Isposnica Svetoga Save u Kareji
Isposnica Svetoga Save u Kareji na Svetoj gori nazivana i posnica ili tipikarnica jedna je od najuglednijih kelija na Svetoj Gori, koju je podigao Sveti Sava Srpski 1199. godine, odmah posle podizanja Hilandara, radi sopstvenog osamljivanja i života u isihazmu. Isposnica koja je posvećena Svetom Savi Osvećenom Jerusalimskom, za pravoslavne Srbe ima izuzetan značaj kao mesto duhovnog sazrevanja prvog srpskog arhiepiskopa i pokoljenja hilandarskih monaha nakon njega.
| Isposnica Svetoga Save u Kareji | |
|---|---|
 | |
| Osnovni podaci | |
| Jurisdikcija | Vaseljenska patrijaršija |
| Osnivanje | 12. vek |
| Mesto | Sveta gora |
| Država |  Grčka |
Od svoga početka pa do kraja 14. veka ona je zauzimala posebno mesto u hijerarhiji svetogorskih ustanova, i zatio je zadržala određenu vezu sa manastirom Hilan darom, kako je to odredio još njen osnivač Sveti Sava. Njen značaj i uloga vremenom su porasli toliko da je u 14. veku bila izjednačena sa samostalnim manastirima, premda je u isto vreme smatrana i za keliju-isposnicu.
Ona je bez sumnje pripadale skupini od četrnaest neimenovanih hilandarskih kelija u središtu Svete Gore koje pominje hududnama (vakufnama) iz 1568/9.[1]
Položaj uredi
Nalazi se u središtu Kareje (grč. Καρυές) naselje na planini Atos na poluostrvu Halkidiki u severnoj Grčkoj. Nedaleko je od sveštene opštine i protatske crkve, u središtu poluostrva, na istočnoj strani, oko 500—600 metara iznad mora, u šumovitom predelu s obilnim izvorima pitke i hladne vode.[2]
Ovaj prostor oko Kareja je već duže od jednog milenijuma duhovni i administrativni centar Svete Gore, u kome se nalaze svi samoupravni organi, kao i sedište guvernera - predstavnik ministarstva spoljnih poslova Grčke.[3]
Istorija uredi
Nakon što se potrudio na podizanju Manastira Bogorodice Hilandarske, Sveti Sava se potom postarao da u sedištu Svete gore postavi temelje pustinjačkog (erimitskog) načina života. Osnovao je četiri kelije:
- Keliju Preobraženja Gospodnjeg zvanu Paterica, koju je prvo kupio. Paterica je u to vreme imala status malog manastira, (monidrio grč. μονύδριον), ali je bila u sastavu Hilandara. U keliji Paterica sveti Sava je ostavio igumanski štap Svetog Save Osvećenog po kojem je i dobio ime, a po tom igumanskom štapu se kelija najverovatnije i zove Paterica (od grčke reči pater što znači otac). Paterica ima sugubi (dvostruki) blagoslov dvojice velikih svetaca, svetog Save Osvećenog i Svetog Save I arhiepiskopa Srpskog. U njoj sada žive: jeromonah Dositej (koji je odgovoran za keliju Paterica) i monah Kozma Čeh.
- Isposnicu, posnicu ili tipikarnicu Svetoga Save u Kareji, koju je gradio boraveći u keliji Petrici
- Keliju Svetog Jovana Preteče
- Keliju Svetog Jovana Zlatoustog
A od prota Svete gore Sava je na poklon dobio Burazersku keliju Svetog Nikole.
Osnivanje isposnice uredi
Isposnicu u Kareji, na Svetoj gori, osnovao je Sveti Sava Srpski 1199. godine, kako bi se u njoj posvetio strogom isposništvu. Sava je nekoliko godina tragajući po Svetoj gori napokon našao jedno vrlo lepo mesto usred Kareje, koje mu se neobično dopalo, pa ga je kupio i na taom mestu sazidao isposnicu i u njoj crkvu, koju je posvetio Sv. Savi Jerusalimskom,, da u njoj žive dva do tri monaha kao isposnici.
Sava je za potrebe ove isposnice izradio i poseban tipik (Karejski tipik) sa vrlo strogim odredbama za monahe,[a] koji budu tu živeli. I sam Sava je u toj svojoj isposnici u više mahova provodio kraće ili duže vreme, pridržavajući se strogo pravila, koja je za monahe, koji u njoj žive, sam bio propisao.[5]
Evo kako je npr. u Karejskom tipiku sveti Sava reguliso redovnu i u vreme posta posebnu, nedeljnu ishranu monaha:
Ponedeljkom, i sredom, i petkom - niti ulja jedi, niti vina pij; a u utorak i u četvrtak - ulje jedi i vino pij.
