Karlo Blazis
Karlo Blazis (ital. Carlo Blasis [ˈkarlo ˈblazis]) je bio italijanski plesač, koreograf i teoretičar italijanske igre. Rođen je 4. novembra 1797. godine u Napulju i preminuo 15. jauara 1878. godine u Černobilou.[1] Poznat je po veoma rigoroznim časovima plesa, koji su ponekad trajali četiri sata. Igrao je u Francuskoj, Italiji, Londonu i Rusiji.[2] Blazis je insistirao da njegovi učenici uče teorije i definicije plesnih koraka. Obučavao je sve učitelje Enrika Čeketija[3][4][5] i smatra se da je Blazisov uticaj na njegovu obuku ono što je navelo Čeketija da stvori Čeketijev metod baleta.[4][6][7]
Karlo Blazis | |
|---|---|
 Portret Karla Blazisa | |
| Datum rođenja | 4. novembar 1797. |
| Mesto rođenja | Napulj, Italija |
| Datum smrti | 15. januar 1878. (80 god.) |
| Mesto smrti | Černobilo, Italija |
| Zanimanje | Plesač, koreograf i teoretičar italijanske igre |
| Supružnik | Anunicijata Ramačini |
Biografija uredi
Kao mlad karijeru započinje u 12. godini u Operi Marseja. Školovanje nastavlja u Bordou 1816. godine. Nakon napornog rada i priznanja, odlazi u Pariz i upisuje se u Operu slavnog grada. Nakon povratka u Italiju, Karlo postaje prvi plesač u Milanskoj skali u Milanu, Fenisi i Torinou. Nakon povrede na nozi, prestaje sa plesom 1830. godine i posvećuje se koreografiji i nastavi.[8]
Objavio je analizu baletskih tehnika 1820. godine u delu pod nazivom Traité élémentaire, théorique, et pratique de l'art de la danse („Elementarni, teorijski i praktični traktat o umetnosti igre“). Najpoznatiji je po pozi „Stav“ izvedenoj iz čuvene statue Merkur Đovanija da Bolonje. Enriko Čeketi je proširio njegov metod podučavanja i teorije.
Čak i u svoje vreme, Blazis nije bio najpoznatiji po svojim brojnim koreografijama (od kojih nijedna nije opstala danas), već po svojim spisima o teoriji plesa. On je bio pionir u pomirenju baletskih pojmova poput lakoće i gracioznosti sa geometrijom i fizikom tela u pokretu. U The Code of Terpsichore,[9][10][11][12] objavljenom 1828. godine, Blazis je katalogizirao jasno definisanu „azbuku“ plesnih poza.[13] Ovo je možda prvi pokušaj sveobuhvatne sistemizacije plesa.
Blazis je radikalizovao teoriju plesa oslanjajući se u velikoj meri na matematičku geometriju i fiziku. Uveo je ideju „ose kretanja“ – vertikalne linije kroz pozu, okomito na pod, koja ocrtava centar ravnoteže tela.[9]
Blazis je doprineo i plesnoj pedagogiji. Predložio je da instruktori prvo opišu telesne figure navedene u njegovom indeksu poza, a zatim da ih učenici zapamte pre nego što pokušaju da ih fizički otelotvore. „Najmarljiviji [učenik] bi mogao da uzme kopije te figure na malim pločama i da ih nosi sa sobom da uči kod kuće, na isti način kao što dete, kada počne da speluje, proučava svoj bukvar.“[9]
Kroz poze koje su kodifikovane u njegovom alfabetu, Blazis je osećao da igrači mogu da postignu kvalitete pokreta tako željene u baletu, poput lakoće pokreta i elegancije. U svojim Beleškama o plesu, istorijskim i praktičnim, Blazis hvali određene balete zbog njihovog bogatstva emocija. Kada govori o „Napuljskoj Taranteli“, na primer, on ushićeno napominje kako su „ljubav i zadovoljstvo upadljivi u svakom pokretu“, a „svaki gest i pokret puni su zavodljive gracioznosti“.[14] Tako je Blazis ultimatno želeo da plesači raslojavaju emocionalni izraz na kodifikovane, uređene poze koje zahteva koreografija i opisane u Kodu Terpsihore.
