Википедија

Kampomelični sindrom

Kampomelični sindrom (akromim KMS- čiji je naziv izveden od engl. reči sampo (savijen) - melia (udovi)) ili kampomelična displazija je redak genetski poremećaj koji utiče na razvoj skeleta, reproduktivnog sistema i lica.[1] Simptomi kampomelične displazije mogu uključivati savijane noge, iščašene kukove, mala pluća i grudi i spoljašnje genitalije koje ne izgledaju jasno muško ili jasno žensko (dvosmislene genitalije). Pored toga, novorođenčad sa kampomeličnom displazijom imaju karakteristične crte lica uključujući malu bradu sa rascepom nepca, istaknute oči, ravno lice i veliku glavu. Mnoga odojčad umira u ranom dobu zbog problema sa disanjem.[2][3]

Kampomelični sindrom
Ovo stanje se nasleđuje na autozomno dominantan način
Specijalnostigenetika

Kampomelična displazija obično je rezultat nove genetske promene (varijante DNK) u genu SOKS9 ili blizu njega. Dijagnoza se zasniva na fizičkim nalazima i nalazima rendgenskih snimaka (rendgenske grafije) i može se potvrditi genetskim testiranjem.[4]

Lečenje je usmereno na prevenciju i/ili upravljanje poznatim simptomima i komplikacijama povezanih sa ovim stanjem.[3][5][6][2]

Nazivi

uredi

Akampomelična displazija — Kampomelična displazija — Kampomelični patuljasti rast — Sindrom mutacijse SRY-Box 9, SOX9 gena — CMDI

Istorija

uredi

Početkom 20. veka u literaturi su se pojavili sporadični izveštaji o kampomelinoj displaziji, zajedno sa izveštajima drugih entiteta, pod terminom „urođeno savijanje dugih kostiju“.[1]

Godine 1970. Spranger et al. smatrali su da je kampomelična displaziju posebni entitet,[7] koji treba razlikovati od klasičnog Kampomeličnog sindroma. Izrazi camptomelic i campomelic se u literaturi od tog vremena koriste naizmenično.[8]

Epidemiologija

uredi

Svako od nas nasleđuje gene od svojih roditelja. Oni našem telu daju uputstva koja utiču na naše zdravlje, izgled i ponašanje. Generalno, svaka osoba ima dve kopije svakog gena.[9] Jedan primerak je nasleđen od majke, a drugi od oca. Prema tome genetske bolesti su određene kombinacijom gena za određenu osobinu koji se nalaze na hromozomima dobijenim od oca i majke.[10]

Kampomelični sindrom je genetski poremećaj koji nastaje usled mutacije (promene) u jednoj kopiji gena poznatog kao SOKS9. Većina slučajeva su novi u porodici i ne prenose ih roditelj. Ovo je rezultat nove mutacije koja se slučajno dogodi u jajnoj ćeliji ili spermi koja je stvorila dete.

Kampomelični sindrom se nasleđuje kao autozomno dominantno stanje. To znači da:[9]

  • Samo jedna kopija SOKS9 gena treba da ima mutaciju da bi osoba imala kampomelični sindrom. Druga kopija gena radi normalno, ali nije dovoljna da spreči osobu da ima kampomelični sindrom.
  • Osoba sa kampomelični sindrom ima 50% šanse tokom svake trudnoće da prenese ovo genetsko stanje na dete.
  • Rizik za brata ili sestru (brata ili sestru) osobe sa kampomeličnim sindrom zavisi od toga da li roditelj ima kampomelični sindrom ili ne.[9]

Morbiditet/mortalitet

Kampomelični sindrom je retka bolest čija je incidencija 0,05–1,6 na 10.000, živorođene dece. U medicinskoj literaturi je prijavljeno približno sto slučajeva ovog poremećaja.[11]

Ova obično smrtonosna kongenitalna displazija skeleta je sa skoro totalnom smrtnošću u neonatalnom periodu.[4] Većina pacijenata sa kampomeličnom displazijom umrla je u neonatalnom periodu usled teškog respiratornog distresa koji bi mogao biti posledica traheomalacije.[12]

Polne razlike

Kampomelični sindrom je redak poremećaj za koji se smatra da pogađa žene dva puta češće nego muškarce. Ovi brojevi možda nisu tačni jer neki pacijenti sa ovim poremećajem imaju povezanu promenu pola i greškom su identifikovani kao suprotni pol.[11]

