Ivan Baso

Ivan Baso
Ivan Baso
	Baso na Tur de Fransu 2015.
Lični podaci
Puno ime	Ivan Baso
Nadimak	Ivan Grozni
Datum rođenja	26. novembar 1977. (46 god.).
Mesto rođenja	Galarate, Italija
Državljanstvo	Italija
Visina	1.82 m
Masa	70 kg
Timske informacije
Trenutni tim	završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	brdaš
Juniorska karijera
1996—1999	Zalf—euromobil—fior
Profesionalna karijera
1998	Asiks—CGA (pripravnik)
1999	Rizo Skoti
2000	Amika čips—taskoni sport
2001—2003	Fasa bortolo
2004—2006	Tim CSC
2007	Diskaveri čanel
2008—2014	Likvigas
2015	Tinkof—Sakso
Menadžerska karijera
2016	Tinkof
2017—	Trek—segafredo
Uspesi
Najbolji mladi vozač
Tur de Frans
Najbolji mladi vozač	1 (2002)
Điro d’Italija
Điro d’Italija
Điro d’Italija	2 (2006, 2010)
Druge trke
	Điro del’Emilija 1 (2004); Denmark rundt 1 (2005); Kriterijum Internasional 1 (2006); Điro del Trentino 1 (2009); Điro di Padanija 1 (2011); Kup Japana 1 (2012)
	Ažurirano: 8. maj 2016.

Ivan Baso (ital. Ivan Basso); 26. novembar 1977). je bivši italijanski profesionalni biciklista u periodu od 1998. do 2015. godine. Baso je dvostruki pobednik Điro d’Italije. Nadimak u karavanu bio mu je Ivan Grozni, jer je bio izuzetno jak brdaš. Nakon osvajanja Đira 2006. Baso je bio uvučen u doping aferu i priznao da je namjeravao da se dopinguje, suspendovan je na dve godine.

Detinjstvo i juniorska karijera

Baso je rođen u Galarateu, u provinciji Lombardije. Komšija mu je bio Klaudio Kjapuči, bivši italijanski profesionalni biciklista. 1995. osvojio je drugo mesto na svetskom prvenstvu za juniore, a prve pobede ostvario je 1997. godine. Najveći uspeh u juniorskoj karijeri ostvario je 1998. kada je osvojio svetsko prvenstvo za vozače do 23 godine. Danilo Di Luka je tada izjavio da bi on osvojio svetsko prvenstvo da nije bilo timske taktke

Pre nego što je počeo profesionalnu karijeru, završio je geometrijski fakultet.

Profesionalna karijera

Početak karijere

Profesionalnu karijeru počeo je 1999. u timu Skoti, ali je i dalje vozio trke za vozače do 23 godine. Vozio je i Điro d’Italiju, ali je nije završio. Prvu profesionalnu pobedu ostvario je 2000. godine, osvojio je Ređo Tur, u Nemačkoj, prethodno je završio na 52 mestu Điro d’Italiju. 2001. je prešao u tim Fasa Bortolo. Osvojio je Tur Mediterana i drugo mesto na Fleš Valonu. Vozio je i svoj prvi Tur de Frans, gde je otišao u beg na osmoj etapi, na dan Bastilje, ali je pao na spustu u finišu i morao je da napusti Tur.

Godine 2002, je završio treći na Lijež—Bastonj—Liježu i osvojio je klasifijaciju za najboljeg mladog vozača na Tur de Fransu, gde je završio na 11 mestu u generalnom plasmanu.

2003 — 2005.

Baso na Tur de Fransu 2003.

2003. uprkos dobrim rezultatima na Tur de Fransu prethodnih godina, Baso nije bio izabran za najveću italijansku trku, Điro d’Italiju, jer, kako je izjavio menadžer tima, Baso nije ostvario dovoljno pobeda. Propustivši Điro, vozio je Tur de Frans, završio ga je na sedmom mestu na Tur de Fransu, uprkos tome što je imao slabu podršku od suvozača, koji su u prvom delu trke pomogli Alesandru Petakiju da pobedi na četiri etape, a zatim su napustili Tur zbog trovanja hranom. Baso je ostao sa samo dvojicom suvozača. Nakon Tura, osvojio je drugo mesto na klasiku San Sebastijan. Dobio je ponudu za produžetak ugovora, ali je prešao u tim CSC, gde je sportski direktor bio Bjarne Ris. U novom timu je bio lider, zajedno sa Tajlerom Hamiltonom. Zbog slabih hronometraških sposobnosti, Baso i njegov suvozač, Karlos Sastre, otišli su pre početka 2004. u Masačusets, gde su uvežbavali aerodinamičnu poziciju na biciklu.

