Karakačanska ovca
Karakačanska ovca je jedna od najprimitivnijih vrsta ovaca u jugoistočnoj Evropi. Smatra se srodnikom muflona. Nastala je viševekovnom selekcijom ovaca koje su čuvali Karakačani, ili Ašani, na teritoriji Balkana. Karakačanske ovce provodile su zimu na pašnjacima Tesalije i Trakije, Egejske i Vardarske Makedonije, a leta na planinama Balkanskog popuostrva. Karakačani su grčko pleme koje se, osim u matičnoj zemlji, održalo još i u Bugarskoj. Pamti se da su do prvih decenija 19. veka svoja stada napasali i na planinama jugoistočne Srbije, na Čemerniku, Vardeniku i Besnoj Kobili, gde su se zvali Ašani. Prestali su da dolaze kada su formirane stroge granice između balkanskih država, pa im je prelaz iz Grčke bio otežan. Na Čemerniku postoje toponimi koji govore o njihovom boravku: Ašanske livade, Ašanske kolibe i dr. Od ovčijeg mleka spravljali su kačkavalj i smatra se da su oni preneli staroplaninskim čobanima tehnologiju njegove proizvodnje.
Karakačanska ovca je autohtona pramenka crne dlake, sa najgrubljom vunom, izuzetno otporna na vremenske uslove, čvrstog i jakog papka, tako da retko oboleva od šapa, kratkog je repa i izuzetno jake konstitucije. U pogledu nege je veoma skromna ali i slabo proizvodna. Lice, noge i uši su joj obrasle kratkom crnom dlakom. Runo je sastavljeno iz otvorenih pramenova, sa vlaknom bez vijuga. Prosečna finoća runskih vlakana je oko 45 µm, a dužina oko 15 cm. Godišnji nastrig neprane vune u ovaca se kreće od 1,1 do 1,3, a 1,5 kg u ovnova. Randman vune iznosi oko 60%. Pripada grupi izrazito kratkorepih ovaca. Spada u najsitnije sojeve pramenke. Visina grebena ovaca u proseku iznosi 55, a ovnova oko 60 cm. Odrasle ovce dostižu težinu 23-40 kg, a ovnova oko 35 kg. Prosečna mlečnost po ovci je oko 25 litara (bez mleka koje posisa jagnje). Kasnostasna je, jer dviske ulaze u priplod sa 17-18 meseci, a porast završavaju u četvrtoj godini života. Od 100 ovaca se dobije oko 105 jagnjadi. Svi ovnovi su rogati i izuzetno snažni, a rogovi su im spiralno uvijeni. Ovce su uglavnom šute, s tim što se rogatost javlja kod 5-10% ovaca. Čuvana je u torovima koji su ograđeni primitivno, koliko da ih zaštite od vukova, nisu im pravljene staje.
Karakačanska ovca se sačuvala još u Bugarskoj, Makedoniji i jugoistočnoj Srbiji. Na Čemernik u, u naselju Mlačište, u porodici sestara Cune i Lile Mitrović, održalo se dvadesetak primeraka, koje su one nasledile od svojih predaka. Stado živi u primitivnim, gotvo prirodnim uslovima od pre jednog veka, i zimi i leti je pod vedrim nebom. Kad je naučno otkrivena na ovom terenu, 2006. godine, karakačanska ovca je uvršćena u državni program očuvanja i održivog korišćenja genetičkih resursa domaćih životinja. Nakon toga formirana su još dva zapata, jedan u podnožju Stare planine (Kamenica, opština Dimitrovgrad), a drugi u okolini Bosilegrada. Koliko će se ovo stado u Mlačištu održati, samo je pitanje vremena, jer su njegove vlasnice prevalile osamdesetu godinu života.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Gendovski D. Proizvodni pokazatelji rasa i varijeteta ovaca gajenih u uslovima centralnih balkanskih planina, Biotechnology in Animal Husbandy, 2006, vol. 22, br. 3-4, 55-64;
- Grupa autora: Ovčarstvo tehnologija proizvodnje, Agronomski fakultet Čačak, Istituto sperimentale Italiano „Lazzaro Spallanzani“, Čačak, 2006,
- Dervisis Dimitris, Stojanović Srđan, Ligda Christina, Georgudis Andreas: Karakačanska ovca u jugoistočnoj Evropi, Savremena poljoprivreda, 2007, vol. 56, br. 3-4,, 18 – 23,
Spoljašnje veze uredi
- www.tt-group.net
- moba.rs/stocarstvo
- www.poljoberza.net
- www.pressonline.rs Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2010)
- www.srb-rss.com[mrtva veza]
- www.docstoc.com