Etiologija

uredi

Nekada se smatralo da je kampomelični sindrom nasleđen kao autozomno recesivna genetska osobina, ali se više ne smatra da je to istina. Molekularno genetičko istraživanje je pokazalo da promena (mutacija) u jednoj kopiji gena SOKS9 na hromozomu 17 ili poremećaj u regulaciji ovog gena izaziva kampomelični sindrom.[13] Regulacija SOKS9 gena je ponekad poremećena preuređivanjem gena na hromozomu 17 (translokacija).[13]

Sada se veruje da se kampomelični sindrom nasleđuje kao autozomno dominantna osobina. Prijavljene su neke porodice u kojima je pogođeno više dece, ali oba roditelja nisu pogođena. Ovo može biti zbog toga što jedan roditelj ima mešavinu spermatozoida ili jajnih ćelija sa normalnim i abnormalnim SOKS9 genima (gonadni mozaicizam).[13] Kao rezultat toga, jedno ili više dece ovog roditelja može naslediti mutaciju gena i pokazati poremećaj iako roditelj nema očigledne simptome.[14]

Genetske bolesti su određene kombinacijom gena za određenu osobinu koji se nalaze na hromozomima dobijenim od oca i majke.[10]

Recesivni genetski poremećaji nastaju kada pojedinac nasledi isti abnormalni gen za istu osobinu od svakog roditelja. Ako pojedinac dobije jedan normalan gen i jedan gen za bolest, osoba će biti nosilac bolesti, ali obično neće pokazivati simptome. Rizik za dva roditelja nosioca da oba prenesu defektni gen i, prema tome, imaju obolelo dete je 25% sa svakom trudnoćom. Rizik da imate dete koje je nosilac kao i roditelji je 50% sa svakom trudnoćom. Šansa da dete dobije normalne gene od oba roditelja i da bude genetski normalno za tu određenu osobinu je 25%. Rizik je isti za muškarce i žene.[15]

Dominantni genetski poremećaji nastaju kada je za pojavu bolesti neophodna samo jedna kopija abnormalnog gena. Abnormalni gen može biti nasleđen od bilo kog roditelja ili može biti rezultat nove mutacije (promene gena) kod obolele osobe. Rizik od prenošenja abnormalnog gena sa pogođenog roditelja na potomstvo je 50% za svaku trudnoću, bez obzira na pol deteta.[16]

Klinička slika

uredi
 
Urođena kifoskolioza kod desetogodišnje devojčice sa KMS

Znaci i simptomi koji karakterišu kliničku sliku kampomeličnog sindrom su:[14]

  • Retka forma skeletne displazije koju karakteriše nagnutost i ugaoni oblik dugih kostiju nogu.
  • Može biti prisutno jedanaest setova rebara umesto uobičajenih dvanaest.
  • Karlica i lopatica mogu biti nerazvijene.
  • Lobanja može biti velika, duga i uska.
  • Lice može izgledati ravno sa napred nagnutim nozdrvama, visokim čelom, malom bradom i rascepom nepca.
  • Neke osobe sa kampomeličnim sindromom imaju preokret u pola pri čemu su hromozomski muški, ali imaju ženske genitalije i reproduktivni sistem.[17] (nije jasno da li su muško ili žensko). Često će osoba koja ima muške hromozome (46 HU) imati kompletne ženske genitalije do dvosmislenih genitalija. Sa unutrašnje strane mogu imati i muške unutrašnje genitalije (testise) i ženske unutrašnje genitalije (jajnike).[9]
 
Kliničke i radiološke karakteristike bolesnika starog 7 meseci.(A, B) Lice sa ravnim nosnim korenom, epikantičkim naborima, dugim filtrumom i mikrognatijom; makrocefalijom i nisko postavljenim ušima. (C–F) Pregled skeleta. (C) Hipoplastične lopatice, cervikalna kifoza, torakalna skolioza sa podmineralizovanim torakalnim pedikulama, 11 pari rebara i neosifikovanim donjim pubičnim ramama. (D) Donji ekstremitet sa ravnim femurom, tibijom i fibulom, sa odloženom osifikacijom femoralne epifize. (E) Bočni film lobanje koji pokazuje povećanje svoda lobanje do veličine kostiju lica. (F) Šaka sa kratkim metakarpalnim 1 i umereno kratkim srednjim i distalnim falangama.
  • Bebe mogu regurgitirati hranu kroz nos, podložne su infekcijama srednjeg uha i često imaju respiratorni distres , zbog nerazvijenog rebra je najozbiljniji simptom kampomeličnog sindroma. Pluća možda nemaju dovoljno prostora da pravilno rastu zbog nerazvijenog grudnog koša.

