Википедија

Хипофосфатазија

Хипофосфатазија (енгл. Hypophosphatasia) или недотатак алкалне фосфатазе (фосфоетаноламинурија)[1], ретка је метаболичка болест костију. Клинички симптоми су хетерогени, од блаже остеомалације костију па све до дубоке хипоминерализације скелета, респираторним проблемима или нападима који могу бити узроци недостатка Витамина Б6.[2] Недостатак ткивне неспецифичне алкалне фосфатазе у остеокластима и хондроцитима нарушава минерализацију костију, што доводи до рахитиса или остеомалације.[3] Преваленција хипофосфатазије за сада није позната; неке студије процењују да је учесталост тешких облика 1:100 000 док неке студије процењују већу преваленцију блажих болести.[4] [5]

Хипофосфатазија
Алкална фосфатаза
СпецијалностиОртопедија, педијатрија, Ендокринологија
СимптомиПостоје различити симптоми: остеопатија, хипоминерализација скелета, респираторни компромис
Време појавеТоком рођења
ТрајањеДоживотно
ТиповиПеринатална, Инфантилна, Хипофосфатазија у детињству, Хипофосфатазија код одраслих
УзроциМутација ALPL гена
Дијагностички методСвеобухватан метаболички панел тест, ренген, генетичко тестирање
ЛечењеЕнзимска супституциона терапија, лекови
ПрогнозаТешки перинатални облици су смртоносни; остали могу показати само умерене симптоме
Фреквенција1:100 000

Симптоми уреди

Постоји изузетан низ симптома који у великој мери зависе од старости пацијента, они могу бити од релативно благих као на пример, проблеми костију или са зубима у одраслој доби, па све до смрти фетуса у материци. [6] Иако је окарактерисано неколико клиничких подтипова болести, на основу старости у којој су откривене лезије скелета, болест се уочава као један континуирани спектар компликација.[7] Због различитих симптома који се могу појавити код болесника понекад може доћи до нетачне или промашене дијагнозе.[8]

Неки од основних симптома болести могу бити:

Типови уреди

Према доби јављања првих знакова и тежини болести издвојено је шест главних клиничких облика: перинатални, инфантилни, дечији, адултни, псеудохипофосфатазија и одонтохипофосфатазија. Премда је наведена подела болести корисна у класифицирању Хипофосфатазије, постоји значајна варијабилност клиничког изражаја те се сматра као клинички континуум.[9]

Перинатална хипофосфатазија уреди

Перинатална хипофосфатазија је најсмртоноснији облик хипофосфатазије. Дубока хипоминерализација доводи деформације лобање, деформисаних или скраћених удова током порођаја и брже смрти услед респираторне инсуфицијенције узрокованог затезањем дисања, смањениог капацитета уског, звоноликог, рахитично промијењеног прсног коша и хипоплазије плућа.[10] Случај мртворођене бебе није неуобичајено. Новорођенчад која успе да преживи пате од све већег респираторног компромиса због омекшавања костију (остеомалација) и неразвијених плућа (хипопластика). Епилепсија (епилептични напади) се може јавити у том добу и може бити смртоносна.[11] Регије неминерализоване кости у развоју могу да се шире и задирају у простор коштане сржи, што може довести до мијелофтизне анемије. Понекад може доћи до потпуног одсуства окоштавања у једном или више пршљенова. У лобањи, појединачне кости могу калцифицирати само у својим центрима.[12][13]

Инфантилна хипофосфатазија уреди

Инфантилна хипофосфатазија се јавља у првих 6 месеци живота. У тој доби долази до неадекватног повећања телесне тежине и лошег храњења. Често се у овом тренутку појављује и рахитис. Код деце се могу појавити проблеми у грудном кошу што може довести до респираторних проблема и упале плућа. Знакови рахитиса одраз су абнормалне калцификације плоча раста што доводи до застоја у расту и деформитета кости. Радиолошки се на дугим костима замјећују проширења метафизе, искривљења дугих костију и хипоминерализација, а за ХП су карактеристична ограничена подручја калцифицираног остеоида који се протежу од плоче раста у метафизу као радиолуцентни дефекти у облику језика.[14] Повишен ниво калцијума у ​​крви (хиперкалцемија) и урину (хиперкалценурија) је такође чест и може довести до проблема са бубрезима и повраћање које се примећује код ове болести.

