Katalonska osveta

Katalonska osveta (kat. Venjança catalana) je izraz koji je nastao kao posledica ubistva Ruđera de Flora i oko stotinjak almogavera 1305. godine po naredbi vizantijskog princa Mihajla, sina Andronika II. Nakon ubistva, almogaveri su se surovo osvetili opštom pljačkom, masakrima i pustošenjem skoro cele Grčke, naročito Trakije. Od njihove odmazde nije bila pošteđena ni Sveta gora, na kojoj su almogaveri popalili i poharali mnoge manastire a jedno vreme se pod opsadom našao i sam Hilandar koji se odbranio zahvaljujući umešnosti budućeg arhiepiskopa Danila II^[1]^[2] Ruski manastir sv. Pantelejmona nije imao istu sreću — bio je do temelja srušen i spaljen ^[3].

Ovi masakri su trajali pune dve godine. Koliko su nedela almogavera ostala urezana u narodnom sećanju govori činjenica da se u Grčkoj smatra najgorom kletvom kad neko kaže: „Dabogda te stigla katalonska osveta“^[4].

Vidi još uredi

Almogaveri

Reference uredi

^ Vladimir Ćorović, „Istorija srpskoga naroda“, Beograd 1997. internet izdanje (www.rastko.rs)
^ Željko Fajfrić, „Sveta loza Stefana Nemanje“, Šid 1998. internet izdanje (www.rastko.rs)
^ Dinić M. Španski najamnici u srpskoj službi. Zbornik radova SANU LXV — Vizantološki institut, knj. 6, str. 15
^ Bocos, F. Almogávares. Historia y Vida 2004;Nº432:86-95

[1] Vladimir Ćorović, „Istorija srpskoga naroda“, Beograd 1997. internet izdanje (www.rastko.rs)

[2] Željko Fajfrić, „Sveta loza Stefana Nemanje“, Šid 1998. internet izdanje (www.rastko.rs)

[3] Dinić M. Španski najamnici u srpskoj službi. Zbornik radova SANU LXV — Vizantološki institut, knj. 6, str. 15

[4] Bocos, F. Almogávares. Historia y Vida 2004;Nº432:86-95

[1]

[2]

[3]

[4]