Ikarus B-5

Ikarus B-5 je jugoslovenski eksperimentalni dvomotorni, niskokrilni avion drvene konstrukcije sa zatvorenom kabinom, u kome je pilot bio u ležećem položaju. Konstruisao ga je Dragoljub Bešlin na osnovu svog prethodno ne realizovanog projekta B-1. Avion je prvi put poleteo 10. septembra 1940. U Aprilskom ratu su ga zarobili Nemci i odneli u Nemačku gde su ga detaljno ispitali.

Ikarus B-5

Ikarus B-5
Opšte
Posada	1
Pogon
Prvi let	10. septembra 1940.
Početak proizvodnje	prototip
Klipno-elisni motor	2 h Train 4E-01 (Train 4E-01)
Snaga	2 h 37 do 41 kW

Projektovanje i razvoj

Konstruktor Dragoljub Bešlin

Kada je 1937. godine Dragoljub Bešlin došao na rad u Zemun nastavio je da u slobodno vreme radi na projektu aviona B-5 kod kojeg je pilot bio u ležećem položaju, da lakše izdrži opterećenja pri izvlačenju iz obrušavanja. Izrada prototipa tog originalnog aviona je započela 1939. g. a dovršena 1940. g. a izrađen je u „Ikarusu“, poleteo je 10. septembra 1940. i uspešno je ispitan u letu. Dostignuto je bezbedno opterećenje pilota pri vađenju iz strmog poniranja 7,9 g, što je potvrđivalo ispravnost osnovne ideje konstruktora. To je istovremeno bio i prvi ostvareni i ispitani moderni avion u svetu sa pilotom u ležećem stavu. Sve ostalo je bilo prekinuto Aprilskim ratom. Posle Drugog svetskog rata na osnovu ovog aviona su razvijeni takođe eksperimentalni avioni ove klase Ikarus 232 "Pionir" i Ikarus 451.

Tehnički opis

Avion Ikarus B-5 je dvomotorni, jednosed niskokrilac drvene konstrukcije (krilo, repne površine i trup) sa fiksnim stajnim trapom, namenjen je za utvrđivanje uticaja g-opterećenja na pilota u ležećem položaju.

Trup: Poprečni presek trupa aviona je bio okruglog oblika, malih dimenzija s obzirom da je pilot bio u ležećem položaju. Noseća struktura trupa aviona Ikarus B-5 je bila drvena presvučena drvenom lepenkom. Na gornjoj strani trupa su se nalazila velika vrata koja su omogućavala pilotu da uđe u kabinu, a na kljunu se nalazio sferični kljun napravljen od pleksiglasa da bi pilot imao što bolju preglednost.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen sa dva francuska vazduhom hlađenim linijska četvorocilindrična motora sa visećim cilindrima (cilindri su okrenuti na dole), Train 4E-01 snage od 37 do 41 kW. Na vratila motora je bile pričvršćene dvokrake drvene vučne elisa nepromenljivog (fiksnog) koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije, konzolna i samonoseća sa dve ramenjače, trapezastog oblika sa blago zaobljenim krajevima, obložena impregniranim platnom. Napadna ivica krila je bila upravna na osu aviona. Pokretni delovi krila su imali konstrukciju napravljenu od drveta a oblogu od impregniranog platna i bili su pričvršćeni za drugu ramenjaču.

Na krilima su se nalazile gondole u koje su se ugrađivali motori. Nosači motora su bili od čeličnih zavarenih cevi. Kapotaža motora i nosači su bili obloženi aluminijumskim limom, na prednjoj starni kapotaže se nalazio otvor kroz koji je ulazio hladan vazduh za hlađenje motora a zagrejani vazduh iz motornog prostora je izlazio kroz "škrge" koje su se nalazile na bočnim stranama kapotaže. Izduvne cevi iz cilindara motora su izvedene kroz kapotažu motora na trbuh ispod motora aviona tako da izduvni gasovi i buka nisu smetali pilotu u kabini.

Konstrukcije horizontalnih i vertikalnih stabilizatora kao i kormila pravca i visine su bili napravljeni kao drvene konstrukcije, obloženi impregniranim platnom. Horizontalni stabilizatori su sa krutim upornicama bili pričvršćeni za trup aviona.

Stajni trap ovog aviona je bio klasičan fiksan sa točkovima na kojima su se nalazile niskopritisne gume. Amotrizacija se obavljala pomoću opruga koje su se nalazile u nosećim stubovima stajnog trapa. Prednje noge stajnog trapa su bile pričvršćene za gondole u kojima su bili smešteni motori na krilima aviona. Na repu aviona se nalazila klasična elastična drljača.

Operativno korišćenje

Avion B-5 se nalazio na dan početka rata u fabrici Ikarus i zaplenili su ga nemačke okupacione vlasti. Iz letećeg modela B-5 je trebalo da se razvije avion za obrušavanje. Avion Ikarus B-5 je imao dva motora francuske firme Train 4E-01 (opremljenim sa karburatorom firme Zenit i magnetima R.B.). Jedan nemački pilot je pokušao da leti na B-5 na zemunskom aerodromu u jesen 1941. g., ali bezuspešno. U proleće 1942. g. B-5 je odvezen u Nemačku na ispitivanje, a njegova dalja sudbina je ostala nepoznata.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

• Kraljevina Jugoslavija
• Treći rajh

Vidi još

• Dragoljub Bešlin
• Spisak aviona proizvedenih u Ikarusu do 1941
• Ikarus 232 "Pionir"
• Ikarus 451
• Vazduhoplovnotehnički institut

Literatura

• Đokić, Nebojša; Predrag Miladinović (april 2004). „Eksperimentalni avion 232 Pionir i 451”. Aeromagazin (na jeziku: (srpski)). YU-Beograd: BB Soft. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
• Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
• Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
• Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
• Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola. 
• Žutić, N.; Bošković, L. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (Monografija 75 godina Ikarusa). Beograd: Ikarbus. 
• Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
• Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/572-ikarus-b-5 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2019)
• http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c21.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2016)
• https://acesflyinghigh.wordpress.com/2016/09/14/flight-of-the-yugoslav-ikarus-part-i/