Mnoga beba sa kampomelični sindromom se rađa i sa Pjer Robenovim sindrom, urođenom manom, koje ako se pojavljuju zajedno, karakteriše:[18]

  • mala donja vilica,
  • rascep nepca, mikrognatija (abnormalno pozicioniranje vilice ili vilica) i spušten jezik ili glosoptoza (koja izaziva opstrukciju disajnih puteva zbog pomeranja baze jezika unazad).
  • glosoptoza koja je dominantan simptom, dok rascep nepca ne mora biti uvek prisutan.

Drugi simptomi koji se mogu javiti kod nekih pacijenata sa kampomeličnim sindromom su:[17]

  • dislocirani kukovi,
  • uvijeno stopalo,
  • nerazvijena pluća,
  • abnormalni vratni i torakalni pršljenovi, i
  • abnormalnosti srca i bubrega,
  • veća šanse za gubitak sluha,
  • laringotraheomalacija, stanje u kojem su larinks (glasovna kutija) i traheja (duhovod) mekši od očekivanog. To dovodi do opstrukcije disajnih puteva i otežanog disanja. Mnoge bebe umiru kao rezultat ove komplikacije.

Neke bebe imaju savijene kosti tokom prenatalnog perioda koje mogu biti kratke od rođenja, dok se druge rađaju normalne dužine. Generalno, ljudi sa kampomeličnim sindromom mogu takođe imati savijene duge kosti ruku i nogu. Ovo se obično više vidi na nogama a retko na rukama. Zglobovi kuka su nestabilni i lako se pomeraju.[9]

 
Ahondroplaziju karakteriše patuljastost kratkih udova zajedno sa zakrivljenošću kičme i abnormalnostima lobanje
 
Karakteristične plave sklere pacijenata sa osteogenezom imperfekta
 
Nesindromalno urođeno savijanje nogu

Dijagnoza

uredi

Kampomelična displazija se može dijagnostikovati pre ili posle rođenja.[9]

Dijagnoza pre rođenja

Pre rođenja, kampomelična displazija se može dijagnostikovati testiranjem DNK uzete iz fetusa. Ovo se može dobiti na jedan od sledećih načina:[9]

  • amniocentezom posle 15. nedelje trudnoće
  • uzorkovanjem horionskih resica (CVS) između 11. i 14. nedelje trudnoće

Ove metode se koriste za visokorizične trudnoće, na primer ako roditelji imaju još jedno dete sa dijagnozom kampomelična displazija ili jedan od roditelja ima kampomelična displazija.[9]

Da bi pacijenti bili podobni za ovo testiranje, mora biti poznata mutacija gena SOKS9 odgovornog za izazivanje kampomelične displazija u porodici. To znači da se genetsko testiranje (test krvi) mora uraditi na osobi u porodici sa kampomelična displazija.[9]

Kampomelična displazija se ponekad može dijagnostikovati ultrazvukom u trudnoći. Međutim, normalan ultrazvuk ne garantuje da beba neće imati kampomeličnu displaziju.[9]

Dijagnoza nakon rođenja

Nakon rođenja, dijagnoza CD-a se zasniva na rendgenskom snimku, fizičkom pregledu, a na osnovu kliničkih i radioloških karakteristika.[19][20] (kičme, karlice, grudnog koša, donjih ekstremiteta i stopala), ultrazvuka bubrega i srca.

DNK analiza krvi može potvrditi prisustvo mutacije u genu SOX9.[13]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Simptomi sledećih poremećaja mogu biti slični simptomima kampomeličnog sindroma. Poređenja mogu biti korisna za diferencijalnu dijagnozu:[21]

