od strane Ministarstva za bezbednost hrane i lekova u Severnoj Koreji
2021. Posebni propisi za sadržaj mikroplastike u nekim hemijskim proizvodima za domaćinstvo: rastvori za čišćenje, dezodoransi, deterdžent za veš, izbeljivač i omekšivač

Izvori uredi

  1. ^ Amobonye, Ayodeji; Bhagwat, Prashant; Raveendran, Sindhu; Singh, Suren; Pillai, Santhosh (2021-12-15). „Environmental Impacts of Microplastics and Nanoplastics: A Current Overview”. Frontiers in Microbiology. 12. ISSN 1664-302X. doi:10.3389/fmicb.2021.768297. 
  2. ^ Lee, Yongjin; Cho, Jaelim; Sohn, Jungwoo; Kim, Changsoo (2023). „Health Effects of Microplastic Exposures: Current Issues and Perspectives in South Korea”. Yonsei Medical Journal. 64 (5): 301—308. ISSN 0513-5796. doi:10.3349/ymj.2023.0048. 
  3. ^ IUCN 2017 : International Union for Conservation of Nature annual report 2017 (na jeziku: engleski). IUCN. 2018. 
  4. ^ Lofty, J.; Muhawenimana, V.; Wilson, C.A.M.E.; Ouro, P. (2022). „Microplastics removal from a primary settler tank in a wastewater treatment plant and estimations of contamination onto European agricultural land via sewage sludge recycling”. Environmental Pollution (na jeziku: engleski). 304: 119198. doi:10.1016/j.envpol.2022.119198. 
  5. ^ Plastics Europe (2019) Plastics-the Facts 2019 An analysis of European plastics production, demand and waste data. Plastics Europe, Brussels, Belgium
  6. ^ Napper, Imogen E.; Bakir, Adil; Rowland, Steven J.; Thompson, Richard C. (2015). „Characterisation, quantity and sorptive properties of microplastics extracted from cosmetics”. Marine Pollution Bulletin. 99 (1-2): 178—185. ISSN 0025-326X. doi:10.1016/j.marpolbul.2015.07.029. 
  7. ^ Rillig, Matthias C. (2012-05-31). „Microplastic in Terrestrial Ecosystems and the Soil?”. Environmental Science & Technology. 46 (12): 6453—6454. ISSN 0013-936X. doi:10.1021/es302011r. 
  8. ^ Auta, H.S., Emenike, C.U., Fauziah, S.H. (2017) Distribution and importance of microplastics in the marine environmentA review of the sources, fate, effects, and potential solutions. Environ. Int., 102, 165–176.
  9. ^ Carr, Steve A.; Liu, Jin; Tesoro, Arnold G. (2016). „Transport and fate of microplastic particles in wastewater treatment plants”. Water Research. 91: 174—182. ISSN 0043-1354. doi:10.1016/j.watres.2016.01.002. 
  10. ^ Lei, Lili; Wu, Siyu; Lu, Shibo; Liu, Mengting; Song, Yang; Fu, Zhenhuan; Shi, Huahong; Raley-Susman, Kathleen M.; He, Defu (2018). „Microplastic particles cause intestinal damage and other adverse effects in zebrafish Danio rerio and nematode Caenorhabditis elegans”. Science of The Total Environment. 619-620: 1—8. ISSN 0048-9697. doi:10.1016/j.scitotenv.2017.11.103. 
  11. ^ „Publication preview page | FAO | Food and Agriculture Organization of the United Nations”. FAODocuments (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-06. 
  12. ^ Jin, Yuanxiang; Lu, Liang; Tu, Wenqing; Luo, Ting; Fu, Zhengwei (2019). „Impacts of polystyrene microplastic on the gut barrier, microbiota and metabolism of mice”. Science of The Total Environment. 649: 308—317. ISSN 0048-9697. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.08.353. 
  13. ^ Abbasi S, Moore F, Keshavarzi B. PET-microplastics as a vector for polycyclic aromatic hydrocarbons in a simulated plant rhizosphere zone. Environ Technol Innov. 2021;21:101370
  14. ^ a b Dong, Cheng-Di; Chen, Chiu-Wen; Chen, Yi-Chun; Chen, Hung-Hsiang; Lee, Jin-Sun; Lin, Chia-Hua (2020). „Polystyrene microplastic particles: In vitro pulmonary toxicity assessment”. Journal of Hazardous Materials. 385: 121575. ISSN 0304-3894. doi:10.1016/j.jhazmat.2019.121575. 
  15. ^ Wright SL, Kelly FJ. Plastic and human health: a micro issue? Environ Sci Technol. 2017;51:6634–6647. [PubMed] [Google Scholar]
  16. ^ Lin S, Zhang H, Wang C, Su XL, Song Y, Wu P, et al. Metabolomics reveal nanoplastic-induced mitochondrial damage in human liver and lung cells. Environ Sci Technol. 2022;56:12483–12493. [PMC free article] [PubMed]
  17. ^ Vandenberg LN, Luthi D, Quinerly DA. Plastic bodies in a plastic world: multi-disciplinary approaches to study endocrine disrupting chemicals. J Clean Prod. 2017;140:373–385. [Google Scholar]
  18. ^ Campanale C, Massarelli C, Savino I, Locaputo V, Uricchio VF. A detailed review study on potential effects of microplastics and additives of concern on human health. Int J Environ Res Public Health. 2020;17:1212.
