Афрички рог (Сомалијско полуострво, енгл. Horn of Africa, HoA) полуострво је у источној Африци[1][2][3][4] које залази у Арапско море и лежи дуж јужне стране Аденског залива. Он је најисточнији део афричког континента, а име је добио због сличности са носороговим рогом.

Афрички рог
Horn of Africa (orthographic projection).svg
Државе Афричког рога
4 суверене државе
1 суверена држава са ограниченим признањем
Демоним (и)Регионални демоними:

Национални демоними:

Главне регионалне организације
Популација140.683.144 (2020 процена.)
Површина1.882.757 km2
Главни матерњи језици
Главни страни службени језици
  • Енглески (козваничан у Сомалиланду, широко предаван)
  • Арапски (козваничан у Џибутију, Сомалији и Сомалиланду, литургијски језик муслимана )
  • Француски (козваничан у Џибутију)
  • Италијански (раније у Еритреји и Сомалији)
РелигијаСунизам, хришћанство, традиционалне вере, јудаизам (раније у Етиопији, већина је мигрирала у Израел)
Временске зонеUTC+03:00
Валута
ПрестоницеЏибути (Џибути)
Асмара (Еритреја)
Адис Абеба (Етиопија)
Могадишу (Сомалија)
Харгеиса (Сомалиланд)
Тотални БДП (ПКМ)$247,751 милијарди (2016)
($2,020 по становнику)
Тотални БДП (номинално)$102,057 милијарди (2016)
($832 по становнику)

Термин Афрички рог се односи на већу регију која обухвата државе:[5][3][2][1][6][7][8] Џибути, Етиопију, Еритреју и Сомалију. Цела регија се простире на приближно 2.000.000 km² на ком живи прилижно 115 милиона становника (Етиопија: 96,6 милиона, Сомалија: 15,4 милиона, Еритреја: 6,4 милиона и Џибути: 921,8 хиљада). У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Кенија (цела или само њен источни део), као и острво Сокотра, а понекад и Јужни Судан. У античко и средњовековно доба у западном свету је била позната као „земља Барбарије и Етиопљана“.[9][10][11] Регионалне студије на Афричком рогу изводе се у пољима као што су етиопске студије и сомалијске студије.

ИменаУреди

Ово полуострво је познато под разним именима. Стари Грци и Римљани називали су га Regio Aromatica или Regio Cinnamonifora због ароматичних биљака или Regio Incognita због његове неистражене територије. У античко и средњовековно доба Афрички рог се називао Билад ал Барбар („Земља Бербера“).[9][10][11] Такође је познат као Сомалијско полуострво или, сомалијским језиком, Геска Африка, Јасирада Сомали или Гакандулка Сомали.[12] На другим локалним језицима назива се „Афрички рог“ или „Рог Афричке“: на амхарском የአፍሪካ ቀንድ yäafrika qänd, на арапском القرن الأفريقي al-qarn al-'afrīqī, на оромском Gaaffaa Afriikaa и на тигрињском ቀርኒ ኣፍሪቃ q’ärnī afīrīqa. Назив Афрички рог се понекад скраћује у HoA. Често се назива једноставно „Рогом“, док га становнике понекад колоквијално називају Рог Африке.[13][14] Понекад се користи израз Велики рог Африке, било да укључује суседне североисточно афричке земље или да би се разликовала шира геополитичка дефиниција Рога Африке од ужих полуострвских дефиниција.[15][14] Поједини медији и научници регион дефинишу као Абесинско полуострво.[16]

Географија и климаУреди

Афрички рог је аридна регија готово једнако удаљена од екватора и ракове обратнице.

Сокотра је мало острво у Индијском океану близу сомалијске обале, који се сматра делом Африке. Површине је 3.600 квадратних km, а припада Јемену, најјужнијој земљи на Арапском полуострву.

