И виолине су престале свирати

I violine su prestale svirati
I violine su prestale svirati
	Filmski poster
Žanr	drama
Režija	Aleksandar Ramati
Scenario	Aleksandar Ramati
Producent	Aleksandar Ramati
Muzika	Leopold Kozlovski; Zdislav Szostak
Direktor; fotografije	Edvard Klosinski
Montaža	Miroslava Garlicka
Producentska; kuća	Roberts/David Films; Zespol Filmowy "Tor"
Godina	1988.
Trajanje	116 minuta
Zemlja	Poljska; SAD
Jezik	engleski
	IMDb veza

I violine su prestale svirati (polj. I Skrzypce Przestały Grać) jeste poljsko-američka istorijska drama iz 1988. godine, koju je režirao, napisao i producirao Edvard Klosinski. Film je zasnovan na biografskom romanu Klosinskog o grupi Roma prisiljenih da beže od nacističkog režima tokom genocida nad Romima za vreme Drugog svetskog rata.^[1]^[2]^[3]

Film je snimljen na lokacija u gradovima Lanjcut, Lođ i Krakov.^[4]

Priča

Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Priča počinje 1941. u Varšavi, u Poljskoj. Istaknuti romski violinista Dimitr Mirgo zabavlja grupu nemačkih vojnih i SS oficira u restoranu. Nemci uživaju u zabavi i uveravaju muzičare da tekuće uklanjanje Jevreja iz regiona nema nikakve veze sa Romima jer su oni „arijevci“ baš kao i Nemci. Dimitr vodi svoju porodicu vozom u Brest Litovsk dok ga begunac iz koncentracionog logora upozorava šta se dešava sa Jevrejima u Varšavi. Porodica se pridružuje grupi Roma na periferiji Brest-Litovska. Lokalni nemački komandant posećuje logor i kaže Romima da im daje kuće u kojima su živeli Jevreji koji su „preseljeni” (eufemizam za slanje u koncentracione logore). Dimitr odmah shvata istinu i traži od starešine romske zajednice da predvodi njenu evakuaciju u Mađarsku, koja je tada još uvek bila nezavisna. Vođa ne želi da se povinuje, a savet zajednice ga na kraju primorava da podnese ostavku, dajući umesto toga svoj položaj Dimitru Mirgi. Sin svrgnutog vođe bio je veren za prelepu Romkinju po imenu Zoja Natkin (Maja Ramati), koja je umesto toga odlučila da se uda za Dimitrovog sina Romana.

Na svom putu za Mađarsku, neki Romi napuštaju grupu i ubijaju ih nacisti. Drugi su se dobrovoljno odvojili u nadi da će zbog manjeg broja članova grupe na putu izgledati da su trgovci, a ne Romi. Dimitrova mala kompanija prodaje svoje zlato i vrednosti da bi kupila konje od druge romske zajednice, omogućavajući njihovoj grupi da se brže kreće. Mnogi su ipak ubijeni od strane nacista. Lokalno stanovništvo koje ima simpatije za Rome ih sahranjuje i pruža priliku drugovima da se sretnu i oplakuju gubitak bližnjih. Vremenom, odlučni Dimitr stiže u Mađarsku sa svojom znatno smanjenom grupom, uključujući njegovu suprugu Valu, njegovog sina Romana i snaju Zoju, Zojinu porodicu i Romanovog „suparnika“, kojeg su ubili nacisti. Svi Dimitrovi napori pokazali su se uzaludni kada Nemci zbace mađarsku vladu u Mađarskoj 1944. godine.

Nacistička kolona vodi zarobljene Rome u Aušvic, gde zloglasni pukovnik Kruger izvodi medicinske eksperimente nad zatvorenicima. Pre njihovog dolaska, Dimitrova ćerka beži kroz prozor jednog od stočnih kamiona. U logoru, Dimitr Mirga je primoran da igra za naciste, dok njegov sin Roman dobija manje privilegije zbog prevođenja. Međutim, kada Romanova žena Zoja umre, mladić počinje da razmišlja o očevom predlogu da pobegne. Roman prilazi svom prijatelju i bivšem rivalu, i prepoznajući da su njihove porodice obeležene smrću, njih dvoje se saglašavaju da pobegnu iz logora. Njihov pokušaj uspeva. Oni se povezuju sa Romanovom mlađom sestrom koja je pobegla iz kamiona za stoku.

Film se završava okončanjem rata. Dok tri romska vagona kreću u zalazak sunca, noseći — verovatno — Romana, njegovog prijatelja i njegovu mlađu sestru, narator zaključuje da „romska nacija tek treba da dobije bilo kakvu nadoknadu“.

Glumačka podela

Glumac	Uloga
Horst Buchholz	Dimitr Mirga
Pjotr Polk	Roman Mirga
Marne Majtland	Sandu Mirga
Jan Mačulski	pukovnik Kruger
Aleksander Bardini	Grečko Szura
Jerži Novak	profesor Epštin
Vladislav Komar	Dombrovski
Viktor Zborovski	Tomaš
Aleksander Ford	Zenon
Didi Ramati	Vala Mirga
Maja Ramati	Zoja Natkin/Mirga
Kasia Sivak	Mara Mirga

Reference

^ Robert C. Reimer, Carol J. Reime (2012). Historical Dictionary of Holocaust Cinema. Scarecrow Press. str. 11, 23. ISBN 978-0810867567.
^ Ramati, Alexander (1985). And the Violins Stopped Playing: A Story of the Gypsy Holocaust. Coronet. str. 236. ISBN 0340401230.
^ „Holocaust books tell horrors of concentration camps”. The Advocate. 12. 4. 1987. Pristupljeno 16. 5. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ staff (2007). „And the Violins Stopped Playing details”. Movies & TV Dept. The New York Times. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g. Pristupljeno 15. 5. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

And the Violins Stopped Playing na sajtu IMDb (jezik: engleski)

[1] Robert C. Reimer, Carol J. Reime (2012). Historical Dictionary of Holocaust Cinema. Scarecrow Press. str. 11, 23. ISBN 978-0810867567.

[novel-2] Ramati, Alexander (1985). And the Violins Stopped Playing: A Story of the Gypsy Holocaust. Coronet. str. 236. ISBN 0340401230.

[3] „Holocaust books tell horrors of concentration camps”. The Advocate. 12. 4. 1987. Pristupljeno 16. 5. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] staff (2007). „And the Violins Stopped Playing details”. Movies & TV Dept. The New York Times. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g. Pristupljeno 15. 5. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]