Ikarus Kurir
Ikarus Kurir je jugoslovenski vazduhoplov razvijen sredinom 1950ih godina za potrebe JRV i aero-klubova[1][2].
 Ikarus Kurir sa Lycoming motorom | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1956. |
| Dužina | 9,5 |
| Razmah krila | 14,4 |
| Visina | 2,48 |
| Površina krila | 27 |
| Prazan | 980 |
| Normalna poletna | 1.464 |
| Maks. masa pri uzletanju | 1.464 kg |
| Klipno-elisni motor | 1 x DM-6R / 1x Lycoming O-435-1 |
| Snaga | 116 / 132 kW |
| Maks. brzina na Hopt | 147 km/h |
| Maks. brzina na H=0 | 180 km/h |
| Dolet | 697 km |
| Plafon leta | 3.960 m |
| Brzina penjanja | 216 m/min |
Dizajn i razvoj uredi
Razvoj Kurira započinje sredinom 50ih godina 20. veka kako bi se zamenili dotadašnji avioni tipa Roda. Razvijan je od strane dizajnerskog tima Borisa Cijana a izrađivan je u pogonima Ikarusa od 1958. — 1961. Osnovna namena Kurira bila je održavanje veze, prevoz ranjenika te vuča letelica; no kasnije se izrazito često koristio u aero-klubovima te su iz nega izvedeni brojni padobranski skokovi. Po izgledu, Kurir je visokokrilac s ne uvlačećim (fiksnim) stajnim trapom. Pokreće ga jedan Lycoming klipni motor. Unutar kabine ima tri sedišta, za pilota i dva putnika. Vazduhoplov je izrađen od metalne konstrukcije i platna.
20. septembra 1958. na Dunavu je testirana i hidro-verzija Kurira koji je imao plovke umesto točkova no zbog nedostatka sredstava ova verzija nikada nije zaživela. Iste godine je započeta i isporuka vazduhoplova vazduhoplovstvu. Nakon reorganizacije JRV 1961. sve eskadrile za vezu su bile opremljene ovim vazduhoplovom.
Tehnički opis uredi
Avion Kurir je jednomotorni, laki, višenamenski, trosedi, jednokrilni avion mešovite konstrukcije.
Trup: Struktura trupa je rešetkasta konstrukcija od zavarenih tankozidih čeličnih cevi, prednji deo trupa tj. motor je obloženi duraluminijumskim limom, ostali deo trupa i repne površine su pokrivene platnom. Kabina sa tri sedišta u tandem rasporedu (jedno iza drugog) i bočnim vratima, imala je velike prozore i vetrobran od pleksiglasa što je obezbeđivalo dobru preglednost iz kabine. Krov kabine je takođe bio zastakljen. Ispod vrata je postavljen stepenik u vidu uzengije za lakši ulazak posade i putnika u avion.
Pogonska grupa: Ovaj avion je opreman sa tri vrste motora. Najzastupljeniji je bio klipni motor DM-6R 116 kW koji se proizvodio u fabrici "Dvadeset prvi maj" iz Rakovice po licenca Walter Minor, sa dvokrakom elisom Zmaj-66, sa promenljivim korakom. Od 1971. godine u nedostatku ovih motora ugrađivali su se motori Lycoming O-435-1 132 kW sa elisom T-1 fiksnog koraka. Hidroverzija aviona "Kurir" je bila opremljena klipnim motorom Lycoming G-435-C2B snage 260 kW.
Krilo je bilo samonoseće pravougaonog oblika sa zaobljenim krajevima. Noseća konstrukcija krila je bila metalna sa dve ramenjače a obloga od impregniranog platna. Hidroverzija "Kurira" u odnosu na običan imala je poduprto krilo jednom upornicom koja se oslanjala na trup aviona. Krila su bila opremljena zakrilcima i elenorima kojima se upravljalo pomoću sajli koje su bile provučene kroz konstrukciju krila. Repne površine su bile kao i krilo, metalne konstrukcije presvučene impregniranim platnom. Vertikalni i horizontalni stabilizatori su sa gornje strane povezani krutim upornicama.