Godine 2004, je završio drugi na Turu Mediterana i osmi na Lijež—Bastonj—Liježu. Propustivši Điro, vozio je Tur de Frans. Baso je pobedio na etapi 12, na Turmaleu, ispred Lensa Armstronga, na još dve etape je završio drugi, ali je bio loš na hronometrima, na brdskom hronometru, na etapi 16, Baso je završio osmi, a u toku vožnje ga je stigao Lens Armstrong. I na hronometru, na etapi 19, Baso je bio loš i u generalnom plasmanu ga je prestigao Andreas Kleden. Na kraju, osvojio je treće mesto na Turu, 6 minuta i 40 sekundi iza Armstronga. Nakon Tur de Fransa, bio je član italijanskog tima na svetskom prvenstvu u Veroni, gde je pomogao Luki Paoliniju da osvoji bronzanu medalju. U finišu sezone osvojio je trku Điro dela Emilija i završio je treći na Điro di Lombardiji.

U januaru 2005. Basu je umrla majka. Na početku sezone ostvario je pobedu na manjoj trci u Francuskoj, a završio je Lijež—Bastonj—Lijež na 18 mestu. Na Điro d’Italiji, Baso je bio lider do etape 13, kada je imao stomačni virus. Na etapi 14, koja je išla preko brdkog cilja Stelvio, Baso je izgubio 40 minuta, čime je izgubio šanse za generalni plasman. Do kraja, pobedio je na etapama 17 i 18 i završio je Điro na 28 mestu.

Baso na Tur de Fransu 2005.

Na Tur de Fransu, na prvoj brdskoj etapi, Baso je izgubio minut, ali u ostatku Tura, bio je jedini koji je mogao da prati Lensa Armstronga u planinama. Na dva hronometra, izgubio je ukupno 3 minuta i 47 sekundi i završio je Tur na drugom mestu, 4 minuta i 40 sekundi iza Lensa Armstronga. Tokom Tura, potpisao je novi, trogodišnji ugovor sa timom CSC. Nakon Tura, ostvario je nekoliko pobeda u Belgiji i Holandiji, osvojio je Tur Danske, uz četiri etapne pobede, i osvojio je Gala Tur de Frans, trku u Luksemburgu.

2006.

Godine 2006, je osvojio etapu na Kriterijumu Internacional i deseto mesto na Lijež—Bastonj—Liježu. Na Điro d’Italiji, Baso je startovao dobro, zavešio je na 13 mestu na hronometru na prvoj etapi, a zatim je tim CSC osvojio ekipni hronometar na petoj etapi. Baso je solo došao do pobede na osmoj etapi, kada je pratio Damijana Kunega i otišao mu u finišu. Pobedom je uzeo i roze majicu. Na hronometru, na etapi 11, Baso je vozio izvanredno i završio je drugi, iza Jana Ulriha. U nastavku Đira, Baso je dominirao, pobedio je na etapama 16 i 20 i osvojio je Điro sa 9 minuta i 18 sekundi ispred drugoplasiranog Hoze Enrikea Gutjereza, što je najveća razlika od 1965.

Operacija puerto

Baso je nameravao da vozi i Tur de Frans, ali su 30. juna menadžeri Tur de Fransa objavili da nekoliko vozača, uključujući Ivana Basa, neće voziti na Turu, zbog sumnji o umešanosti u doping aferu, operacija puerto, o kojoj se vodila istraga u Španiji. Baso je bio osumnjičen da je primio doping krvlju od doktora Fuentesa, na španskoj klinici. Tužba nije podnesena, ali svi pro tur timovi imaju sporazum po kojem nijedan vozač koji je osumnjičen za doping ne može da vozi pro tur trke i tako je Baso sklonjen iz tima CSC za Tur de Frans.

