Kajmakčalanu u pohode
Kajmakčalanu u pohode je naziv za pešačenje, tj. manifestaciju koja je započeta septembra 2016. godine, kada je obeležavano 100 godina od velike Bitke na Kajmakčalanu.
Tada je prvi put grupa patriota i poštovaoca Vojske Kraljevine Srbije i učesnika Velikog rata došla na Kajmakčalan, 2.521 mnv iz Srbije, gde se nalazi spomen-kosturnica koju je 1929. podigao srpski kralj Aleksandar Karađorđević, za svoje div-junake koji su svojim životima plaćali cenu slobode.
Manifestacija se nastavila i narednih godina, tako što je iz Republike Srpske i Republike Srbije došlo oko 100 ljudi, iz Novog Sada, Beograda, Kraljeva, Paraćina, Niša, Vranja, Bijeljine i Foče.
Motiv uredi
Motiv ove manifestacije jeste da se oživi sećanje na naše slavne pretke koji su pre više od jednog veka ginuli za slobodu svog naroda i da im se oda zahvalnost.
Organizatori uredi
Organizator ove manifestacije je udruženje Srpski svetionik, u saradnji sa Zajednicom Srba u Makedoniji.
Hronologija uredi
Prvi pohod uredi
Prvi pohod je bio u subotu 15. septembra 2016. godine, kada su u Bitolj stigli učesnici manifestacije iz Kraljeva, Raške, Beograda i dr. Tada se autobusima otišlo do ski-centra Voras, koji se nalazi u Grčkoj. Zatim je krenulo pešačenje 5 km uzbdo sve do spomen-kosturnice.
Tamo se održao parastos za poginule pripadnike Vojske Kraljevine Srbije, koji su stotinu godina ranije započeli jednu od najvećih bitaka Prvog svetskog rata. Ujedno je održan i kraći istorijski čas vezano za ovu značajnu bitku i položeni su venci.
Drugi pohod uredi
Drugi pohod je bio u subotu 16. septembra 2017. godine kada je u Bitolj stigao autobus sa hodočasnicima iz Srbije i Republike Srpske, odnosno došli su ljudi iz Kraljeva, Paraćina, Beograda, Bijeljine, Smedereva, Novog Sada i dr. Ponovo je pešačenje krenulo od ski-centra Voras istom maršrutom kao i godinu dana ranije. Hodočasnici iz Vranja su već krenuli na pešačenje.
Posle 1.5 sat pešačenja stiglo se do spomen-kosturnice na vrhu Kajmakčalana. Položeni su venci i otpevana je himna "Bože pravde", kao i srpske pesme koje sui vezane za Kosovo i Metohiju i Veliki rat. Bilo je i recitacija na temu Solunskog fronta.
Predstavnici Zajednice Srba u Makedoniji su uradili jedni malu izložbu sa panoima, na temu Velikog rata i Bitke na Kajmakčalanu.
Pojedini učesnici su se spustili dole u kriptu, malo niže spomen-kosturnice, gde su pohranjene kosti ratnika Vojske Kraljevine Srbije.
Treći pohod uredi
Treći pohod na Kajmačalan je bio sredinom septembra meseca 2018. kada obeleženo 100 godina od proboja Solunskog fronta. Učesnici pohoda su obišli prvo mesto Udovo na jugu BJR Makedonije, gde se nalazi spomen kosturnica žrtvama Valdanovskog pokolja iz 1915. godine. Zatim isti dan se nastavilo za Solun, gde su učesnici obišli vojničko groblje Zejtinlik. Prenoćište je bilo podno Kajmakčalana... Naredni dan se krenulo autobusima do parkinga ski-centra, a odatle 5 km uzbrdo pešačenja do spomen kapele i spomen kosturnice na samom vrhu Kajmakčalana. Tu je napravljen prigodan program gde su pojedini učesnici recitovali, pevali... delegacije su polagale venac, a pravoslavni sveštenik Otac Jovan je služio parastos za naše hrabro izginule vojnike. Najmlađim učesnicima, deci od 8-12 godina kojima je ovo bio podvig, dodeljene su zlatne medalje.
Nakon toga je usledio povratak ka Srbiji. Učesnici ovog pohoda bili iz Novog Sada, Beograda, Niša, Dervente, Pančeva, Bijeljine, Trebinja, Požarevca, Paraćina, Kosovske Mitrovice, Leposavića, Užice, Ćuprija, Subotica, Čačak i dr.
Četvrti pohod uredi
Četvrti pohod na Kajmačalan je održan 14. i 15. septembra 2019. godine kada će biti obeleženo 104 godine od velike bitke. Prva tačka ovog pohoda bio je grad Bitolj, na samom jugu Vardarske Makedonije, gde su učesnici obišli vojničko groblje od vojnika Kraljevine Srbije koji su vojvali tokom 1912-1918, odnosno u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Sledeća tačka bio je upravo Kajmakčalan, najviša tačka planine Nidže. Krenulo se od ski-centra Voras pa pešaka uzbdro. Oko 1.5 sat je trebalo učesnicima pohoda da stignu do spomen kapele Sv. Petra i Pavla, koja je podignuta od Kralja Aleksandra I Karađorđevića u čast junaka koji su zakoračili na prag otadžbine. Izveden je prigodan program sa recitacijama, istorijskim časovima polaganjem venaca i dodeljene su medalje za najmlađe učesnike od 5 do 12 godina. Pored toga, učesnici su posetili i spomen kosturnicu koja se nalazi ispod kapele nekih 50 metara. Podno Kajmakčalana učesnici su prenoćili i naredni dan se obišao grad Solun, odnosno vojničko groblje Zejtinlik, gde nam je deda Đorđe Mihailović održao besedu. Poslednja tačka ovog putešesvija bila je mesto Evzoni, gde se nalazi spomenik savezničkim vojnicima koji su probili Makedonski front 1918. godine i oslobodili otadžbinu. Učesnika je bilo iz sledećih mesta: Valjevo, Bijeljina, Drvar, Petrovac na Mlavi, Beograd, Petovgrad, Niš, Vranje, Beograd, Požarevac, Herceg Novi itd.
Peti pohod uredi
Peti pohod na Kajmakčlan je planiran 21. septembra 2020. godine.