  • Ahondroplazija - je redak mišićno-skeletni poremećaj koji pripada grupi urođenih abnormalnosti poznatih kao hondrodistrofije. Hondrodistrofije su poremećaji koji utiču na način na koji se hrskavica pretvara u kost. Akondroplaziju karakteriše patuljastost kratkih udova zajedno sa zakrivljenošću kičme i abnormalnostima lobanje.[21]
  • Hipofosfatazija - je redak genetski metabolički poremećaj kostiju koji se karakteriše defektima skeleta usled neuspeha koštanog minerala da se deponuje u nekalcifikovanoj kosti i hrskavici na kraju dugih kostiju.[22] Deca pogođena ovim oblikom poremećaja često imaju povećan pritisak unutar lobanje što može dovesti do ispupčenih očiju. Kosti obično postaju slabe i savijene i može doći do otkazivanja bubrega.[21]
  • Osteogeneza imperfekta - je redak nasledni poremećaj vezivnog tkiva.[23] Simptomi ovog poremećaja mogu uključivati: česte frakture kostiju, slab ili odložen rast, pognute noge, deformitete kičme i lice trouglastog oblika. Osteogenesis imperfecta se grupiše u sindrome prema kombinaciji i težini simptoma koji prate osnovni poremećaj kostiju i prema prividnom načinu nasleđivanja.[21]

Terapija

uredi
 
Terapija respiratornih simptoma sastoji se od mehaničke ventilacije ili fizičke podrške disanju

Mehanička ventilacija

Terapija respiratornih simptoma sastoji se od mehaničke ventilacije ili fizičke podrške disanju (uz pomoć respiratora i tzv. PEEP-pozitivnog pritiska na kraju izdisaja).

Ortopedki tretman

Ortopedski tretman, uključujući operaciju, koja može pomoći u ublažavanju ozbiljnih deformiteta kostiju. Zakrivljenost tibije se najčešće ispravlja spontano. Dislokacije kuka i stopala zbrinjavaju ortopedski hirurzi. Oni često zahtevaju upotrebu udlaga, gipsa i ponekad hiruršku intervenciju.[9]

Promena pola

Postoji i mogućnost promene pola osobe koja je genetski muška, a rođena je sa ženskim genitalijama.

Kada unutrašnje genitalije ne odgovaraju sastavu hromozoma, polne žlezde (testisi ili jajnici) se ponekad uklanjaju. To je zato što postoji povećan rizik od razvoja raka (koji se naziva gonadoblastom) kasnije u životu.

VEPTR – proteza

Drugi oblik lečenja je pomoćni uređaj ili proteza sa mogućnošću proširenja (VEPTR – Vertical Expandable Prosthetic Titanium Rib), koji se koristi kod dece za lečenje sindroma grudne insuficijencije (urođene bolesti sa ozbiljnim deformitetima grudnog koša, kičme, rebara, koji posledično dovode do abnormalnog disanja i razvoja pluća).[24]

Ovaj vertikalno postavljen uređaj koristi distrakciju da indirektno izduži kičmu i grudni koš, stabilizujući progresiju deformiteta kičme uz očuvanje rasta kičme. Deformitet torakalne kičme i zida grudnog koša su obično povezani; stoga, produžavanje zida grudnog koša će povećati raspoloživi prostor za pluća i poboljšati respiratornu mehaniku kod pacijenata sa ranom pojavom skolioze. Dužina proteze se može prilagoditi rastu pacijenta.[24]

Lečenje rascepa nepca

uredi

Tim specijalista koji se zove kraniofacijalni tim brine o deci sa rascepom nepca (otvorom na krovu usta). Rascep nepca se obično leči operacijom zatvaranja otvora na krovu usta.[9]

Lečenje gubitka sluha

uredi

Deca sa kampomeličnim sindromom zahtevaju periodične procene sluha da bi se pratilo svako pogoršanje sluha. Neka deca mogu imati koristi od nošenja slušnih aparata.[9]

Terapija u istraživanju

uredi

Američki nacionalni instituti za zdravlje koji radi na istraživanja urođenih mana i njihovih uzroka, grenjutno radi i na projektu pod nazivom Ljudski genom, koji ima za cilj da mapira (označi) svaki gen u ljudskom telu i otkrije zašto ponekad geni ne funkcionišu kako bi trebalo. Svako novo saznanje iz ovog i drugih istraživanja trebalo bi da omogući prevenciju i lečenje genetskih bolesti uključujući i Kampomelični sindrom u budućnosti.

