Ijan Kertis
Ijan Kevin Kertis (engl. Ian Kevin Curtis; Mančester, 15. jul 1956 — Maklsfild, 18. maj 1980) je bio pevač i tekstopisac britanskog dark/rok sastava Joy Division koji se smatra pionirom nju vejva, darkvejva i gotika.
Ijan Kertis | |
|---|---|
| Puno ime | Ijan Kertis |
| Datum rođenja | 15. jul 1956. |
| Mesto rođenja | Mančester, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 18. maj 1980. (23 god.) |
| Mesto smrti | Maklsfild, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Supružnik | Debora Kertis |
| Roditelji | Kevin Kertis Dorin Kertis |
Biografija uredi
Veći deo života je proveo u Hardsfildu i Maklsfildu, da bi 1977. godine učestvovao stvaranju benda Joy Division iz sastava Warsaw (srp. Varšava). Karakteriše ga izuzetno dubok glas, dok je njegov scenski nastup je podsećao na epi napad, tako da posetioci koncerata često nisu mogli da utvrde da li on samo pleše po bini ili je zaista dobio napad, pošto je i sam patio od epilepsije (čemu je posvećena pesma She`s lost Control (Again).
Smatra se da je većina njegovih pesama inspirisana upravo njegovim životom i problemima koji su ga okruživali. Na njegovo stvaralaštvo su uticali pesnici Vilijam Barouz (od koga je preuzeo naslov pesme „Interzone“) i Dž. G. Balard (od koga je preuzeo naslov pesme Atrocity exibition), kao i muzičari Džim Morison, Igi Pop i Dejvid Bouvi.
Kertis je okončao svoj život 18. maja 1980. godine tako što se obesio u sopstvenoj kuhinji, nakon što je odgledao jedan od svojih omiljenih filmova Strošek Vernera Hercoga i više puta preslušao album Idiot Igija Popa.[1] Njegovo samoubistvo se odigralo svega nekoliko dana pred početak prve američke turneje Joy Division-a, a kao jedan od glavnih uzroka se pominje i njegov razvod od supruge Debore usled krize njihovog braka koju je opevao u svojoj, zasigurno najpoznatijoj, pesmi Love Will Tear Us Apart (Again).[2] Nakon njegove smrti, posthumno je objavljena pesma Atmosphere, koja je propraćena crno-belim spotom u Kertisovu čast, dok su ostali članovi Joy Division-a praktično prestali sa radom i započeli potpuni novi sastav New Order koji nije izvodio numere Joy Division-a i pripada drugim muzičkim vodama, pošto se oni smatraju jednim od pionira elektronske muzike. Smatra se da je njihova najpoznatija pesma Blue Monday posvećena Kertisu i da se bavi činjenicom da je on od njih tajio svoje stanje nervnog rastrojstva, iako su bili najbolji prijatelji.
Poslednji Kertisov nastup bio je istog meseca i na njemu je prvi i poslednji put izvedena pesma Ceremony, koju je kasnije izvodio Nju order, dok je poslednja numera koju je javno otpevao bila pesma Digital. Ijan Kertis je kremiran i sahranjen na lokalnom groblju u Maklsfildu, a na njegovom grobu je kao epitaf po želji njegove supruge Debore uklesan naslov njegove pesme Love Will Tear Us Apart.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Touching from a distance : Ian Curtis and Joy Division. Faber and Faber. 2007. ISBN 978-0-5711-7445-4. Pristupljeno 14. 11. 2019.
- ^ „Joy Division: "We didn't know Ian Curtis was approaching his breaking point" - Page 3 of 5”. Uncut. 18. 5. 2018. Pristupljeno 14. 11. 2019.
Dodatna literatura uredi
- Curtis, Ian (2014). Savage, Jon; Curtis, Deborah, ur. So This is Permanence. Joy Division Lyrics and Notebooks. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-30958-0.
- Edge, Brian (1984). Pleasures and Wayward Distractions. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-1439-1.
- Heylin, Clinton and Wood, Craig. Joy Division: Form (and Substance), Sound Pub. 1988. ISBN 978-1-871407-00-6.
- Middles, Mick (1996). From Joy Division to New Order. Virgin Books. ISBN 978-0-7535-0638-7.
- Middles, Mick and Reade, Lindsay (2006). Torn Apart: The Life of Ian Curtis. Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-826-0.
