Ivan Zajec
Ivan Zajec (Ljubljana 15. jul 1869. — Ljubljana 30. jul 1952) je bio slovenački i jugoslovenski vajar.
| Ivan Zajec | |
|---|---|
 Ivan Zajec 1910. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. jul 1869. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Austrougarska |
| Datum smrti | 30. jul 1952. (83 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, FNRJ |
Biografija
urediBio je sin slikara i vajara Franca Ksavera Zajeca, a vajari su mu bila i braća Martin, Valentin i Marko. Posle očeve smrti (1888) otišao je u Beč, gde je godinu dana učio u Zanatskoj školi, 1889—93 na Akademiji i 1893—96. specijalizaciji kod profesora Karla Kundmana. Godine 1896—98 je radio u ateljeu vajara T. Fridela u Beču, a 1899. je otvorio tamo svoj vlastiti atelje.
Iste godine pobedio je na konkursu za spomenik Francetu Prešernu u Ljubljani, na kojem je radio do 1905. Godine 1906—08. živeo je u Parizu, gde je na njega ostavio jak utisak Ogist Roden. Pošto mu nije uspelo da stvori sebi mogućnost da za rad u Ljubljani, otišao je iz Pariza u Trst, a zatim 1913. u Rim gde je radio u ateljeu Ivana Meštrovića. Godine 1915—18 provodi u internaciji na Sardiniji, a zati je živeo u Ljubljani, gde je od 1927—40 bio nastavnik modeliranja na na Odjelu za arhitekturu Tehničkog fakulteta.
Kao vajar Zajec je bio veoma plodan i višestran. Radio je u mermeru, bronzi, sadri, a naročito u pečenoj glini. Pored javnih spomenika, radio je nadgrobne spomenike, kipove za crkve, simbolične figure, žanr-figure i grupe u duhu bečke škole koju su predtavljali: K. Kund, K. Zumbuch, Rudolf Weyr i Edmund Helmer. Slobodniji je bio u intimnoj motivaciji žanrovskog karaktera, voleo je i životinjske motive, naročito konje.
Zajec je dobitnik Prešernove nagrade za 1950. godinu. To je najviše priznanje Republike Slovenije za doprinose na polju umetnosti.
Olimpijske igre
urediIvan Zajec je kao član reprezentacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca učestvovao je u dodatnom programu Letnjih olimpijskih igara 1924. godine u Parizu. u kojem su se takmičili umetnici u arhitekturi, kiparstvu, slikarstvu i pesništvu. Njihove osvojene nagrade nisu se pripisivale medaljama zemalja osvojenih u sportu iako su organizovale od strane MOKa. Na dan otvaranja igra Ivan Zajec je imao 54 godine i 293 dana. Po tome je ušao i istoriju jugoslovenskog olimpizma kao najstariji takmičar jugoslovenskih olimpijskih reprezentacija svih vremena.
Glavni radovi
uredi- Visoki reljef na fasadi crkvesv. Jakoba u Ljubljani
- Prešernov spomenik u Ljubljani
- Majdićev mauzolej u Kranju
- Prestrašeni satir (1892)
- Kentaur i Lapit
- Žena, Muzika, Filozofija i Politika u zgradi Narodne skupštine u Beogradu 1925.
Bibliografija
uredi- Iz mojega življenja, Slovan 1904/05 str.306 i dalje
- Moji spomini, Umetnost, 1944/45, str. 55 i dalje.
Literatura
uredi- Fr. Šijanec: Ivan Zajec, Ljubljana 1949.