Stajni trap je fiksni (neuvlačeći) klasičan sa dve prednje nezavisne noge vezane za trup aviona i treći točak se nalazi ispod repa aviona. Noseća viljuška je vezana za donji deo trupa a vertikalni stub (nosač) je vezan za gornji deo trupa, u njemu se nalazni uljni amortizer. Točkovi stajnog trapa su opremljeni hidrauličnim kočnicama i niskopritisnim (balon) gumama. Repni točak je upravljiv.
Oprema: Ispod trupa aviona se nalazi jedan podvesni nosač za koji se može prikačiti avio bomba težine 50 kg, u osnovi ovaj nosač je namenjen za svetleće bombe, kontejnere za letke ili materijal. Avion je bio opremljen IFR instrumentacijom, radio kompasom i bravom za vuču jedrilica.
Varijante uredi
- Kurir DM-6R - standardni model aviona Kurir sa motorom "Dvadeset prvi maj" DM-6R licenca Walter Minor, snaga motora 116 kW.
- Kurir L - model aviona Kurir sa Lycoming O-435-1 motorom snage 132 kW .
- Kurir H - hidroavion Kurir sa Lycoming G-435-C2B motorom snage 260 kW .
Operativno korišćenje uredi
Avion Ikarus "Kurir" se proizvodio se u zemunskoj fabrici Ikarus od 1955. do 1962. godine. Ukupno je proizvedeno 166 primeraka ovog aviona[3]. Za potrebe jugoslovenskog RV i PVO kao zamena za dotrajale aviona Fi 156 "Roda" proizvedeno je 146 klasičnih aviona i 1 hidroavion[4]. Ostali avioni su napravljeni za Vazduhoplovni savez Jugoslavije i bili su raspoređeni po aeroklubovima.
U naoružanju RV i PVO, "Kurir" je služio od 1955. do 1972. godine. Sukcesivno se ovaj avion dodeljivao i Aero klubovima Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije (VSJ) gde se koristio za vuču jedrilica trenažu pilota i bacanje padobranaca. Ukupno je 118 aviona "Kurir" i "Kurir-L" civilno registrovan tj. korišćen u VSJ. Za potrebe VSJ, VTRZ "Jastreb" je modifikovao 18 "Kurira" kada su istekli resursi motorima DM-6R u "Kurir-L" zamenivši motore motorima Lycoming O-435-1.
Sačuvani primerci uredi
_Kurir.jpg)
Tri primerka aviona Ikarus Kurir se čuvaju kao muzejski primerci, dva se čuvaju u depou Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu na aerodromu "Nikola Tesla", jedan "Kurir" je sa DM-6R (Walter) a drugi sa Lycoming motorom, nažalost ni jedan od ovih aviona se ne nalazi u izložbenoj postavci. Treći Kurir se čuva u muzeju Auto & Technik Museum, Sinsheim, u Nemačkoj. Obojen je i sa oznakama kao avion Roda za vreme Drugog svetskog rata.
Neki od ovih aviona se još čuvaju po Aero klubovima u zemljama kaje su nastale raspadom Jugoslavije.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 28. 12. 2019. g. Pristupljeno 12. 11. 2020.
- ^ Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola.
- ^ Žutić, N.; Bošković, L. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (Monografija 75 godina Ikarusa). Beograd: Ikarbus.
- ^ Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
Literatura uredi
- Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
- Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Žutić, N.; Bošković, L. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (Monografija 75 godina Ikarusa). Beograd: Ikarbus.
- Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola.
- Lekić, Mile (2007). Konstrukcija lakih aviona. Novi Sad: Lem Aeroprom. ISBN 978-86-909363-2-8.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.