Хипофосфатазија у детињству уреди

Хипофосфатазија у детињству има променљиву клиничку слику. Као резултат дефеката у развоју зубног цемента, млечни зуби се често губе пре 5. године.[15] У већини случајева се прво губе секутићи; понекад се сви зуби изгубе пре времена. На рендгенским снимцима зуба могу се показати увећане пулпне коморе и канали који су карактеристични за рахитис.[16]

Пацијенти имају проблема са ходањем, укоченост и бол као и слабост мишића, нарочито у бутинама, што је у складу са непрогресивном миопатијом. Клиничка слика показује дефекте калцификације и карактеристичне коштане дефекте близу крајева великих дугих костију. Могу се запазити и задебљање ручних и доњих ножних зглобова, као и рахитична круница и изражене чеоне избочине. Чести симптоми су: застој у расту, чести преломи и ниска густина костију (остеопенија). Код тежих случајева, лобањске кости могу се прерано спојити, упркос појави отворених фонтанела на радиографским снимцима. Преурањено спајање костију може повећати интракранијални притисак. [17]

Хипофосфатазија одраслих уреди

Хипофосфатазија код одраслих може бити повезана са рахитисом, раним губитком зуба праћен релативно добрим здрављем. Остеомалација доводи до болних стопала због лошег зарастања прелома ако до тогаа дође због рахитиса. Нелагодност у бутинама или куковима услед псеудофрактура бутне кости може се разликовати од других типова остеомалације по њиховој локацији у бочним кортексима бутне кости.[18]

Неки пацијенти пате од таложења кристала калцијум пирофосфат дихидрата са повременим нападима артритиса који изгледа као резултат повишених нивоа ендогеног неорганског пирофосфата. Иако је ППи у основи моћан инхибитор минерилизације, може доћи до парадоксалног таложења кристала хидроксиапатита у тетивама, што доводи до болних периартикуларних калцификација, најчешће у раменима, лактовима, зглобовима, куковима или Ахиловим тетивама. Ови пацијенти такође могу патити од дегенерације зглобне хрскавице и пирофосфатне артропатије. Рендгенски снимци показују псеудофрактуре у бочним кортиксима проксималног фемора, а пацијенти могу патити и од остеопеније, хондрокалцинозе, пирофосфатне артропатије и калцифицираног периартритиса.

Генетика уреди

Хипофосфатазија је повезана са молекуларним дефектом у гену који кодира ткивну неспецифичну алкалну фосфатазу (ALPL). ALPL је ензим који је везан за спољну површину остеокласта и хондроцита, ћелија који се налазе у шупљинама ванћелијског матрикса, тзв. лакунама. ALPL хидролизује неколико супстанци, укључујући неоргански пирофосфат који инхибира минерализацију и пиридоксал 5'-фосфат (ПЛП), главни облик витамина Б. ПЛП ензим има улогу у процесу минерализације костију, а његова недостатна функција узрокује рахитис или остеомалацију.[19][20][21]6.

Када је ензимска активност ниска, неоргански пирофосфат се сакупља изван ћелија у екстрацелуларном матриксу костију и зуба и инхибира стварање минерала хидроксиапатита, главне компоненте за очвршћавање костију, изазивајући рахитис код новорођенчади и деце и остеомалацију (меке кости) и одонтомалацију (меких зуба) код деце и одраслих. ПЛП је главни облик витамина Б6 и мора бити дефосфорилисан помоћу ПЛП-а пре него што може да прође кроз ћелијску мембрану.[22][23] Недостатак витамина Б6 у мозгу омета синтезу неуротрансмитера, што може изазвати нападе као и сакупљање кристала у зглобовима.[24]

Дијагноза уреди

Стоматолошки налази уреди

Хипофосфатазија се често открива због раног губитка млечних зуба са нетакнутим кореном. Лоша дентиција је примећена и код одраслих. Цемент је ткиво које уз пародонтни лигамент учвршћује положај зуба у алвеоларној кости. Радиолошки је проширена пулпна комора и канал зуба. Смањена је висина гребена алвеоларне кости, а може се видети и хипоплазија цаклине или одгођено избијање зуби.[25]

