Zenon Sidonski (stgrč. Ζηνων ο ΣιδωνιοςΖηνων ο Σιδωνιος; 2. vek pne) je starogrčki filozof, učenik atinskog epikurejca Apolodora[1].

Zenon Sidonski
Lični podaci
Datum rođenja150. p. n. e.
Mesto rođenjaSaida, Liban,
Datum smrti75. p. n. e.
Mesto smrtiAtina,
Filozofski rad
Škola filozofijeepikurizam
Interesovanjafilozof

Ciceron („De natura deorum“) ga naziva poglavarom epikurejaca i najduhovitijim od njih[2]; po Diogenu Laertiju, pisao je mnogo (grč. πολυγραφος ανηρ); Proklo govori o jednom od svojih dela, u kojem je napao pouzdanost matematičkih dokaza i kritikovao euklidsku geometriju. Ponekad su ga nazivali „vodećim epikurejcem“, a Ciceron navodi da je Zenon prezirao druge filozofe i čak je Sokrata nazivao „atičkim šaljivcem“.

Njegova dela nisu stigla do nas, ali je sačuvana rasprava njegovog učenika Filodema sastavljena iz predavanja Zenona, od koga su verovatno pozajmljeni neki odlomci u prvoj knjizi Ciceronovog „De natura deorum“. Njegova filozofija se može naslutiti iz filodemovih fragmenata pod naslovima „O frankovskoj kritici“ i „O gnevu“.

Filozofa pod istim imenom i iz istog grada Sidona pominje Diogen Laertije kao učenika Zenona Stoika; ponekad se meša sa Zenonom iz Tarsa. Posle 25 godina upravljanja baštom, epikurejac Fedar je postao njen novi upravnik.

Izvori

uredi
  1. ^ Annas, Julia (2016-03-07), Zeno (6), of Sidon, Stoic, Oxford University Press, Pristupljeno 2024-01-17 
  2. ^ „LacusCurtius • Cicero — De Natura Deorum I.1‑19”. penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 2024-01-17.