Genetsko savetovanje

uredi

Genetsko savetovanje može biti od koristi i pacijentima i njihovim porodicama. Ostali oblici lečenja su simptomatski i podržavajući.[25]

Tačan način nasleđivanja je kontroverzan (autozomno recesivan/dominantni), ali hromozomska abnormalnost u 17q dovodi do abnormalnosti u formiranju hrskavice. Kod dve trećine obolelih osoba sa kariotipom 46, XY, opisan je preokret između muškog i ženskog pola.[26]

Kampomelični sindrom treba razlikovati od tanatoforne displazije u kojoj je rendgenski snimak imao klasično zakrivljenu butnu kost u obliku telefonske slušalice.[1]

Kao i u slučaju drugih neonatalnih smrtonosnih autozomno dominantnih poremećaja za koje se smatralo da su autozomno recesivni (npr lat. osteogenesis imperfecta congenita), roditelji novorođenčadi sa kampomeličnom displazijom su verovatno često bili odvraćani od daljeg rađanja dece, iako kod novog mutacionog događaja postoji nizak rizik od recidiva u narednim trudnoćama.[27]

Prognoza

uredi

U više od polovine slučajeva, smrt se javlja u neonatalnom periodu usled respiratornog distresa, uglavnom zbog male veličine grudnog koša ili nedovoljnog razvoja traheje i drugih struktura gornjih disajnih puteva.[28]

Među preživelima od Kampomelični sindrom, skeletne malformacije se vremenom menjaju i uključuju pogoršanje skolioze ili kifoze što dovodi do smanjenja veličine trupa u odnosu na dužinu udova.[28]

Neurološka oštećenja se takođe često vide uključujući kompresiju kičmene moždine i gluvoću. Čak i među onima koji su preživeli prenatalni period, pacijenti sa Kampomeličnim sindromom imaju skraćeni životni vek zbog doživotnih respiratornih problema.[28]

Oni pacijenti sa nejasnim genitalijama ili promenom pola pri rođenju, naravno, održavaju to stanje i ili su sterilni ili imaju smanjenu plodnost.[28]