Лабораторијско испитивање уреди

 
Алкална фосфатаза

Симптом који најбоље карактерише хипофосфатазију је ниска серумска активност ензима алкалне фосфатазе (АЛП). Генерално, нижи нивои активности ензима могу бити упоређени са тежим симптомима. Смањење активности АЛП доводи до повећања пиридоксал 5'-фосфата (ПЛП), који је главни облик витамина Б6, у крви, иако нивои витамина Б6 у ткивима могу бити у нормалном нивоу. Нивои неорганског пирофосфата (ППи) у урину су повишени код већине пацијената са хипофосфатазијом. за клиничке и радиолошке знакове, при постављању дијагнозе ХП кључно је мјерење и исправна интерпретација активности АЛП. Алкална фосфатаза катализира хидролизу моноестера фосфатне киселине и алкохола (пХ >9). Метода одређивања ензимске активности АЛП темељи се на мерењу брзине хидролитичке разградња п-нитрофенилфосфата, ензим са систематским именом 4-нитрофенилфосфат фосфохидролаза, при чему се ослобађа п-нитрофенол.[26][27]

Генетска анализа уреди

Сви клинички подтипови хипофосфатазије су праћени генетским мутацијама у гену који кодира ТНСАЛП, а који је локализован на хромозому 1п36.1-34 код људи (АЛПЛ; ОМИМ#171760). Отприлике 388 различитих мутација је описано у ТНСАЛП гену.[28]

Третмани уреди

Од октобра 2015. године, ФДА је одобрила асфотазу алфа (Стренсик) за лечење хипофосфатазије.

Постоје неки докази који подржавају употребу терапаратида код одраслих.[29][30][31][32]

Тренутни третман се састоји од ублажавања симптома, одржавања нивоа калцијума и примене физичких, професионалних, стоматолошких и ортопедских интервенција, ако је то потребно.

Хиперкалцемија код новорођенчади може захтевати ограничење уноса калцијума у ​​​​исхрани или давање калциуретика. Ово треба радити пажљиво како се не би повећала деминерализација скелета која је последица саме болести.[33]

Физикална терапија потребна је пацијентима с тешким облицима хипофосфатазије, с циљем да се смање респираторне компликације које могу смањити физичку активност и издржљивост, због тога је јако битно ојачати мускулатуру пацијента. Пацијенти због хипотоније и појачане ломљивости костију често имају лошију фину и грубу моторику. Врло је важна радна терапија код деце. Физикална терапија је такође неопходна у свим облицима болести након хируршких захвата или санирања прелома.[34]