ИсторијаУреди

Древна историјаУреди

Краљевство Аксум било је смјештено у Етиопији, Еритреји и Јемену, а постојало је између 3. и 11. века. Због стратешког положаја Рога Африке, краљевство је током прошлости ограничавало приступ Црвеном мору.

Током старог века регија је била извор биолошких ресурса. Стари Египћани, Грци и Римљани слали су експедиције у регију ради тамјана, смирне, змајеве крви и цинобера, следивши Пут тамјана. Због великог богатства миродијама Римљани су ту регију називали Regio Aromatica.

Модерна историјаУреди

Рог Африке је регија која се непрестано налази у кризи. Етиопија заузима највећи део Афричког рога, а у њој живи око 85% становништва тог подручја. Етиопска историја је јако означена сукобима између муслимана и хришћана због ресурса и простора за живљење, једнако као и између национализма и марксизма-лењинизма у модерним временима. Остатак регије такође се суочава с непрекидним ратовима. Последица грађанског рата који је 1977. избио у Сомалији јесте нефункционална национална власт од 1991. године. Сукоби су се такође појавили у Џибутију и Еритреји.

Регија је редовно под ударом природних катастрофа као што су суше (Етиопија) или поплаве (Сомалија) које посебно тешко погађају рурална подручја. Последица тога је један од највиших нивоа неухрањености у свету, те се у регији непрестано појављују велике хуманитарне кризе. Између 1982. и 1992. године на Афричком рогу је умрло око два милиона људи због рата и глади.

Рог Африке је од 2002. године у фокусу пажње САД-а, Француске, Немачке и једанаест афричких нација у контексту рата против тероризма.

Култура и етницитетУреди

Земље на Афричкоме рогу међусобно су културно повезане и много су ближе Арабији него остатку Африке. Локални људи су дуго времена користили плуг за обрађивању земље, а као домаће животиње су чували арапске једногрбе деве. Неке важне етнолингвистичке групе на Афричком рогу су:

ЕкономијаУреди

Државе регије обилато зависе од неколико кључних извозних производа:

  • Етиопија: кафа чини 80% укупног извоза.
  • Сомалија: банане и стока чине преко 50% укупног извоза.

ЕкологијаУреди

Афрички рог је Унескова врућа тачка биодиверзитета, те једна од две у потпуности аридне. Успркос свему Рог Африке јако пати од прекомерне испаше, те је остало још само 5% његовог изворног хабитата. Друга велика претња на острву Сокотри је развитак инфраструктуре.

ФаунаУреди

На Афричкоме рог је пронађено 220 врста сисара. Међу угроженим врстама те регије налази се неколико антилопа попут бејре, дибатага, сребрног дик-дика и Спикове газеле. Остале значајне врсте укључују сомалског дивљег магарца, пустињску брадавичасту свињу, хамадријасе, сомалског пигмејског гербила, амодила и Спекеовог пектинатора. Гревијева зебра је јединствени дивљи коњ у регији.

Неке важне врсте птица на Рогу јесу црни боубоу, златнокрила зимовка, Linaria johannis и џибутски франколин.

На Афричком рогу налази се више ендемичних гмизаваца него било где у Африци. Од око 285 врста преко 90 је пронађено искључиво овде. Међу ендемичне родове гмизаваца спадају Haackgreerius, Haemodracon, Ditypophis, Pachycalamus и Aeluroglena. Половина тих родова је јединствена за острво Сокотру. Водоземци су за разлику од гмизаваца слабо заступљени у регији.

На подручју Афричког рога налази се око 100 врста слатководних риба, а отприлике њих 10 су ендемичне. Међу ендемичним врстама налазе се пећински становници сомалска слепа копљача и сомалска пећинска риба.