Kroz ove prakse, Blazis je imao za cilj da usmerava „novorođeni romantični balet po klasičnim linijama.“[15] Na taj način, Blazis je bio ispred svog vremena. Posebno se interesovao za neke pokrete za koje se smatralo da su previše agresivno virtuozni za eru romantičara ranih 1800-ih. Na primer, on je inicirao kodifikaciju piruete, razlažući je na pripremu, okret i završetak.[9] Tek u eri Marijusa Petipa[16] u kasnim 1800-im, odmah nakon doba romantizma, fizički intenzivni koraci poput piruete postali su široko rasprostranjeni u baletskoj koreografiji, dok ih je Blazis analizirao decenijama ranije.[9]
Od 1838. do 1853, Blazis i njegova supruga Anunicijata Ramačini bili su umetnički direktori današnje Baletske škole u pozorištu La Skala.[10] Među njihovim učenicima bile su primabalerine Fani Serito, Karolina Rosati, Sofija Fuoko, Amalija Feraris i Karlota Brijanka. Blazis je sedam svojih plesačica, na koje je bio posebno ponosan, nazvao svojim „Plejadama“: Marijetu Badernu, Avgustu Dominiketis, Amaliju Feraris, Sofiju Fuoko, Floru Fabri, Karolinu Grancini i Paskuale Bori.[17]
Blazis je umro u Černobiju.
Knjige uredi
Kao teotičar italijanskog plesa, objavio je nekoliko knjiga o plesu koji se i danas koriste:[18]
- Teorija i praktika ummetnosti igre ( Milan 1820. godine)
- The Code of Terpsichore ( London 1828. godine)
- Knjiga igre ( Pariz 1830. godine)
- Studi sulle arti imitatrici (Milan 1844. godine)
- Notes upon dancing (London 1847. godine)
- Delle composizioni coreografiche e delle opere letterarie (Milan 1854. godine)
Reference uredi
- ^ Larousse, Éditions. „Encyclopédie Larousse en ligne - Carlo Blasis”. www.larousse.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ Norwich 1985, str. 48
- ^ Barringer, Janice (2007-01-01). „Cecchetti's choices. (Technique) Enrico Cecchetti”. Dance Magazine. Macfadden Performing Arts Media LLC. Pristupljeno 2008-06-03.
- ^ a b Wiley 1990, str. 375
- ^ „archives.nypl.org -- Ruth Page collection”. archives.nypl.org.
- ^ The Cecchetti Method. The Cecchetti Society of Canada.
- ^ „The Official Website of the Cecchetti Council of America.”. Cecchetti Council of America.
- ^ Universalis, Encyclopædia. „BALLET”. Encyclopædia Universalis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ a b v g d „Carlo Blasis | Italian ballet teacher”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-10-20.
- ^ a b Brandstettter, Gabriele. “The Code of Terpsichore The Dance Theory of Carlo Blasis: Mechanics as the Matrix of Grace* Brandstettter, Gabriele (2005). „The Code of Terpsichore the Dance Theory of Carlo Blasis: Mechanics as the Matrix of Grace”. Topoi. 24: 67—79. S2CID 54641521. doi:10.1007/s11245-004-4162-x.
- ^ Cohen, Selma Jeanne, and Katy Matheson. Dance as a Theatre Art: Source Readings in Dance History from 1581 to the Present. Princeton Book Co., 1992.
- ^ Cohen, Selma Jeanne, ur. (1998). „Blasis, Carlo - Oxford Reference” (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517369-7. doi:10.1093/acref/9780195173697.001.0001.
|chapter=ignorisan (pomoć) - ^ Brandstettter, Gabriele. "The Code of Terpsichore The Dance Theory of Carlo Blasis: Mechanics as the Matrix of Grace* Brandstettter, Gabriele (2005). „The Code of Terpsichore the Dance Theory of Carlo Blasis: Mechanics as the Matrix of Grace”. Topoi. 24: 67—79. S2CID 54641521. doi:10.1007/s11245-004-4162-x.
- ^ Blasis, Carlo (1847). Notes Upon Dancing, Historical and Practical. Prevod: Barton, R. 116 Regent Street: M. Delaporte. str. 35.
