Википедија

Кана (боја)

Боја

Kana je boja proizvedena iz biljke Lawsonia Inermis, takođe poznate i kao stablo kana, mignonetskog stabla i egipatske stabljike[1], jedine vrste roda Lawsonia.

Lawsonia inermis
Lawsonia inermis
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Myrtales
Porodica:
Lythraceae
Rod:
Lawsonia
Vrste

Ovo je jedina vrsta roda Lawsonia

Kana se takođe može odnositi na privremenu telesnu umetnost koja je rezultat crtanja po koži bojom. Kana se još od antičkih vremena koristi za bojenje kože, kose i noktiju, kao i tkanine uključujući svilu, vunu i kožu. Kana se u istoriji koristila na Arapskom poluostrvu, Indiji, Bliskom istoku, Kartagini i drugim delovima Severne Afrike. Ime se koristi u drugim bojama za kožu i kosu, poput crne i neutralne kane od kojih nijedna nije proizvedena iz biljke kane[2].


Etimologija uredi

Englesko ime “henna” potiče od arapskog حِنَّاء‎ (arap. hinna; izgovara se [ćine]) ili kolokvijalno „ حنا“ , koje se izgovara kao /ćina/.

Priprema i primena uredi

Crtanje po telu (engl. Body Art) uredi

Čitavi, neprekidni listovi kana neće ostaviti trag na koži. Kana neće ostaviti boju sve dok se iz listova kene ne izdvoje molekuli. Međutim, osušeni listovi kane će da oboje kožu ako se pomešaju sa pastom. Pasta se polako stavlja na spoljni deo kože i vezuje sa za njene proteine, stvarajući mrlju.


Pošto je teško crtati šare od grubo usitnjenog lišća, hena se obično prodaje kao prah[3] koji se proizvodi sušenjem, mlevenjem i prosejavanjem listova. Suvi prah se meša sa kombinacijom tečnosti koja sadrži vodu, limunov sok, jak čaj i drugo, zavisno od tradicije. Mnogi umetnici stavljaju šećer ili melasu u paste kako bi poboljšali konzistenciju i bolje se zalepio na kožu. Mešavina hane mora da odstoji između jednog i 48 sati pre upotrebe, kako bi se izdvojili molekuli iz lišća. Vreme zavisi od useva kane koja se koristi. Eterična ulja sa visokim nivoom alkohola, kao što je lavanda, poboljšaće karakteristike mrlja. Ostala esencijalna ulja, poput eukaliptusa i klinčića, su takođe korisna, ali su previše iritantna i ne bi ih trebalo koristiti na koži.

Pasta se može nanositi mnogim tradicionalnim i modernim alatima počevši od običnog štapa ili grančice. U maroku je špric uobičajem. U indijskog kulturi koristi se plastiči konus sličan onom koji se koristi za pravljenje glazura za torte. Na zapadu konus je čest, kao i boca sa žakardom, koja se inače koristi za slikanje na svilenoj tkanini. Lagana mrlja se može stvoriti u roku od nekoliko minuta, ali što duže pasta ostane na koži, mrlja će biti tamnija i dugotrajnija, pa je treba ostaviti što duže. Da bi se sprečilo skidanje sa kože, pasta se često lepi dodavanje šećera. Pastu treba držati na koži najmanje četiri do šest sati, ali i duže, pa je ostavljanje paste preko noći uobičajena praksa. Uklanjanje ne treba vršiti vodom, jer voda ometa proces oksidacije mrlja. Ulje za kuvanje može da se koristi za otpuštanje suve paste.

 
Prah od usitnjenog lišća


Šare od hene su narandžaste kada je pasta uklonjena, ali tokom sledeća tri dana postaju tamnocrvenkasnosmeđe boje zbog oksidacije. Stopala i šake imaju najdeblji sloj kože tako da će one imati najtamnije i najdugotrajnije mrlje. Neki takođe veruju da para ili zagrevanje smese potamnjuju mrlju, dok je pasta još na koži ili kad se ukloni. Diskutabilno je da li to donosi bolji rezultat. Nakon što mrlja postigne vrhunsku boju, zadržava se nekoliko dana, a zatim se postepeno odstranjuje pilingom, obično u roku od jedne do tri nedelje.

