Karlo Martel

Karlo Martel (franc. Charles Martel; Herstal, 23. avgust 686Kerzi, 22. oktobar 741) dolazi na vlast u teško vreme za franačku državu. Sa njegovom vlašću počinje učvršćavanje majordomske kuće Pipina, koji kasnije osvajaju i samu kraljevsku vlast. Postavši majordom dovodi na presto jednu za drugom marionete iz dinastije Merovinga.

Karlo Martel
Charles Martel.jpg
Datum rođenja23. avgust 686.
Mesto rođenjaHerstal
Franačka
Datum smrti22. oktobar 741.
Mesto smrtiKerzi
Franačka
DinastijaArnulfinzi
OtacPipin Herestalski
MajkaAlpaida
SupružnikRotruda od Trira, Svanahilda
PotomstvoCarloman, Pipin Mali, Hiltrud, Landrada, Auda of France, Bernard, son of Charles Martel, Grifo, Hieronymus, Remigius of Rouen

Stanje u Franačkoj i dolazak na vlastUredi

Nesturijanci na čelu sa svojim novo izabranim majordomom Raganfredom, želeći da povrate nekadašnju prevlast Neustrije, upadaju u Austrasiju. U Neustriji, u ime unuka Pipina Heristalskog, vlada Pipinova udovica Plektruda. Ona zatvara u tamnicu Pipinovog vanbračnog sina Karla bojeći se da ne preuzme vlast. U Akvitaniji je obrazovano nezavisno vojvodstvo Odona. Radbod Friški osvaja deo Frizije i iz nje proteruje hrišćanske sveštenike, ruši crkve i vaskrsava paganstvo. Saksonci upadaju u rajnske oblasti Franaka. Avari provaljuju u Bavarsku. Arabljani počinju da pustoše Akvitaniju, pobeđuju Odona Akvitanskog i kreću ka Loari.

Karlo beži iz tamnice i okuplja oko sebe austrazijske laude. Potukao je Frize i Neustrijce uprkos pomoći koju im je pružio Odon Akvitanski. Dovodi na presto merovinške marionetske kraljeve. Vlast mu je toliko ojačala da od 737. ne smatra više za potrebno ni da postavlja kralja. Preduzima pohode protiv Bavarske. Uspostavlja franačku vlast u Alemaniji, pustoši Friziju, spaljuju po njoj paganske hramove, ponovo pokorava Saksonce i nameće im danak uzevši taoce. Vodi borbu protiv magnata koji su stekli nezavisnost u turbulentnim vremenima. Završio je nizom pohoda pokoravanje odmetnute Akvitanije.

Borba sa MavrimaUredi

720. godine, nakon osvajanja Iberijskog poluostrva, Mavri nadiru u Akvitaniju. Prelaze Pirineje i zauzimaju Langdok, sve do Rone. Godine 721. Odon Akvitanski im nanosi poraz kod Tuluza. Godine 725. Mavri ponovo napadaju, ali je 731. situacija bila najkritičnija. Abdurahman prelazi Pirineje i zauzima Bordo. Stiže do Sant Hilari de Poitijersu. Na 25 km odatle pojavila se vojska Karla Martela koja je stigla na poziv Odona i pružila otpor muslimanskoj konjici. U bici kod Poatjea 732. godine Mavri nisu uspeli da probiju franačku pešadiju. Veliki emir je poginuo. Bitka je vođena na početku Ramazana, mavarska vojska je bila demoralisana i povukla se. Ovaj podvig Karla Martela je izazvao pokretanje rekonkiste.

Spoljašnje vezeUredi