Референце уреди

  1. ^ „hypophosphatasia”. Genetics Home Reference. 
  2. ^ „Hypophosphatasia”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-24. 
  3. ^ Whyte MP (2001). „Hypophosphatasia”. Ур.: Scriver CR, Beaudet AL, Sly WS, Valle D, Vogelstein B. The Metabolic & Molecular Bases of Inherited Disease. 4 (8th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 5313—29. ISBN 978-0-07-913035-8. 
  4. ^ Fraser D (мај 1957). „Hypophosphatasia”. The American Journal of Medicine. 22 (5): 730—46. PMID 13410963. doi:10.1016/0002-9343(57)90124-9. 
  5. ^ García-Fontana C, Villa-Suárez JM, Andújar-Vera F, González-Salvatierra S, Martínez-Navajas G, Real PJ, et al. (јул 2019). „Epidemiological, Clinical and Genetic Study of Hypophosphatasia in A Spanish Population: Identification of Two Novel Mutations in The Alpl Gene”. Scientific Reports. 9 (1): 9569. Bibcode:2019NatSR...9.9569G. PMC 6606844  . PMID 31267001. doi:10.1038/s41598-019-46004-2. 
  6. ^ Fukushima K, Kawai-Kowase K, Yonemoto Y, Fujiwara M, Sato H, Sato M, et al. (април 2019). „Adult hypophosphatasia with compound heterozygous p.Phe327Leu missense and c.1559delT frameshift mutations in tissue-nonspecific alkaline phosphatase gene: a case report”. Journal of Medical Case Reports. 13 (1): 101. PMC 6480864  . PMID 31014398. doi:10.1186/s13256-019-2045-4  . 
  7. ^ Colazo JM, Hu JR, Dahir KM, Simmons JH (фебруар 2019). „Neurological symptoms in Hypophosphatasia”. Osteoporosis International. 30 (2): 469—480. PMID 30215116. S2CID 52273027. doi:10.1007/s00198-018-4691-6. 
  8. ^ „Hypophosphatasia May Be Misdiagnosed as Fibromyalgia: A Single Center Experience”. ACR Meeting Abstracts (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  9. ^ „Genetics of Bone Biology and Skeletal Disease || Hypophosphatasia - [PDF Document]”. fdocuments.in (на језику: енглески). Приступљено 24. 2. 2022. 
  10. ^ Jaruratanasirikul S, Chanvitan P (децембар 1999). „Hypophosphatasia: the importance of alkaline phosphatase in bone mineralization”. Journal of the Medical Association of Thailand = Chotmaihet Thangphaet. 82 (12): 1268—72. PMID 10659574. 
  11. ^ Baumgartner-Sigl S, Haberlandt E, Mumm S, Scholl-Bürgi S, Sergi C, Ryan L, et al. (јун 2007). „Pyridoxine-responsive seizures as the first symptom of infantile hypophosphatasia caused by two novel missense mutations (c.677T>C, p.M226T; c.1112C>T, p.T371I) of the tissue-nonspecific alkaline phosphatase gene”. Bone. 40 (6): 1655—61. PMID 17395561. doi:10.1016/j.bone.2007.01.020. 
  12. ^ Millán, José Luis; Plotkin, Horacio (2012-09-01). „Hypophosphatasia - pathophysiology and treatment”. Actualizaciones en Osteologia. 8 (3): 164—182. ISSN 1669-8975. PMID 25254037. 
  13. ^ Villa-Suárez, Juan Miguel; García-Fontana, Cristina; Andújar-Vera, Francisco; González-Salvatierra, Sheila; de Haro-Muñoz, Tomás; Contreras-Bolívar, Victoria; García-Fontana, Beatriz; Muñoz-Torres, Manuel (2021-04-21). „Hypophosphatasia: A Unique Disorder of Bone Mineralization”. International Journal of Molecular Sciences. 22 (9): 4303. PMC 8122659  . PMID 33919113. doi:10.3390/ijms22094303  . 
  14. ^ Whyte, Michael P.; Leung, Edward; Wilcox, William R.; Liese, Johannes; Argente, Jesús; Martos-Moreno, Gabriel Á; Reeves, Amy; Fujita, Kenji P.; Moseley, Scott; Hofmann, Christine (јун 2019). „Natural History of Perinatal and Infantile Hypophosphatasia: A Retrospective Study”. The Journal of Pediatrics. 209: 116—124.e4. PMID 30979546. S2CID 111390216. doi:10.1016/j.jpeds.2019.01.049. Приступљено 24. 2. 2022. 
  15. ^ „Hypophosphatasia Signs and Symptoms”. Hypophosphatasia.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2014. 
  16. ^ Foster, Brian L.; Nociti, Francisco H.; Somerman, Martha J. (фебруар 2014). „The Rachitic Tooth”. Endocrine Reviews. 35 (1): 1—34. ISSN 0163-769X. PMC 3895863  . PMID 23939820. doi:10.1210/er.2013-1009. 