Prirodne paste hene koje sadrže samo kanu u prahu, tečnost (voda, limunov sok, itd.) i esencijalno ulje nemaju dug rok trajanja i ne mogu stajati na polici duže od nedelju dana zbog kratkog ostajanja šara na koži.

 
Lavson molekul

List biljke kane sadrži ograničenu količinu lavson (engl. lawsone) molekula. Kao rezultat, nakon što se prah pomeša u pastu, lučenje molekula u pastu će trajati u proseku od dva do šest dana. Ako se pasta neće koristiti tokom prvih nekoliko dana nakon mešanja, može da se zamrzne na najviše četiri meseca da bi se zaustavilo oslobađanje boje. Komercijalno upakovane paste koje su u stanju da oboje kožu posle duže od sedam dana bez hlađenja ili zamrzivanja sadrže i druge hemikalije, koje mogu biti opasne za kožu. Nakon završenog sedmodnevnog oslobađanja molekula boje, list kana je potrošen, tako da je svaka boja stvorena komercijalnim konusima nakon ovog vremenskog perioda zapravo rezultat drugih hemikalija. Ove hemikalije često nisu označene na ambalaži i imaju širok spektar boja. Ovi proizvodi često ne sadrže prah kana uopšte. Danas je u prodaju mnoštvo veštačkih pasta od kane, koje se lažno prodaju kao prirodne, čiste ili organske, a svi sadrže potencijalno opasne dodatke koji nisu istaknuti. Vreme koje je potrebno da proizvedena pasta stigne u ruke potrošača je obično duže od nedelju dana, pa se može pretpostaviti da svaki proizvod koji nije zamrznut sadrži štetna jedinjenja.

Kana boji kožu u samo jednu boju, varijaciju crvenkasto-smeđe boje, pri punoj zrelosti tri dana nakon nanošenja. Sveža kana u prahu, za razliku od mešane paste, može lako da se isporuči bilo gde na svetu i može se čuvati više godina u dobro zatvorenom pakovanju. Kvalitet hane za crtanje po telu je često bolja i finija nego hena za bojenje kose.


Boja za kosu / obrve uredi

Istorija uredi

U drevnom Egiptu, Ahmos-Henutame (engl. Ahmose-Henuttamehu) (17. dinastija, 1574. godine pre nove ere): Henutame je verovatno bila ćerka Sekenenre Tao II i Ahmoz Inhapi (engl. Ahmose Inhapy). Smit izveštava da je mumija Henutame na kosi imala farbu jarko crvene boje sa strane, verovatno koristeći henu.[4]

U Evropi hena je popularna kod žena koje imaju veze sa pokretom estetike i Prerafaelitskih umetnika u Engleskoj 1800-ih. Dante Gabrijel Roseti-jeva žena, Elizabet Sidal, je imali prirodno jarko crvenu kosu. Suprotno kulturnoj tradiciji u Velikoj Britaniji koja je crvenu kosu smatrala neprivlačnom, Prerafaeliti su imali fetiš na crvenu kosu. Roseti je naslikao više portreta svoje žene gde je isticao njenu crvenu kosu.[5] Ostali prerafaeliti, uključujući Evelin De Morgan i Fredrik Sandisa, akademski klasici poput Frederika Lejtona i francuskog slikara poput Gaston Bizera i impresionisti, dodatno su popularizovali povezanost ofarbane kose i mlade gradske devojke.

Neki misle da je operska pevačica Adelina Pati zaslužna za popularizaciju korišćenje hene u Evropi krajem devetnaestog veka. Ličnost iz pariske kurtoazije Kora Perl je često nazivana La Lune Rousse (crvenokosi mesec) zbog farbanje kose u crvenu boju. U svojim memoarima ona govori o incidentu kada je obojila krzno svog kućnog ljubimca da odgovara boji njene kose[6]. Do 1950-ih godina Lusil Bol popularizovala je „ispiranje kana“. Popularnost među mlađim generacijama je porasla tokom 1960-ih godina.[7]

 
Musliman sa obarbanom kosom i bradom

Muslimani muškog pola koriste henu kao boju za kosu i bradu. Ovo se smetra kao suna (engl. Sunnah), pohvalnim običajem ili tradicijom proroka Muhameda. U Hadisu se govori da Muslimanke boje svoje nokte henom da bi se razlikovale od muškarca i pokazale ženstvenost. Tako da neke muslimanke sa Bliskog istoka nanose henu na prste i nokte, kao i na ruke.

