Ivo Papazov
Ivo Papazov (Krdžali, 16. februar 1952) bugarski je klarinetista i muzičar.
Ivo Papazov | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Ibrjam Hapazov |
| Datum rođenja | 16. februar 1952. |
| Mesto rođenja | Krdžali, NR Bugarska |
Biografija uredi
Počeo je da svira klarinet još kao dete. Završio je Tehničku školu u rodnom Krdžaliju. Prvi orkestar je osnovao 1974. godine, ali je bio poznat po orkestru „Trakija”, osnovanom 1978. godine. Postao je poznat po svojoj virtuoznosti i na međunarodnoj sceni.
Krajem 1980-ih uspeo je da potpiše ugovor s britanskom muzičkom kućom Hanibal Rekords, s kojom je izdao dva albuma s mešavinom raznih muzičkih pravaca poput džeza, trakijske folk muzike, kao i romske i turske muzike. Njegov prvi album nosi naziv „Put Orfeja” (Pъtuvaneto na Orfeй).[1]
Od kraja 1989. godine, Papazov je svirao širom sveta u saradnji sa najboljim džez muzičarima i na nekoliko kontinenata. Poznat je po nadimku Ibrjama (bug. Ибряма), pravo ime mu je Ibrjam Hapazov i romskog je porekla.
Živi u mestu Bogomilovo, Starozagorska oblast.
Nagrade i priznanja uredi
„Jedinstveni genije klarineta.”
— list Independent opisuje Papazova[2]
- Godine 2005. osvojio je nagradu publike na prestižnom World Music na Radiju 3 britanskog BBS-ija i posvetio je svojim sunarodnicima.[3][4] Iste godine postao je promoter Bugarske za prvi komercijalni spot, koji se prikazivao na televizijskom kanalu Juronjuz i gde je izvedena njegova kompozicija „Nostalgija”.
- Izabran je za počasnog doktora SUBIT-a (Univerzitet bibliotekarstva i informatike, 21. decembar 2005)[5]
- Godine 2005. dobio je titulu počasnog građanina Stare Zagore.[1]
- U novembru 2015. godine nagrađen je godišnjim nagradama za doprinos bugarskom folkloru i njegovoj popularizaciji — plaketom 100 godina od rođenja Borisa Mašalova i plaketom 120 godina od rođenja Đurđe Pindžurove.[6]
Diskografija uredi
Albumi sa orkestrom Trakija uredi
- „Orpheus Ascending“ (1989)
- „Balkanology“ (1991)
- „Panair / Fairground“ (2003)
- „Kavarnenski buenek“ (2006)
Samostalni albumi uredi
- „Together Again: Legends of Bulgarian Wedding Music“ (2005), sa Jurijem Janakovim, Salifom Alijem i Neškom Neševim
- „Tancъt na Sokola“ (2008)[7]
Reference uredi
- ^ a b „Ivo Papazov – Ibrяma stava na 60 godini“, v. „Dnevnik“, 16 fevruari 2012 g.
- ^ Michael Church, „Album: Ivo Papasov, Dance of the Falcon (World Village)“, „Independent“, 10. 8. 2008. (jezik: engleski)
- ^ „Ivo Papazov e №1, reši publikata na Bi Bi Si“, Vesti.bg, 7. mart 2005 g.
- ^ Garth Cartwright, Statiя za Papazov ot Radio3 na Bi Bi Si (jezik: engleski)
- ^ Početni doktori na Burgaskiя svoboden universitet, saйt na UniBIT.
- ^ „Nagradiha Ivo Papazov za cяlosten prinos“, v. „Starozagorski novini“, 1 dekemvri 2015 g.
- ^ „Ivo Papazov-Ibrяma predstavя „Tancъt na Sokola“, Dir.bg
Literatura uredi
- Ivo Papazov – Ibrяma, portret v elektronnoto spisanie za turizъm i kultura BTourism
- Mateй Bonev, „Ivo Papazov čakal svoяta Mariя 18 godini“, v. „Standart“, 12. 5. 2000.
- Grigor Nikolov, „Ivo Papazov bituva v ravninata, a tvori v Balkana“, v. „Sega“, 27. mart 2004.
- „Ivo Papazov-Ibrяma: Ciganite щe sъhranяt bъlgarskiя folklor“, intervю na Cvetana Careva, sp. „Tema“, br. 2 (170), 17 – 23 яnuari 2005.
- „Ivo Papazov-Ibrяma: Muzikata iska mozъk, sъrce i prъsti“, intervю na Violeta Cvetkova, v. „Novinar“, 19. mart 2005
- „Ivo Papazov–Ibrяma: Na svatbite stanah kato robot“, intervю na Milena Boйkova-Terziйska, v. „Novinar“, 24 oktomvri 2008.
- „Papazov: S tiя danъčni proverki ne vdigat golemi svatbi“, intervю na Vanьo Stoilov, v. „24 časa“, 27 fevruari 2010
- „Ivo Papazov-Ibrяma: Glavna rolя“, intervю na Galina Ganeva i Svetlana Batalova, v. „168 časa“, 16. 6. 2011.
- „Ibrяma: Imam oщe mnogo neizsvireni melodii“, intervю na Vanьo Stoilov, v. „24 časa“, 12 fevruari 2012.
- „Ivo Papazov – Ibrяma: Koй sъm az da iskam ostavki“, intervю na Hristo Hristov, v. „Presa“, br. 215 (566), 9. avgust 2013.
- Saйt na „Mesečina mюzik“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2021)
- Stranica na Ivo Papazov v MySpace
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2013)