ФлораУреди

Процењује се да се на Афричком рогу налази 5 000 врста васкуларних биљака од којих је половина ендемична. Ендемизам је најразвијенији на Сокотри и северној Сомалији. Регија има две ендемичне биљне породице: Barbeyaceae и Dirachmaceae. Међу осталим значајним врстама спада стабло краставца које живи једино на Сокотри, Банквалеова палма (Livistona carinensis), јехеб орах и сомалска циклама.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Sandra Fullerton Joireman, Institutional Change in the Horn of Africa, (Universal-Publishers: 1997), p.1: "The Horn of Africa encompasses the countries of Ethiopia, Eritrea, Djibouti and Somalia. These countries share similar peoples, languages, and geographical endowments."
  2. ^ а б Encyclopædia Britannica, inc, Jacob E. Safra, The New Encyclopædia Britannica, (Encyclopædia Britannica: 2002), p.61: "The northern mountainous area, known as the Horn of Africa, comprises Djibouti,Ethiopia, Eritrea, and Somalia."
  3. ^ а б Michael Hodd, East Africa Handbook, 7th Edition, (Passport Books: 2002), p. 21: "To the north are the countries of the Horn of Africa comprising Ethiopia, Eritrea, Somaliland, Djibouti, and Somalia."
  4. ^ Robert Stock, Africa South of the Sahara, Second Edition: A Geographical Interpretation, (The Guilford Press; 2004), p. 26
  5. ^ Robert Stock, Africa South of the Sahara, Second Edition: A Geographical Interpretation, (The Guilford Press: 2004), p. 26
  6. ^ Felter, Claire (1. 2. 2018). „Somaliland: The Horn of Africa’s Breakaway State”. Council on Foreign Relations. Приступљено 24. 3. 2021. 
  7. ^ Michael Hodd, East Africa Handbook, 7th Edition, (Passport Books: 2002), pp. 21
  8. ^ Encyclopaedia Britannica, inc, Jacob E. Safra, The New Encyclopaedia Britannica, (Encyclopaedia Britannica: 2002), pp. 61
  9. ^ а б J. D. Fage, Roland Oliver, Roland Anthony Oliver, The Cambridge History of Africa, (Cambridge University Press: 1977), p.190
  10. ^ а б George Wynn Brereton Huntingford, Agatharchides, The Periplus of the Erythraean Sea: With Some Extracts from Agatharkhidēs "On the Erythraean Sea", (Hakluyt Society: 1980), p.83
  11. ^ а б John I. Saeed, Somali – Volume 10 of London Oriental and African language library, (J. Benjamins: 1999), p. 250.
  12. ^ Ciise, Jaamac Cumar. Taariikhdii daraawiishta iyo Sayid Maxamad Cabdille Xasan, 1895–1920. JC Ciise, 2005.
  13. ^ Teklehaimanot, Hailay Kidu. "A Mobile Based Tigrigna Language Learning Tool." International Journal of Interactive Mobile Technologies (iJIM) 9.2 (2015): 50–53.
  14. ^ а б Schmidt, Johannes Dragsbaek; Kimathi, Leah; Owiso, Michael Omondi (2019-05-13). Refugees and Forced Migration in the Horn and Eastern Africa: Trends, Challenges and Opportunities (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-030-03721-5. 
  15. ^ Schreck, Carl J., and Fredrick HM Semazzi. "Variability of the recent climate of eastern Africa." International Journal of Climatology 24.6 (2004): 681–701.
  16. ^ „Xenophobia threatens to undermine Sudan's revolution | Refugees | al Jazeera”. 

ЛитератураУреди

  • Beshah, Girma; Aregay, Merid Wolde (1964). The Question of the Union of the Churches in Luso-Ethiopian Relations (1500–1632). Lisbon: Junta de Investigações do Ultramar and Centro de Estudos Históricos Ultramarinos. 
  • Negash, Tekeste (2005). Eritrea and Ethiopia: the Federal Experience. Uppsala, Sweden: Nordiska Afrikainstitutet. 
  • Shillington, Kevin (2005). Encyclopedia of African History. CRC Press. 

Спољашње везеУреди