Danas uredi

Komercijalno pakovana hena, koristi se kao kozmetička boja za kosu, dostupna je u mnogim zemljama i danas je popularna u Indiji, kao i na Bliskom istoku, u Evropi, Australiji, Kanadi i Sjedinjenim Državama. Boja koja je rezultat bojenja kanom, u zavisnosti od prirodne boje kose, kao i kvaliteta kana, može se kretati od narandžaste do ružičaste i bordo. Kana se može mešati sa drugim prirodnim bojama za kosu, uključujući Kazija Obovatu (engl. Cassia obovata) za svetlije nijanse crvene ili čak plave ili indigo kako bi se postigle smeđe ili crne nijanse. Neki proizvodi koji se prodaju kao „hena“ uključuju ove druge prirodne boje.

Tradicija slikanja po telu uredi

 
Ruke iscrtane henom kao priprema za venčanje

Različiti nazivi hene u drevnim jezicima podrazumeva da je otkrivena i da vodi poreklo sa više lokacija, kao i da se različito upotrebljava u svakodnevnom životu.

Važno je napomenuti da je savremei izraz „hena tetovaža“ samo marketinški termin. Kana ne tetovira kožu i ne smatra se tetovažom.

Kana se koristi za ukrašavanje tela mladih žena kao deo društvenih i prazničnih proslava od kasnog bronzanog doba na istočnom Mediteranu. Najraniji tekst koji spominje henu u kontekstu proslave braka i plodnosti potiče iz Ugaritske legende o Baalu i Anatu,[8] koja se odnosi na žene koje se obeležavaju henom kao priprema za sastanak sa svojim muževima, a Anat se ukrštava henom za proslavu pobede nad Baalovim neprijateljima. Zidne slike iskopane na Akrotiriju (datiraju pre erupcije vulkana Tera 1680. godine pre nove ere) prikazuju žene sa obeležjima koja su konzistentna sa henom na noktima, dlanovima i stopalima.[9] Ova rana veza mladih žena i hene se čini da je poreklo Noći Hene (engl. Night of the Henna), koja se sada slavi širom Bliskog istoka.

Noć Hene slave skoro svi narodi koji žive na prostoru gde hena prirodno raste: jevreji, [10] muslimani[11], siki, hindusi i zoroastrizamci, između ostalih. Sve svadbe i veridbe su slavljne ukrašavanjem mlade, a često i mladoženje henom.

Širom regije uzgoja kana, Purim, Ramazanski bajram[12], Divali[13], Karva, Pasha, Norvuz i Melvud i većina svetaca su proslavljeni uz henu. Omiljenim konjima i magarcima su farbali grive, šape i repove hanom. Pobede u borbi, rođenja, rođendani kao i venčanja, obično su podrazumevali i henu kao deo proslave. Bračna noć sa henom je važan običaj, posebno među tradionalnim porodicama.

Za henu se smatralo da ima Baraku („blagoslov“), i koristila se kao talija za sreću, kao i za radost i lepotu.[14] Mlade su uglavnom bile sa najviše ukrasa od hene i imale su najkompleksnije šare. Neke tradicije ukrašavanja mlade su bile veoma komplikovane. U Jemenu je ukrašavanje mlade proces koji je trajao četiri ili pet dana.

Moda „Mehndi“ u Indiji, Bangladešu, Severnoj Libiji i Pakistanu je sve složenija, sa inovacijama u vidu sjaja, pozlaćivanjem i finim linijama. Nedavne tehnološke inovacije u mlevenju, prosejavanju, kontroli temperature i pakovanja kane, poboljšale su karakteristike boje i umetnički potencijal za kanu.

Regije uredi

Noći hene su popularna tradicija u Severnoj Africi, Afričkom rogu, Jugoistočnoj aziji, Arapskom polu, Bliskom istoku i Indijskom Potkontinentu.

