Karlo Martel
Karlo Martel (franc. Charles Martel; Herstal, 23. avgust 686 — Kerzi, 22. oktobar 741) dolazi na vlast u teško vreme za franačku državu. Sa njegovom vlašću počinje učvršćavanje majordomske kuće Pipina, koji kasnije osvajaju i samu kraljevsku vlast. Postavši majordom dovodi na presto jednu za drugom marionete iz dinastije Merovinga.[1][2] Nosio je nadimak Martel što u doslovnom prevodu znači „Čekić” (Martel na starofrancuskom).
| Karlo Martel | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. avgust 686. |
| Mesto rođenja | Herstal, Franačka |
| Datum smrti | 22. oktobar 741. (55 god.) |
| Mesto smrti | Kerzi, Franačka |
| Porodica | |
| Supružnik | Rotruda od Trira, Svanahilda |
| Potomstvo | Carloman, Pipin Mali, Hiltrud, Landrada, Auda of France, Bernard, son of Charles Martel, Grifo, Hieronymus, Remigius of Rouen |
| Roditelji | Pipin Herestalski Alpaida |
| Dinastija | Arnulfinzi |
Stanje u Franačkoj i dolazak na vlast uredi
Nesturijanci na čelu sa svojim novo izabranim majordomom Raganfredom, želeći da povrate nekadašnju prevlast Neustrije, upadaju u Austrasiju. U Neustriji, u ime unuka Pipina Heristalskog, vlada Pipinova udovica Plektruda. Ona zatvara u tamnicu Pipinovog vanbračnog sina Karla bojeći se da ne preuzme vlast. U Akvitaniji je obrazovano nezavisno vojvodstvo Odona. Radbod Friški osvaja deo Frizije i iz nje proteruje hrišćanske sveštenike, ruši crkve i vaskrsava paganstvo. Sasi upadaju u rajnske oblasti Franaka. Avari provaljuju u Bavarsku. Arabljani počinju da pustoše Akvitaniju, pobeđuju Odona Akvitanskog i kreću ka Loari.
Karlo beži iz tamnice i okuplja oko sebe austrazijske laude. Potukao je Frize i Neustrijce uprkos pomoći koju im je pružio Odon Akvitanski. Dovodi na presto merovinške marionetske kraljeve. Vlast mu je toliko ojačala da od 737. ne smatra više za potrebno ni da postavlja kralja. Preduzima pohode protiv Bavarske. Uspostavlja franačku vlast u Alemaniji, pustoši Friziju, spaljuju po njoj paganske hramove, ponovo pokorava Sase i nameće im danak uzevši taoce. Vodi borbu protiv magnata koji su stekli nezavisnost u turbulentnim vremenima. Završio je nizom pohoda pokoravanje odmetnute Akvitanije.
Borba sa Mavrima uredi
720. godine, nakon osvajanja Iberijskog poluostrva, Mavri nadiru u Akvitaniju. Prelaze Pirineje i zauzimaju Langdok, sve do Rone. Godine 721. Odon Akvitanski im nanosi poraz kod Tuluza. Godine 725. Mavri ponovo napadaju, ali je 731. situacija bila najkritičnija. Abdurahman prelazi Pirineje i zauzima Bordo. Stiže do Sant Hilari de Poitijersu. Na 25 km odatle pojavila se vojska Karla Martela koja je stigla na poziv Odona i pružila otpor muslimanskoj konjici. U bici kod Poatjea 732. godine Mavri nisu uspeli da probiju franačku pešadiju. Veliki emir je poginuo. Bitka je vođena na početku Ramazana, mavarska vojska je bila demoralisana i povukla se. Ovaj podvig Karla Martela je izazvao pokretanje rekonkiste.
Reference uredi
- ^ „Charles Martel Frankish ruler”. Britannica. Pristupljeno 19. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Charles Martel”. The British Museum. Pristupljeno 19. 1. 2021.(jezik: engleski)