U novembru 2006. Baso je prešao u tim Diskaveri, sa kojim je vozio Tireno—Adriatiko. 24. aprila 2007. italijanski olimpijski komitet je ponovo pokrenuo istragu o umešanosti Basa u operaciju puerto i Baso je suspendovan iz tima. 30. aprila 2007. tim Diskaveri objavio je da je sa Basom raskinut ugovor jer je sam to tražio.

Dana 7. maja 2007. Baso je izjavio da je kontaktirao doktora Fuentesa u nameri da se dopinguje, ali se nije dopingovao. 15. juna 2007. Baso je suspendovan na dve godine. Vreme koje je proveo pod suspenzijom u timu CSC i Diskaveriju, uračunato mu je i suspenzija mu je istekla 25. oktobra 2008.

2009 — 2012.

Baso na Vuelta a Espanji 2009.

Nakon isteka suspenzije, Baso je potpisao za italijanski tim Likvigas, gde je ostao sedam godina. Prva trka posle isteka suspenzije, bila mu je kup Japana, gde je završio treći, iza Damijana Kunega i Đovanija Viskontija. 2009. osvojio je Điro del Trentino, a završio je peti na Điro d’Italiji, iza pobednika Denisa Menjšova, Danila Di Luke, Franka Pelicotija i Karlosa Sastrea, na Vuelta a Espanji je završio četvrti, iza Alehandra Valverdea, Samjuela Sančeza i Kadela Evansa.

Godine 2010, tim Likvigas je došao jak na Điro d’Italiji, sa Basom i Vinčencom Nibalijem. Ivan Baso je osvojio etapu 15, Mon Zonkolan, a nakon etape 19, uzeo je lidersku majicu, koju je uspeo da sačuva do kraja, što mu je donelo drugi osvojeni Điro. Nakon Đira, pokušao je da osvoji i Tur, ali se mučio u zadnjoj nedelji u planinama i završio je tek na 32 mestu. Nakon Tura osvojio je trku Karnago u Italiji i tri trke u Španiji.

Godine 2011, počeo je na Turu San Luis, a prvu pobedu u sezoni ostvario je na trci u Luganu. Tireno—Adriatiko je završio na četvrtom, a Vuelta Kataloniju na sedmom mestu. Propustio Điro d’Italiju, fokusirajući se na Tur de Frans, u pokušaju da ga osvoji, ali nije bio dovoljno jak i završio je na osmom mestu, a nakon poništavanja Kontadorovih rezultata, pripalo mu je sedmo mesto. Nakon Tura osvojio je Điro Padanija trku i završio je četvrti na Điro di Lombardiji.

Godine 2012., Baso se vratio na Điro d’Italiju, gde je završio na petom mestu. Vozio je i Tur de Frans, kao pomoćnik Vinčencu Nibaliju, koji je osvojio treće mesto, Baso je završio na 25 mestu. U finišu sezone osvojio je Kup Japana.

2013 — 2015.

Godine 2013, je završio osmi na Turu Poljske i deseti na Vuelti Burgos. Vozio je Vuelta a Espanju, ali je nije završio. Na kraju sezone završio je deveti na Turu Pekinga.

Godine 2014, počeo je na Tireno—Adriatiku, gde je završio na 24 mestu, Điro d’Italiju završio je na 15 mestu.

Nakon dve sezone bez zapaženijih rezultata, Baso je na kraju 2014. godine, prešao u Tinkof—Sakso tim, gde je, kao bivši grand tur pobednik, imao ulogu da pomogne Kontadoru da osvoji Điro d’Italiju i Tur de Frans u istoj godini.

Kontador je osvojio Điro, a Baso je završio na 51 mestu. Tokom Tur de Fransa, dijagnostikovan mu je rak testisa i napustio je Tur pre početka devete etape. U septembru 2015. godine, Tinkof tim je objavio da se Baso oporavio potpuno nakon operacije u Milanu i da se vraća biciklzmu, ipak, istog meseca, Baso je objavio kraj karijere. Ostao je u Tinkofu kao menadžer.

Privatni život

Baso živi u Kasano Manjaneu, u Galarateu, u Italiji, sa ženom i četvoro dece. Kupio je zemlju u rodnom gradu i pokrenuo je farmu borovnica.