Alžir uredi

U Alžiru, mlade dobijaju nakit za poklon i pred venčanje ukrašavaju ruke kenom.[15]

Avganistan uredi

U Avgranistanu hena donosi sreću i radost.[16]

Bangladeš uredi

U Bangladešu muslimanke koriste mehndi crtanje na rukama u prilikama poput venčanja i veridba, kao i tokom Ramazanskog bajram, Kurban-bajrama i drugih praznika.[17] Na ceremoniji venčanja, crtanje henom je tradicionalno podeljeno na dva događaja. Jedan organizuje mladina familija, a drugi mladoženjina. Oba događaja su isključivo namenjena ukrašavanju mlade i mladoženje, a poznata je i kao Veče Hene.

Bugraska uredi

U pokušaju da ritualno očiste mladu dan pre njenog venčanja, bugarski Romi ukrašavaju mladu henom. Ova šara simbolizuje kap krvi na postelji nakon prve bračne noći. Tradicija takođe govori da što duže hena traje, duže će muž voleti ženu.[16]

Egipat uredi

U Egiptu se mlada sastaje sa njenim prijateljima noć pred venčanje da proslavi noć sa henom.[16]

Indija uredi

U Indiji, hindusi i muslimanke su ukrašene šarama na rukama i nogama na prilikama kao što su venčanja i veridbe. Muslimanke su takođe počele da primenjuju henu tokom bajrama i drugih praznika.[18] U Kerali, žene i devojke, posebno neveste, ruke ukrašavaju henom. U severnim delovima Indije, jedan ceo dan pre venčanja je posvećen ukrašavanju mlade i mladoženje.

Iran uredi

U Iranu se veruje da je kan čarobna biljka koja štiti, donosi sreću, integritet i bogatstvo u život, štiti od zla i garantuje zagrobni život u raju.[19] Najčešća upotreba hene je na dugim ritualima venčanja koji se praktikuju u Iranu. Svečanost se održava pred venčanje i tradicionalni je oproštaj mladencima pre nego što zvanično započnu zajednički život u svojoj kući. Održava se u prisustvu porodice, prijatelja, rodbine, komšija i drugih gostiju.[19]

Mazar (arap. مازار) je naziv radnog mesta za osobe koje su povezane sa mlevenjem ili prosejavanjem lišća kane i prodaje iste u prahu. Ovo je staro zanimanje koje je još uvek živo u nekim delovima Irana, posebno u svetski priznatoj arheološkoj drevnoj provinciji Jazd (engl. Yazd)[20]. Mazari (arap. مازاری‎) je mesto za mlevenje kane i drugih biljaka.

Izrael uredi

U Izraelu neke zajednice i porodice sa Bliskog istoka: jevrejske, hrišćanske i muslimanske, organizuju žurke hene noć ili nedelju dana pre venčanja u skladu sa porodičnim običajima.[21] Upotreba hene u ovoj regiji postoji još od Pesme nad pesmama u kojoj je autor napisao: „Moj dragi je za mene buket cveta kane u vinogradima Engede.“[22] Iako nije izraelski običaj, Jevreji Mizrahi koji su se doselili u Izrael su nastavili svoju porodičnu tradiciju kao što su Jemenski Jevreji.[23]

Malezija uredi

U Maleziji se hena koristi za ukrašavanje ruku mlade i mladoženje na ceremoniji pre venčanja.[24]

Maroko uredi

U Maroku se hena simbolično primenjuje kada pojedinci prolaze kroz važne životne događaje[25]. Marokanci se dele na dve vrste umetnika za henu: ne-specijalisti koji tradicionalno učestvuju u svadbenim ritualima i specijalisti, koji učestvuju u turizmu i dekorativnoj heni.[26] Nakaša (engl. Nqaasha), stručnjaci nižeg ranga, poznati su po privlačenju turista koje nazivaju gazelama.[27]

Za marokance svadbeni festival može trajati do 5 dana, a 2 dana uključuju hana umetnost. Jedan od ovih dana naziva se azmomeg. U pitanju je četvrtak pred venčanje gde se gosti pozivaju da slikauju mladu hanom.[28] Druga ceremonija se događa nakon venčanja i naziva se Dan Hene. Ovog dana, obično starija žena nanosi henu na mladu nakon potapanja u Mikve, kako bi se oslobodila od zlih duhova koji mogu biti ljubomorni na mladence.[29] Mladoženja se dan posle venčanja takođe boji henom. Tokom njegovog oslikavanja, on obično nosi crnu odeću.

