Ignjat Đurđević
Ignjat Đurđević (ital. Ignazio Giorgi; 13. februar 1675 — 21. januar 1737) bio je dubrovački barokni pesnik i prevodilac iz Dubrovačke republike.[1]
Ignjat Đurđević | |
|---|---|
 Ignjat Đurđević | |
| Datum rođenja | 13. februar 1675. |
| Mesto rođenja | Dubrovnik, Dubrovačka republika |
| Datum smrti | 21. januar 1737. (61 god.) |
| Mesto smrti | Dubrovnik, Dubrovačka republika |
Biografija uredi
Rodio se kao Nikola,[2] sin Bernarda Đorđića vlastelina u Dubrovniku. U mladosti je počeo da piše pesme, od kojih je više ostalo u rukopisu. Jednu omanju zbirku koju je objavio Ljudevit Gaj 1855. godine, zna se da je prepisao i povezao izvesni Matija Gradić. Potpisivao se mladi Đorđić u to vreme (po italijanski) sa: Niko Barnje Di Đorđi - vlastelin u Dubrovniku. Kada se bude "zaredio" u Rimu 1697. godine dobiće kao jezuita, novo ime Ignacije. Posle sedam godina života među monasima jezuitima u Italiji, vratio se u Dubrovnik. [1]Proživeo je sledeće dve godine (1704—1706) kao svetovnjak, bez rize, obučen u građansku odeću. Zatim se ponovo zaredio, ali u katoličkom redu Sv. Benedikta.[1]
Pisao je ljubavne i duhovne pesme, religiozne poeme (Uzdasi Mandaljene pokornice — „u špilji od Marsilje”)[3] (1728; 1851), prevodio psalme Davidove (Saltijer Slovinski)[4] (1729), te sastavio je obiman rečnik dubrovačkih pisaca i dr.
Ovaj njegov poslednji rad najviše je karakterističan za duhovne težnje tog veka i za opštu orijentaciju književnosti koja je u njemu stvorena.
Njegova dela je ponovo izdavao (i osavremenio) polovinom 19. veka hrvatski književnik i novinar Ljudevit Gaj.
Etnicitet uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Otac mu je bio Bernardo Đorđi, a majka Tereza Zlatarić. Nije pripadao staroj dubrovačkoj porodici Đurđević poreklom iz Rima, već jednoj drugoj porodici istog imena koja je dobila plemićku titulu nekoliko godina pre Ignjatovog rođenja.[5] Njegova majka je poreklom iz srpske porodice Zlatarić. Tihomir Đorđević u svojoj knjizi Makedonija, na 78. stranici, navodi kako su Zlatarići u Dubrovnik došli iz Makedonije, pozivajući se pritom na dubrovačkog Srbina katolika, lingvistu Pera Budmanija.[6] Đurđević je napisao jednom kako su "Zlatarići poreklom iz Srbije", a Ivan Kukuljević Sakcinski da su iz Mizije-Mezije (Mysis orte parentibus)[7]. Dragoljub Pavlović je u dubrovačkom arhivu pronašao dokument u kojem piše da su Zlatarići došli iz Srebrenice[8]. Đurđević je nekoliko puta u svojoj ostavštini pomenuo katolički priručnik na "srpskom jeziku" (lingua serviana), napisan na ćirilici.[9]
Reference uredi
- ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 184—185.
- ^ Ignjacije Đorđić: "Piesni razlike", Zagreb 1855.
- ^ Ignjacie Đorđi: "Uzdasi Mandaljene pokornice, u špilji od Marsilje", Zagreb 1851. godine
- ^ Inacije Đorđi: "Saltijer Slovinski", Venecija 1729.
- ^ Šime Ljubić (Simeone Gliubich). Dizionario biografico degli uomini illustri della Dalmazia. Beč, Rod. Lechner.
- ^ T R Georgevitch (Tihomir Đorđević) (decembar 2009). Macedonia. Read Books Design. str. 78—. ISBN 978-1-4446-7978-6.
- ^ Mitrović, Jeremija D. (1992). Srpstvo Dubrovnika. Beograd: Srpska književna zadruga.
- ^ Pavlović, Dragoljub (1957). "Novi podaci za biografiju Dominka Zlatarića". Glas SANU. str. 25-38.
- ^ „Kako je hrvatstvo na silu ušlo u Dubrovnik”. Intermagazin.rs.
Spoljašnje veze uredi