- ^ Cohen, Selma Jeanne, ur. (1998). „Blasis, Carlo – Oxford Reference” (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 9780195173697. doi:10.1093/acref/9780195173697.001.0001.
|chapter=ignorisan (pomoć) - ^ „Biografiя”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 3. 2016.
- ^ Moore, Lillian (1965). Images of the dance : historical treasures of the Dance Collection 1581–1861. New York Public Library. OCLC 466091730.
- ^ „Carlo Blasis | Italian ballet teacher”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2020.
Literatura uredi
- Norwich, J.J. (1985). Oxford illustrated encyclopedia. Judge, Harry George., Toyne, Anthony. Oxford [England]: Oxford University Press. ISBN 0-19-869129-7. OCLC 11814265.
- Wiley, Roland John (1990). A Century of Russian Ballet. New York: Oxford Clarendon Press. str. 375.
- „Laura Wilson”. Independent.co.uk. 31. 5. 1999. Pristupljeno 2018-01-21.
- Ascarelli, Alessandra (1979). „Cecchetti Enrico”. Dizionario biografico degli italiani (na jeziku: Italian). Istituto dell'Enciclopedia Italiana.
- „Cecchetti International Classical Ballet | Official CICB Site”. Arhivirano iz originala 2013-08-23. g. Pristupljeno 2013-08-29.
- „About this Site”. Cecchetti International Classical Ballet. Pristupljeno 17. 2. 2013.
- „Australia Dancing - Boutique fantasque, la”. Arhivirano iz originala 2011-08-08. g. Pristupljeno 2011-08-08.
- Brillarelli, Livia (1995). Cecchetti A Ballet Dynasty. Toronto: Dance Collection Danse Educational Publications. str. 31.
- Bland, Alexander; Percival, John (1984). Men Dancing. New York: Macmillan Publishing Company. ISBN 9780025114500.
- Cass, Joan (1993). Dancing Through History. Englewood Cliffs: Prentice Hall Inc. str. 114. ISBN 9780132043892.
- Anderson, Jack (1992). Ballet & Modern Dance: A Concise History (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton Book Company, Publishers. ISBN 0-87127-172-9.
- Bland, Alexander (1976). A History of Ballet and Dance in the Western World
. New York: Praeger Publishers. ISBN 0-275-53740-4. - Chantrell, Glynnis, ur. (2002). The Oxford Essential Dictionary of Word Histories. New York: Berkley Books. ISBN 0-425-19098-6.
- Kirstein, Lincoln; Stuart, Muriel (1952). The Classic Ballet. New York: Alfred A Knopf.
- Lee, Carol (2002). Ballet In Western Culture: A History of its Origins and Evolution. New York: Routledge. ISBN 0-415-94256-X.
- Au, Susan (2002). Ballet and Modern Dance. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20352-1.
- Grant, Gail (1982). Technical Manual and Dictionary of Classical Ballet. New York, US: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21843-4.
- Garafola, Lynn / Petipa, Marius. The Diaries of Marius Petipa. Trans, Ed., and introduction by Lynn Garafola. Published in Studies in Dance History. 3.1 (Spring 1992).
- Guest, Ivor Forbes. Jules Perrot – Master of the Romantic Ballet.
- Guest, Ivor Forbes. Letters from a Ballet Master – The Correspondence of Arthur Saint-Léon. Introduction by, and Edited by Ivor Guest.
- Nekhendzi, A. (comp.) "Marius Petipa, Materials, recollections, articles" (Marius Petipa, Materialy, vospominaniya, stat'i) Ed. Yuri Slonimsky et al. (Leningrad State Theater Museum 1971).
- Petipa, Marius. Memuary Mariusa Petipa solista ego imperatorskogo velichestva i baletmeistera imperatorskikh teatrov (The Memoirs of Marius Petipa, Soloist of His Imperial Majesty and Ballet Master of the Imperial Theatres).
Spoljašnje veze uredi
- "Mercury" by Giovanni da Bologna
- Notes upon Dancing, Historical and Practical, by Carlo Blasis at Google books
- „American Ballet Theatre”. abt.org.
- „Beginner's Guide to Ballet” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2008-04-05. g. (3.47 MiB)