Somalija uredi

U Somaliji se hena praktično koristi kao boja za kosu i nokte. Takođe se nanosi na ruke i noge mladih žena kao priprema za venčanje.[30]

Sudan uredi

U Sudanu, hena se koristi za venčanja i druge specialne prilike. Uglovnom za dekorisanje mlade.

Tunis uredi

U Tunisu, jevrejski običaj venčavanja podrazumeva kupanje mlade, depiliranje i crtanje henom po njoj.[31] Proces počinje 8 dana pre ceremonije venčanja, kada se korpa sa henom isporuči mladi. Majka mladoženje nadgleda proces kako bi se osiguralo da se sve odvija po pravilima. Danas mladoženja prati mladu u ritualu crtanja henom, ali najveći deo crtanja se vrši na telu mlade.

Turska uredi

Tokom viktorijanske ere, Turska je bila glavni izvoznik kana za farbvanje kose.[32] Kana žurke su se uglavnom isto praktikovale kao i u Arapskim zemljama, ali danas to nije toliko često..[33]

Jemen uredi

Za jemenske jevreje, svrha hena žurke je uklanjanje zla iz bračnog para pre njihovog venčanja.[34] U nekim oblastima, tradicija se razvila u priliku da porodica pokaže svoje bogatstvo u vidu oblačenja mlade. Za druge zajednice, on se praktikuje kao ritual koji se prenosi generacijama. Kostimi koji jemenske mlade nose se smatraju jednim od najatraktivnijih svečanih odeća u jemenskoh zajednici. Ova odeća uključuje haljine, pokrivače za glavu i često nekoliko kilograma srebrnog nakita. [34]

Zdravstveni efekti uredi

Poznato je da je hena opasna za ljude sa nedostatkom aktivnosti glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (akronim G6PD), koji je češći kod muškaraca nego kod žena. Mala deca su posebno ranjiva.[35] Iako korisnički zdravstveni kartoni navode malo drugih negativnih efekata prirodne paste, osim blagih privremenih alergijskih reakcija (koje su često povezane sa limunovim sokom ili esencijalnim uljima u pastama, a ne samom henom), komercijalne paste mogu imati nepoznate sastojke koji su dodati za potamnjivanje ili promenu boje.

Propisi uredi

Američka FDA nije odobrila henu za direktno nanošenje na kožu. Međutim, hena se ističe kao boja za kosu i može se uvesti samo u tu svrhu.[36][37] Kana uvezena u SAD, za koju se misli da se koristi kao boja za telo, podložna je zapleni[38], ali krivično gonjenje je retko. Komercijalni hena proizvodi često tvrde na pakovanju da su 100% prirodni da bi mogli da se uvezu.

Vrste hene uredi

Prirodna hena uredi

Prirodna hena stvara jaku crveno-braon boju koja može potamniti u danima nakon nanošenja. Ponekad se naziva i crvenom henom da bi se razlikovala od proizvoda koji se prodaju kao crna ili neutralna hena koji zapravo ne mogu da sadrže kan, već su umesto njega napravljeni od drugih biljaka i boja.

Neutralana hena uredi

Neutralna hena ne menja boju kose. Ovo nije prah od kana; nego obično prah od biljke Senna italica (koja se često naziva sinonimom Cassia obovata) ili od biljaka koje su srodne njoj.

