Igumanija Tekla (Mićić)

Tekla (svetovno Mileva Mićić; Stepojevac kod Lazarevca, 1912 — Manastir Mrzenica, 1977) bila je igumanija Nikolja Kablarskoga.

Tekla (Mićić)
Osnovni podaci
Pomesna crkva	Srpska pravoslavna crkva
Eparhija	Eparhija žička
Titula	igumanija Manastira Nikolja Kablarskoga
Sedište	Manastir Nikolje Kablarsko Rošci
Godine službe	1954—1977
Lični podaci
Svetovno ime	Mileva Mićić
Datum rođenja	1912.
Mesto rođenja	Stepojevac kod Lazarevca, Kraljevina Srbija
Datum smrti	1977.
Mesto smrti	Manastir Mrzenica, SFR Jugoslavija

Biografija

Igumanija Tekla Mićić rođena je u selu Stepojevcu, u srezu posavskom, 1912. godine, kao jedno od osmoro dece u svojih roditelja Radojice i Ružice Mićić. Na krštenju dobila je ime Mileva. Otac joj je poginuo u Prvom svetskom ratu, a majku nije zapamtila, jer joj se majka odmah posle muževljeve smrti razbolela i uskoro umrla. Pred smrt majka je ostavi u amanet svojoj sestri Staniji, udatoj u Breoce, kod Lazarevca, da je neguje. Tako je mala Mileva kod svoje pobožne tetke lepo odnegovala i hrišćanski vaspitala. Uz tetku i bogomoljačke skupove Mileva je saznala i za ženske manastire, jer se tetka Stanija o njoj brinula tako da ne bi bolje ni rođena majka. Kad se Mileva, iako nežnog zdravlja, kao devojka od svojih 19 godina odlučila da pođe u manastir, tetka joj se, iako nije bila za to raspoložena, ipak složila sa njom i dovela je u obližnje selo Šopiće, kući poznatog bogomoljca brata-Živana, gde su ih čekale igumanija Kasijana i monahinja Irina iz manastira Kališta. Tako je sa njima dvema Mileva pošla k njima u ovaj manastir u Makedoniji uoči svoje krsne slave Svetog Ignjatija Bognosca, 19. decembra 1930. godine.

Onako tihu, poslušnu i pobožnu, sve su je sestre u manastiru zavolele, jer je, pored tih dobrih osobina znala i na mašinu da šije kao i da radi sve druge ženske posleve. Po blagoslovu vladike Nikolaja, manastirski duhovnik otac arhimandrit Rafailo zamonašio ju je uz Božićni post u manastiru Kalištu 1935. godine. Tada je dobila monaško ime Tekla.

Kada je duhovnik otac Rafailo 1936. godine odabrao i poveo iz Kališta u Srbiju 12 sestara, među kojima je bila i monahinja Tekla. Svi su oni došli i Ovčar, u manastir Jovanje. Monahinja Tekla bila je u Jovanju primerna monahinja. Posle smrti igumanije Irine 1939. godine, ona pomaže novoj igumaniji Katarini u upravljanju manastirom i, kao u Kalištu, tako i u Jovanju, pomažući igumaniji, ona pomaže u crkvi, u oltaru, pri bogosluženju.

Kada je 1943. godine, igumanija mati Katarina poginula od Bugara, sestre su u manastiru izabrale sebi za igumaniju mati-Teklu. Manastir se i pod njenom upravom lepo razvijao i napredovao, premda je zbog njene suviše tihe naravi često bila pod uticajem izvesnih sestara, što je ponekad razbijalo duhovnu harmoniju u sestrinstvu. Zato je morala u svom životu da nosi veći krsni podvig trpljenja.

Prvih godina posle Drugog svetskog rata i igumanija Tekla imala je sa svojim sestrama u Jovanju dosta nevolja od nove komunističke vlasti, kao što ih je tada imala i nikoljska igumanija Ilina. I to sve u vezi s tim što im se pripisivalo da i one pomažu te zaostale četnike, kao što su bili Vlado Martinović i Slaviša. Zato su i one iz Jovanja često odvođene u Čačak na saslušanja i pritvore, gde se sa njima vrlo grubo postupalo.

Kada je Jovanje 1954. godine osuđeno na potapanje, igumanija Tekla sa svojim sestrama iz Jovanja prelazi u manastir Nikolje, gde prima upravu. Tako, ova dobra i tiha, ali nedovoljno energična, igumanija postaje nestojateljica pod novim uslovima u manastiru Nikolju. Postavila je dobar temelj i okupila sve sestrinstvo koje je bilo u Jovanju. Ali, ona, tiha, osetljiva, ne snalazeći se uskoro napušta Nikolje i odlazi u Bosnu, u manastir Gomionicu, bez blagoslova svog arhijereja. Tako ona dolazi u sukob sa svojim nadležnim episkopom Germanom, koji je stavlja pod epitimiju lišavnja monaškog čina za iznenadno napuštanje svog manastira. Verovalo se da je ta kazna nezaslužena, pa joj je, na zauzimanje episkopa Vasilija Kostića i drugih arhijereja, čin vraćen. Međutim, mati Tekla od tada, sa monahinjom Nedeljom, s kojom je i pošla iz Nikolja i pod čijim je uticajem najviše bila, prolazi i kroz niz drugih iskušenja i manastira, kao što su Dečani, Sveti Vrači u Zočištu, Mrzenica kod Kruševca. U manastiru Mrzenici, u Niškoj eparhiji, zahvaljujući episkopu Irineju, zadržala se kao nastojateljica 12 godina. kada se razbolela, predala je upravu manastira novoj igumaniji, monahinji Katarini 1975. godine.

Mati Tekla se 1977. godine najzad smirila i upokojila u Gospodu, radi koga je ostavila sve u svetu i došla u manastir. Sahranjena je u Mrzenici pored crkve sa južne strane.