  19. ^ Ragusa A, Svelato A, Santacroce C, Catalano P, Notarstefano V, Carnevali O, et al. Plasticenta: first evidence of microplastics in human placenta. Environ Int. 2021;146:106274.
  20. ^ Détrée C, Gallardo-Escárate C. Single and repetitive microplastics exposures induce immune system modulation and homeostasis alteration in the edible mussel Mytilus galloprovincialis. Fish Shellfish Immunol. 2018;83:52–60.
  21. ^ Chiu HW, Xia T, Lee YH, Chen CW, Tsai JC, Wang YJ. Cationic polystyrene nanospheres induce autophagic cell death through the induction of endoplasmic reticulum stress. Nanoscale. 2015;7:736–746.
  22. ^ Forte M, Iachetta G, Tussellino M, Carotenuto R, Prisco M, De Falco M, et al. Polystyrene nanoparticles internalization in human gastric adenocarcinoma cells. Toxicol In Vitro. 2016;31:126–136.
  23. ^ Schirinzi, Gabriella F.; Pérez-Pomeda, Ignacio; Sanchís, Josep; Rossini, Cesare; Farré, Marinella; Barceló, Damià (2017). „Cytotoxic effects of commonly used nanomaterials and microplastics on cerebral and epithelial human cells”. Environmental Research. 159: 579—587. ISSN 0013-9351. doi:10.1016/j.envres.2017.08.043. 
  24. ^ Zhang Y, Wang S, Olga V, Xue Y, Lv S, Diao X, et al. The potential effects of microplastic pollution on human digestive tract cells. Chemosphere. 2022;291(Pt 1):132714.
  25. ^ a b Dong CD, Chen CW, Chen YC, Chen HH, Lee JS, Lin CH. Polystyrene microplastic particles: in vitro pulmonary toxicity assessment. J Hazard Mater. 2020;385:121575.
  26. ^ Deng Y, Zhang Y, Lemos B, Ren H. Tissue accumulation of microplastics in mice and biomarker responses suggest widespread health risks of exposure. Sci Rep. 2017;7:46687.
  27. ^ Lu K, Qiao R, An H, Zhang Y. Influence of microplastics on the accumulation and chronic toxic effects of cadmium in zebrafish (Danio rerio) Chemosphere. 2018;202:514–520.
  28. ^ Choi YJ, Park JW, Lim Y, Seo S, Hwang DY. In vivo impact assessment of orally administered polystyrene nanoplastics: biodistribution, toxicity, and inflammatory response in mice. Nanotoxicology. 2021;15:1180–1198.
  29. ^ Liu S, Wang Z, Xiang Q, Wu B, Lv W, Xu S. A comparative study in healthy and diabetic mice followed the exposure of polystyrene microplastics: differential lipid metabolism and inflammation reaction. Ecotoxicol Environ Saf. 2022;244:114031.
  30. ^ Shan S, Zhang Y, Zhao H, Zeng T, Zhao X. Polystyrene nanoplastics penetrate across the blood-brain barrier and induce activation of microglia in the brain of mice. Chemosphere. 2022;298:134261.
  31. ^ Estrela FN, Guimarães ATB, Araújo APDC, Silva FG, Luz TMD, Silva AM, et al. Toxicity of polystyrene nanoplastics and zinc oxide to mice. Chemosphere. 2021;271:129476.
  32. ^ Liu X, Zhao Y, Dou J, Hou Q, Cheng J, Jiang X. Bioeffects of inhaled nanoplastics on neurons and alteration of animal behaviors through deposition in the brain. Nano Lett. 2022;22:1091–1099.
  33. ^ a b „Plastic Particles in Carotid Plaques Linked to CV Events”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-13. 
  34. ^ Enyoh, Christian Ebere; Shafea, Leila; Verla, Andrew Wirnkor; Verla, Evelyn Ngozi; Qingyue, Wang; Chowdhury, Tanzin; Paredes, Marcel (2020-03-25). „Microplastics Exposure Routes and Toxicity Studies to Ecosystems: An Overview”. Environmental Analysis Health and Toxicology (na jeziku: engleski). 35 (1): e2020004. ISSN 2671-9525. doi:10.5620/eaht.e2020004. 
  35. ^ Anderson, Julie C.; Park, Bradley J.; Palace, Vince P. (2016). „Microplastics in aquatic environments: Implications for Canadian ecosystems”. Environmental Pollution. 218: 269—280. ISSN 0269-7491. doi:10.1016/j.envpol.2016.06.074. 
  36. ^ Andrady, Anthony L. (2011). „Microplastics in the marine environment”. Marine Pollution Bulletin. 62 (8): 1596—1605. ISSN 0025-326X. doi:10.1016/j.marpolbul.2011.05.030. 
  37. ^ Avio, Carlo Giacomo; Gorbi, Stefania; Regoli, Francesco (2017). „Plastics and microplastics in the oceans: From emerging pollutants to emerged threat”. Marine Environmental Research. 128: 2—11. ISSN 0141-1136. doi:10.1016/j.marenvres.2016.05.012. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравствени_ефекти_изложености_микропластици&oldid=27493200”