Crna hena uredi

Prah crne hene se može dobiti iz indiga (biljka Indigofera tinctoria). Tako može da sadrži neregistrovane boje i hemikalije[39] kao što je para-fenilendiamin (PFD) koji kožu može brzo da oboji, ali može i izazvati ozbiljne alergijske reakcije kao i trajne ožiljke  ukoliko ostane duže od 2-3 dana. FDA posebno zabranjuje korišćenje PFD-a u tu svrhu, a onaj ko proizvodi crnu henu može biti procesuiran[40] . Umetnici koji povrećuju svoje klijente crnom henom u Sjedinjenim Američkim Državama mogu biti tuženi za naknadu štete.[41]

Reference uredi

  1. ^ Bailey, L. H. (Liberty Hyde), 1858-1954 (15. 11. 1976). Hortus third : a concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Bailey, Ethel Zoe,, Liberty Hyde Bailey Hortorium. New York. ISBN 0-02-505470-8. OCLC 2513407. 
  2. ^ „Henna for Hair : Cassia Obovata: what it is, what it does, where you get it”. www.hennaforhair.com. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  3. ^ „Henna Powder of Prem Dulhan”. Lia. Arhivirano iz originala 23. 12. 2015. g. Pristupljeno 23. 12. 2015. 
  4. ^ G. Elliott Smith, The Royal Mummies, Duckworth Publishing; (September, 2000)
  5. ^ „Aesthetics”. 4. 3. 2023. Pristupljeno 15. 8. 2011. 
  6. ^ Pearl, Cora (2009). The Memoirs of Cora Pearl. 13. General Books LLC. ISBN 9781151590527. 
  7. ^ Sherrow, Victoria (2006). Encyclopedia of Hair: A Cultural History. Greenwood. str. 206–207. ISBN 978-0313331459. 
  8. ^ de Moor, Johannes C. (1971). The seasonal pattern in the Ugaritic myth of Balu, according to the version of Ilimilku (Alter Orient und Altes Testament). Kevelaer: Butzon & Bercker. ISBN 978-3-7887-0293-9. OCLC 201316. [potrebna strana]
  9. ^ D̲oumas, Christos (1992). The wall-paintings of Thera. Athens: Thera Foundation. ISBN 978-960-220-274-6. OCLC 30069766. [potrebna strana]
  10. ^ Brauer, Erich; Raphael Patai (1993). The Jews of Kurdistan. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 978-0-8143-2392-2. OCLC 27266639. [potrebna strana]
  11. ^ Westermarck, Edward (1972) [1914]. Marriage ceremonies in Morocco. London: Curzon Press. ISBN 978-0-87471-089-2. OCLC 633323. [potrebna strana]
  12. ^ Hammoudi, Abdellah (1993). The victim and its masks: an essay on sacrifice and masquerade in the Maghreb. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31525-6. OCLC 27265476. [potrebna strana]
  13. ^ Saksena, Jogendra (1979). Art of Rajasthan: Henna and Floor Decorations. Delhi: Sundeep. OCLC 7219114. [potrebna strana]
  14. ^ Westermarck, E. (1926). Ritual and Belief in Morocco Vols 1 & 2. London, UK: Macmillan and Company, Limited[potrebna strana]
  15. ^ "Wedding Customs – Celebrating a Joyous Occasion." Algeria.com – Algeria Channel. Accessed December 02, 2018. http://www.algeria.com/wedding-customs/.
  16. ^ a b v Monger, George. 2004. Marriage customs of the world: from henna to honeymoons. Santa Barbara Calif: ABC-CLIO.
  17. ^ „The Bangladeshi Wedding Ceremony”. Desiblitz (na jeziku: engleski). 11. 6. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2019. 
  18. ^ „A brief history of henna”. The Express Tribune (na jeziku: engleski). 4. 8. 2014. Pristupljeno 19. 12. 2018. 
  19. ^ a b Electricpulp.com. "Encyclopædia Iranica." RSS. Accessed December 02, 2018. http://www.iranicaonline.org/articles/henna.
  20. ^ „East meets West: the rise of henna – Lush Fresh Handmade Cosmetics UK”. Uk.lush.com. Pristupljeno 30. 4. 2019. 
  21. ^ Rosenhouse, Judith (1. 1. 2000). „A comparative study of women's wedding songs in colloquial Arabic”. EDNA, Estudios de Dialectología Norteafricana y Andalusí. 5: 29—47. Pristupljeno 31. 8. 2018. 