I u svih ovih pet dana jedanput dnevno da jedeš. U subotu, pak, i u nedelju - ribe, i sir, i sve drugo; i dvaput dnevno jede se.
A u post veliki, subotom i nedeljom jedi ulje i vina kušaj; a u druge dane - ni vina, ni ulja.
A za post Rođenja Hristova - kao i u druge dane što propisasmo, neka i tada bude isto.
A u post svetih apostola, da jede isto kao i u druge dane obično što propisasmo.[6]
Original tipika, na pergamentu u obliku svitka, kao najstariji svetogorski dokument čuva se i danas u hilandarskoj biblioteci – riznici. Postoji nekoliko prepisa tog spisa ali je najstariji onaj urezan na mermernoj ploči iznad ulaznih vrata na zidu crkve karejske isposnice.[7]
Kada su car Dušan i carica Jelena boravili na Svetoj gori (od polovine decembra 1347. do aprila 1348.), pri poseti Kareji, obišli su isposnicu Svetog Save. Carica, videvši nedostatke kelije, odlučila je da bude njen drugi ktitor. Izabrali su popa Teodula da bude predstavnik kelije i doživotni molitvenik. Car je keliji poklonio u Hvosnu (Metohija) selo Kosoriće sa svim zaselcima (Dnepolje, Doljani, Češkovo, Čelopeci). Godišnje je carska kuća davala keliji 100 venecijanskih perpera, po 10 gunja, 10 kožuha... Tu povelju je car potpisao u Prilipu 1348. godine.[8]
Isposnica danas uredi
U isposnici Svetog Save, posle njegovog odlaska, sledeći primer najvećeg srpskog svetitelja nastavili su da žive monasi koji su se dobrovonjno jave za tu službu. Za vreme boravka u njoj monasi se ne bave ničim drugim osim molitvom za ceo svet i za dan i noć pročitaju ceo Psaltir (knjigu psalama Davidovih iz Starog zaveta), a u toku sedmice celokupno Četvorojevanđelje.[9]
Na ikonostasu crkve isposnice nalazi se, sa desne strane carskih dveri na mestu koje je predviđeno za ikonu Gospoda Isusa Hrista (što je jedinstven slučaj u celom pravoslavlju), čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice.[10] Ikonu je po predanju doneo Sveti Sava kao poklon manastira Svetog Save Osvećenog pored Jerusalima u kojem je boravio na svom hodočašću u Svetu zemlju.[4]
Uz Mlekopitateljnicu Sveti Sava je iz manastira Svetog Save Osvećenog, iz Svete Zemlje doneo (nakon njegove posete 1217. godine) i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Trojeručicu kao i igumanski štap Patericu svog imenjaka Svetog Save koja se dugo nalazila u keliji Peterica nedaleko od Kareje, a od Svetog Ilije (2. avgust 2004. godine) i ona se čuva u samoj isposnici.[4]
Napomene uredi
- ^ Ovo je najstroži tipik među svim svetogorskim kelijama (ispisanim iznad ulaznih vrata)
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ A. Fotić, Sveta Gora i Hilandar u Osmanskom carstvu (XV–XVII vek), Beograd 2000. str 267
- ^ „Mount Athos: The town of Karyes”. web.archive.org. 2008-03-27. Arhivirano iz originala 27. 03. 2008. g. Pristupljeno 2022-07-30.
- ^ „Mount Athos: The Town of Karyes”. www.macedonian-heritage.gr. Pristupljeno 2022-07-30.
- ^ a b v „Isposnica SVETOG SAVE – Kareja – www.poklonik.com”. Pristupljeno 2022-07-30.
- ^ Stanojević, Stanoje (2008) [1989, 1935]. „Sveti Sava”. Rastko.
- ^ L. Mirković, Heortologija, Beograd 1961, 201-222 i 256-268.
- ^ Sveti Sava: Sabrani spisi — Karejski tipik
- ^ Srećković, Pantelija (2021). Istorija srpskoga naroda. Mladenovac: Mirdin. str. 608.
- ^ „Bogorodica Mlekopitateljnica”. svetagora.info. 2019-10-05. Pristupljeno 2023-07-13.
- ^ „Bogorodica Mlekopitateljnica”. www.hilandar.info. Pristupljeno 2023-07-13.
Literatura uredi
- V. Korać, M. Kovačević, Manastir Hilandar. Konaci i utvrđenje, Beograd 2004.
- B. Miljković, Žitija svetog Save kao izvori za istoriju srednjovekovne umetnosti, Beograd 2008.
- S. Petković, Hilandar, Beograd 1989.
- N. R. Sindik, Karejska proskomidija, HZ 10 (1998) 279–296