Izvori

uredi
  1. ^ a b v „Campomelic dysplasia | Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program”. rarediseases.info.nih.gov. Pristupljeno 2022-02-21. 
  2. ^ a b Dahdaleh NS, Albert GW, Hasan DM. Campomelic dysplasia: a rare cause of congenital spinal deformity. J Clin Neurosci. May 2010; 17(5):664-6. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20199862.
  3. ^ a b Jain V, Sen B. Campomelic dysplasia. J Pediatr Orthop B. 2014; 23(5):485-488. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24800790.
  4. ^ a b Maroteaux P, Spranger JW, Opitz JM, Kucera J, Lowry RB, Schimke RN, et al. Le syndrome campomelique. Presse Med. 1971;22:1157–62. [PubMed] [Google Scholar]
  5. ^ Unger S, Scherer G & Superti-Furga A. Campomelic dysplasia. GeneReviews. May 9, 2013; https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1760/.
  6. ^ Nelson ME, Griffin GR, Innis JW, Green GE. Campomelic dysplasia: airway management in two patients and an update on clinical-molecular correlations in the head and neck.. Ann Otol Rhinol Laryngol. Oct 2011; 120(10):682-5. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22097155.
  7. ^ Ray, S.; Bowen, J. R. (5. 5. 1984). „Orthopaedic problems associated with survival in campomelic dysplasia”. Clinical Orthopaedics and Related Research (185): 77—82. ISSN 0009-921X. PMID 6705404. 
  8. ^ Watiker, Valerie; Lachman, Ralph S.; Wilcox, William R.; Barroso, In�s; Schafer, Alan J.; Scherer, Gerd (2005). „Differentiating campomelic dysplasia from Cumming syndrome”. American Journal of Medical Genetics Part A. 135A (1): 110—112. PMID 15754354. S2CID 27696923. doi:10.1002/ajmg.a.30650.  replacement character u |first4= na poziciji 3 (pomoć)
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Campomelic dysplasia (CD) By SickKids staff”. www.aboutkidshealth.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-23. 
  10. ^ a b Jones KL, Ed. Smith’s Recognizable Patterns of Human Malformation, 4th Ed. W.B. Saunders Co. 1988. Pp.296.
  11. ^ a b „Campomelic Syndrome - Affected Populations”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-21. 
  12. ^ Watiker V, Lachman RS, Wilcox WR, Barroso I, Schafer AJ, Scherer G. Differentiating campomelic dysplasia from Cumming syndrome. Am J Med Genet. 2005;135A:110–2. [PubMed] [Google Scholar]
  13. ^ a b v g Olney PN, Kean LS, Graham D, et al. Campolmelic syndrome and deletion of SOX9. Am J Med Genet. 1999;84:20-24.
  14. ^ a b Opitz JM. Campmomelic Syndrome. In: The NORD Guide to Rare Disorders, Philadelphia: Lippincott, Williams and Wilkins, 2003:706-7.
  15. ^ Houston CS, Opitz JM, Spranger JW, et al. The campomelic syndrome: review, report of 17 cases, and follow-up on the currently 17 year old boy first reported by Martesux et al in 1971. Aam J Med Genet. 1983;15:3-28.
  16. ^ MacPherson RI, et al. Campomelic dysplasia. Pediatr Radiol. 1989;20:90-3.
  17. ^ a b „Campomelic Syndrome - Signs & Symptoms”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-21. 
  18. ^ Jakobsen, L. P.; Knudsen, M. A.; Lespinasse, J.; García Ayuso, C.; Ramos, C.; Fryns, J. P.; Bugge, M.; Tommerup, N. (2006). „The genetic basis of the Pierre Robin Sequence”. The Cleft Palate-Craniofacial Journal : Official Publication of the American Cleft Palate-Craniofacial Association. 43 (2): 155—159. PMID 16526920. S2CID 25888887. doi:10.1597/05-008.1. 
  19. ^ Houston CS, Opitz JM, Spranger JW, Macpherson RI, Reed MH, Gilbert EF, et al. The campomelic syndrome: Review, report of 17 cases, and follow-up on the currently 17-year-old boy first reported by Maroteaux et al.in 1971. Am J Med Genet. 1983;15:3–28. [PubMed] [Google Scholar]
  20. ^ Mansour S, Hall CM, Pembrey ME, Young ID. A clinical and genetic study of campomelic dysplasia. J Med Genet. 1995;32:415–20. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  21. ^ a b v g d „Campomelic Syndrome, Related Disorders”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-21. 
  22. ^ Whyte MP (15. 12. 2000). „Hypophosphatasia”. Ur.: Scriver CR, Beaudet AL, Sly WS, Valle D, Vogelstein B. The Metabolic and Molecular Bases of Inherited Disease. 4 (8th izd.). New York: McGraw-Hill. str. 5313—29. ISBN 978-0-07-913035-8. .
  23. ^ Palomo, Telma; Vilaça, Tatiane; Lazaretti-Castro, Marise (2017). „Osteogenesis imperfecta: Diagnosis and treatment”. Current Opinion in Endocrinology, Diabetes & Obesity. 24 (6): 381—388. PMID 28863000. S2CID 4555427. doi:10.1097/MED.0000000000000367. 
  24. ^ a b Ramirez, Norman; Flynn, John M.; Serrano, Jose Anibal; Carlo, Simon; Cornier, Alberto S. (2009). „The Vertical Expandable Prosthetic Titanium Rib in the treatment of spinal deformity due to progressive early onset scoliosis”. Journal of Pediatric Orthopedics. Part B. 18 (4): 197—203. ISSN 1473-5865. PMID 19390461. S2CID 2051586. doi:10.1097/BPB.0b013e32832bf5e0. 
  25. ^ „Šta je genetsko savetovanje i da li je potrebno novim roditeljima?”. Prenatalni test - Verified (na jeziku: engleski). 2019-10-03. Pristupljeno 2022-02-23. 
  26. ^ Maraia R, Saal HM, Wangsa D. A chromosome 17q de novo paracentric inversion in a patient with campomelic dysplasia: Case report and etiologic hypothesis. Clin Genet. 1991;39:401–8. [PubMed] [Google Scholar]
  27. ^ Goyal, Jagdish P.; Gupta, Anshul; Shah, Vijay B. (2011). „Campomelic dysplasia”. Indian Journal of Human Genetics. 17 (3): 247—248. ISSN 0971-6866. PMC 3277002  . PMID 22346005. doi:10.4103/0971-6866.92085  . 
  28. ^ a b v g Corbani, S.; Chouery, E.; Eid, B.; Jalkh, N.; Abou Ghoch, J.; Mégarbané, A. (2010). „Mild Campomelic Dysplasia: Report on a Case and Review”. Molecular Syndromology. 1 (4): 163—168. PMC 3042119  . PMID 21373255. doi:10.1159/000322861. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кампомелични_синдром&oldid=27826218”