  22. ^ "BibleGateway." Acts 3:9–10 NIV – – Bible Gateway. Accessed December 01, 2018. https://www.biblegateway.com/passage/?search=Song of Songs 1:1–14&version=NIV.
  23. ^ Sharaby, R. (2006). The Bride's Henna Ritual: Symbols, Meanings and Changes. Nashim, (11), 11-42+. Retrieved from https://search.proquest.com/docview/197740785
  24. ^ Our Malaysia: Multi-cultural Activity Book for Young Malaysians: Creative! Informative! Fun! Kuala Lumpur: Arpitha Associates, 2005.
  25. ^ Kelly Spurles, P. L. (2004). Henna for brides and gazelles: Ritual, women's work and tourism in Morocco (Order No. NQ97895). 2. Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (305053576). Retrieved from https://search.proquest.com/docview/305053576
  26. ^ Kelly Spurles, P. L. (2004). Henna for brides and gazelles: Ritual, women's work and tourism in Morocco (Order No. NQ97895). 3. Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (305053576). Retrieved from https://search.proquest.com/docview/305053576
  27. ^ Kelly Spurles, P. L. (2004). Henna for brides and gazelles: Ritual, women's work and tourism in Morocco (Order No. NQ97895). 5. Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (305053576). Retrieved from "Henna for brides and gazelles: Ritual, women's work and tourism in Morocco"
  28. ^ Kelly Spurles, P. L. (2004). Henna for brides and gazelles: Ritual, women's work and tourism in Morocco (Order No. NQ97895). 66. Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (305053576). Retrieved from https://search.proquest.com/docview/305053576
  29. ^ Kelly Spurles, P. L. (2004). Henna for brides and gazelles: Ritual, women's work and tourism in Morocco (Order No. NQ97895). 67. Available from ProQuest Dissertations & Theses Global. (305053576). Retrieved from https://search.proquest.com/docview/305053576
  30. ^ Akou, Heather Marie. The Politics of Dress in Somali Culture. Bloomington: Indiana University Press, 2011. 108.
  31. ^ Schely-Newman, Esther. Our Lives Are but Stories: Narratives of Tunisian-Israeli Women. Detroit: Wayne State University Press, 2002. 53.
  32. ^ Sherrow, Victoria. Encyclopedia of Hair: A Cultural History. Westport, CT: Greenwood Press, 2006. 156.
  33. ^ Dessing, Nathal M. Rituals of Birth, Circumcision, Marriage, and Death among Muslims in the Netherlands. Leuven (Bélgica): Peeters, 2001. 117.
  34. ^ a b Buse, William (2015). „What becomes a bride the most: The Yemenite Jewish henna”. Visual Ethnography. doi:10.12835/ve2015.2-0049. 
  35. ^ de Groot, Anton C. (jul 2013). „Side-effects of henna and semi-permanent 'black henna' tattoos: a full review”. Contact Dermatitis. 69 (1): 1—25. PMID 23782354. doi:10.1111/cod.12074.  
  36. ^ „Temporary Tattoos & Henna/Mehndi”. Food and Drug Administration. 3. 3. 2022. 
  37. ^ „§ 73.2190 Henna”. Listing of Color Additives Exempt from Certification. Federal Register. 30. 7. 2009. Arhivirano iz originala 5. 11. 2009. g. Pristupljeno 3. 8. 2009. 
  38. ^ „Accessdate.fda.gov”. Accessdata.fda.gov. Pristupljeno 30. 4. 2019. 
  39. ^ Singh, M.; Jindal, S. K.; Kavia, Z. D.; Jangid, B. L.; Khem Chand (2005). „Traditional Methods of Cultivation and Processing of Henna. Henna, Cultivation, Improvement and Trade”. Henna: Cultivation, Improvement, and Trade. Jodhpur: Central Arid Zone Research Institute. str. 21—24. OCLC 124036118. 
  40. ^ „FDA.gov”. Food and Drug Administration. Arhivirano iz originala 2. 1. 2011. g. Pristupljeno 1. 11. 2010. 
  41. ^ „Rosemariearnold.com”. Arhivirano iz originala 15. 7. 2011. g. Pristupljeno 1. 11. 2010. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кана_(боја)&oldid=27406730”