Izabel Rembo
Izabel Rembo (franc. Isabelle Rimbaud; Šarlvil, 1. jun 1860 - Neji na Seni, 20. jun 1917) bila je najmlađa sestra pesnika Artura Remboa. Nasledila je Remboovo imanje nakon njegove smrti i čuvala njegove dela.
Izabel Rembo | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1. jun 1860. |
| Mesto rođenja | Šarlvil Mezjer, Francuska |
| Datum smrti | 20. jun 1917. (57 god.) |
| Mesto smrti | Neji na Seni, Francuska |
| Roditelji | Frederik Rembo Vitali Rembo |
Biografija uredi
Izabel je bila najmlađa ćerka Mari Katrin Vitali Kif i Frederika Remboa. Imala je dva starija brata, Frederika i Artura, i stariju sestru Vitali. Otac ih je napistio kada je imala samo osam meseci, te ih je odgojila stroga i konzervativna majka, istrajna da svoju decu nauči hrišćanskom moralu.
Kada se Rembo vratio u Marselj 23. avgusta 1891, Izabel je krenula sa njim. U pismima majci opisala je poslednje nedelje života svoga brata. Zapisala je Remboovo poslednje pismo 9. novembra i dodala njegove poslednje reči do podneva sledećeg dana.
Bila je uz brata sve do njegove smrti. U pismu majci napisala je: "Pored mene nije siromašni otpadnik. On je svetac i mučenik, jedan od Božijih izabranika."
Tek posle Arturove smrti je saznala da je pisao poeziju: "Čak iako ih nikad nisam pročitala, znam njegova dela."
Bila je poslednja osoba koja je nacrtala Remboov portret.
Udala se za Paterna Berikona 1897. godine. Oboje su nastojali da očuvaju Arturovo ime na dobrom glasu. Umrla je u 57. godini od raka.
