Википедија

Ipatijevski manastir

Ipatijevski manastir (rus. Ипатьевский монастырь) posvećen Svetoj Trojici je manastir Ruske pravoslavne crkve u Kostromskoj oblasti. Nalazi se kod mesta Kostroma na zapadnoj obali iste reke u blizini njenog ušća u Volgu. Manastir je poznat po tome što je odigrao značajnu ulogu u događajima ruske istorije nezvanim Smutno vreme. Manastir se tada našao u središtu jednog od najsudbonosnijih događaja u istoriji Rusije: završetka smutnog doba, proterivanja stranih osvajača i uspostavljanja ruske državnosti uz dolazak dinastije Romanovih na rusko presto.

Ipatijevski manastir Svete Trojice

Istorija manastira uredi

Smatra se da je manastir 1330. godine osnovao tatarski knez Čet, začetnik čuvenog roda Godunovih. Prema manastirskom predanju, Čet je krenuo put Moskve s namerom da stupi u službu kod moskovskog kneza Ivana Kalite, ali se usput ozbiljno razboleo. Predahnuo je na mestu gde se reka uliva u Volgu Kostroma i tu mu se javila Bogorodica sa apostolom Filipom i mučenikom Ipatijem Gangrijskim, posle čega je bio isceljen. Čet se obradovao i primio pravoslavlje, a na mestu svog noćnog viđenja osnovao je monašku porodicu.

Moćne manastirske zidine poslužile su 1613. godine kao pouzdano sklonište 16-godišnjem caru Mihailu Fjodorovič Romanovu i njegovoj majci, monahinji Marti kada im je život bio u opasnosti. Tada je već bila ugašena dinastija Rjurikoviča i za Rusiju je počeo težak period, koji je dobio naziv "smutno doba" i trajao je nekoliko godina. Zemski sabor je 1613. za cara izabrao mladog Mihaila kao najbližeg rođaka prethodnih ruskih careva i to je bio početak nove carske dinastije Romanovih. Poljaci su na sve načine pokušavali da mu onemoguće dolazak na presto, jer je njihov carević Vladislav hteo postati vladar Rusije. Manji odred Poljaka upućen je u Ipatijevski manastir da ubije Mihaila Romanova, ali je usput zalutao i naišao na Ivana Susanjina koji im je obećao da će im pokazati put, a tajno je poslao rođaka da upozori monahinju Martu i njenog sina. Susanjin je odveo odred u neprohodnu šumu močvarnu, gde je mučen i ubijen, ali nije otkrio Poljacima put do manastira i tako je spasao cara i zemlju od stranih osvajača.

Za to vreme je poslanstvo Zemskog sabora na čelu sa arhiepiskopom Rjazanjskim i muromskim Teodoritom pristiglo u Kostromu i 14. septembra 1613. godine je u manastiru održana litija sa glavnom gradskom svetinjom, čudotvornom ikonom Teodorovske Majke Božje. Mihail nije želeo da bude car i nekoliko puta je odbijao da prihvati odluku sabora. Bio je sasvim mlad, a država je bila upropaštena nakon smutnog doba. I monahinja Marta je sa suzama odbijala blagosloviti stupanje sina na presto, jer je dobro znala kako su kratko vladali Mihailovi prethodnici i kako je užasan bio njihov kraj. Tada ih je arhiepiskop Teodorit ukorio, rekavši da će ruska zemlja doživeti nove nevolje i za njih će pred Bogom odgovarati Mihail i njegova majka. Čuvši to, Romanov je sav u suzama pristao preuzeti presto i pred ikonom Bogorodice Teodorovske prihvatio izbor sabora.

Dana 14. marta 1613. mladi Mihail Fjodorovič i njegova majka, monahinja Marta, primaju povelju Zemskog sabora o odluci o izboru za cara pod zidinama kostromskog Ipatijevskog manastira. Ipatijevski manastir u Kostromi, od tada se naziva kolevkom doma Romanovih.

Romanovi su obasuli monašku porodicu mnogim bogatstvima. Hram Svete Trojice ponovo je sagrađen, u njega je poslano mnoštvo skupocenih ikona, krstova i različitih crkvenih predmeta, a manastirska biblioteka postala je riznica bogato ukoričenih rukopisnih knjiga neprocenjive vrednosti. Ovde se do 18. veka čuvao jedinstveni letopis koji je kasnije nazvan Ipatijevski letopis. To je jedan od najstarijih prepisa spisa Povest minulih leta.

Danas u manastiru postoji hram Svete Trojice, hram pravednog Lazara Četvorodnevnog u kripti, kao i hram svetih mučenika Hrisanta i Darije i crkveni arheološki muzej.

U manastiru se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Tihvinske, čestice rize Gospodnje i čestice moštiju sveštenomučenika Ipatije, episkopa gangrijskog.

Literatura uredi

  • Kukolevskaя O. S. Stenopisь Troickogo sobora Ipatьevskogo monastыrя. V 2-h tomah / Avt.-sost. O. S. Kukolevskaя (pri učastii A. A. Adašinskoй i L. V. Nersesяna). — M.: Severnый palomnik, — 288 str. + 432 str. 2008. ISBN 978-5-94431-258-7.. (T. 1). ISBN 978-5-94431-259-4.. (T. 2)
  • Brюsova V. G. Ipatьevskiй monastыrь: Pamяtniki arhitekturы i iskusstva: Očerk / Hudožnik E. Radčenko. — Яroslavlь: Verhne-Volžskoe knižnoe izdatelьstvo, 1968. — 104 s. — 40 000 эkz. (obl., superobl.)
  • Brюsova V. G. Ipatьevskiй monastыrь. — M.: Iskusstvo, 1982. — 208 s. — 30 000 эkz. (v per.)
  • Lukomskie G. i V. Kostroma. — SPb., 1913.
  • Razumovskaя I. M. Kostroma. — L.: Hudožnik RSFSR, — 208 s. — (Pamяtniki gorodov Rossii). — 50 000 эkz. —. 1990. ISBN 978-5-7370-0037-0. (v per.)
  • Rogov I. V., Utkin S. A. Ipatьevskiй monastыrь. Istoričeskiй očerk. — M., 2003.
  • Buseva-Davыdova I. L. Dekor russkoй arhitekturы XVII veka i problema stilя // Arhitekturnoe nasledstvo. Vыp. 38. Problemы stilя i metoda v russkoй arhitekture / Rossiйskaя Akademiя arhitekturы i stroitelьnыh nauk. NII teorii arhitekturы i gradostroitelьstva; Pod red. N. F. Gulяnickogo. — M.: Stroйizdat, 1995.
  • Černecov A. V. Zoločenыe dveri XVI veka: (Soborы Moskovskogo Kremlя i Troickiй sobor Ipatьevskogo monastыrя v Kostrome) / A. V. Černecov. — M.: Nauka, — 216 s. — 1 550 эkz. —. 1992. ISBN 978-5-02-010086-2.

Spoljašnje veze uredi

 
Ipatijevski manastir na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ипатијевски_манастир&oldid=26891208”