  17. ^ Vogt, Marius; Girschick, Hermann; Schweitzer, Tilmann; Benoit, Clemens; Holl-Wieden, Annette; Seefried, Lothar; Jakob, Franz; Hofmann, Christine (2020-08-18). „Pediatric hypophosphatasia: lessons learned from a retrospective single-center chart review of 50 children”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 15 (1): 212. ISSN 1750-1172. PMC 7436954  . PMID 32811521. doi:10.1186/s13023-020-01500-x  . 
  18. ^ Marini, Francesca; Brandi, Maria Luisa (2017). „Atypical femur fractures: a distinctive tract of adult hypophosphatasia”. Clinical Cases in Mineral and Bone Metabolism. 14 (3): 324—328. ISSN 1724-8914. PMID 29354161. doi:10.11138/ccmbm/2017.14.3.324. 
  19. ^ Magnesium and vitamin D's co-factors, by John Jacob Cannell, M.D. citing The Lancet; The Vitamin D Council Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2012)
  20. ^ TheFreeDictionary > rickets In turn citing: The American Heritage Medical Dictionary Copyright 2007 (mentioning vitamin D and phosphates) adn *Mosby's Dental Dictionary, 2nd edition. Copyright 2008 (mentioning vitamin D and calcium)
  21. ^ „Mineral tessellation in bone and the Stenciling Principle for extracellular matrix mineralization”. 
  22. ^ „Biological stenciling of mineralization in the skeleton: Local enzymatic removal of inhibitors in the extracellular matrix”. 
  23. ^ „Mineral tessellation in bone and the Stenciling Principle for extracellular matrix mineralization”. 
  24. ^ Mornet, E. (1. 5. 2017). „Genetics of hypophosphatasia”. Archives de Pédiatrie (на језику: енглески). 24 (5): 5S51—5S56. PMID 29405932. doi:10.1016/S0929-693X(18)30014-9. Приступљено 24. 2. 2022. 
  25. ^ „Principles of Bone Biology” (PDF). Приступљено 25. 2. 2022. 
  26. ^ Attias, J.; Bonnet, J.L. (1972). „A specific alkaline p-nitrophenylphosphatase activity from baker's yeast”. Biochim. Biophys. Acta. 268 (2): 422—430. PMID 4554643. doi:10.1016/0005-2744(72)90338-5.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  27. ^ Attias, J.; Durand, H. (1973). „Further characterization of a specific p-nitrophenylphosphatase from baker's yeast”. Biochim. Biophys. Acta. 321 (2): 561—568. PMID 4357666. doi:10.1016/0005-2744(73)90199-x.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  28. ^ Choida V, Bubbear JS (2019-01-01). „Update on the management of hypophosphatasia”. Therapeutic Advances in Musculoskeletal Disease. 11: 1759720X19863997. PMC 6676257  . PMID 31413732. doi:10.1177/1759720X19863997. 
  29. ^ Lawrence, John E.; Saeed, Danish; Bartlett, Jonathan; Carrothers, Andrew D. (2017). „Adult-onset hypophosphatasia diagnosed following bilateral atypical femoral fractures in a 55-year-old woman”. Clinical Cases in Mineral and Bone Metabolism. 14 (3): 347—353. ISSN 1724-8914. PMC 5762228  . PMID 29354166. doi:10.11138/ccmbm/2017.14.3.347. 
  30. ^ Whyte, Michael P. (април 2016). „Hypophosphatasia - aetiology, nosology, pathogenesis, diagnosis and treatment”. Nature Reviews. Endocrinology. 12 (4): 233—246. ISSN 1759-5037. PMID 26893260. S2CID 20805434. doi:10.1038/nrendo.2016.14. 
  31. ^ Camacho, Pauline M.; Mazhari, Alaleh M.; Wilczynski, Cory; Kadanoff, Ruth; Mumm, Steven; Whyte, Michael P. (август 2016). „Adult Hypophosphatasia Treated with Teriparatide: Report of 2 Patients and Review of the Literature”. Endocrine Practice. 22 (8): 941—950. ISSN 1530-891X. PMID 27042741. doi:10.4158/EP15890.OR. 
  32. ^ Whyte, Michael P.; Mumm, Steven; Deal, Chad (април 2007). „Adult hypophosphatasia treated with teriparatide”. The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism. 92 (4): 1203—1208. ISSN 0021-972X. PMID 17213282. doi:10.1210/jc.2006-1902  . 
  33. ^ Barcia JP, Strife CF, Langman CB (мај 1997). „Infantile hypophosphatasia: treatment options to control hypercalcemia, hypercalciuria, and chronic bone demineralization”. The Journal of Pediatrics. 130 (5): 825—8. PMID 9152296. doi:10.1016/S0022-3476(97)80029-7. 
  34. ^ Coe JD, Murphy WA, Whyte MP (септембар 1986). „Management of femoral fractures and pseudofractures in adult hypophosphatasia”. The Journal of Bone and Joint Surgery. American Volume. 68 (7): 981—90. PMID 3745261. doi:10.2106/00004623-198668070-00004. 

Литература уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипофосфатазија&oldid=27543932”