Kvaderna vija (španska poezija)

Kvaderna vija (šp. cuaderna vía) je vrsta strofe koju su u špansku poeziju uveli pesnici kleričke pesničke veštine u XIII i XIV veku. Drugi naziv za ovu strofu je tetrástrofo monorrimo alejandrino, strofa sastavljena od četiri španska aleksandrinca (četrnaesterca) sa nagomilanom rimom.

Naziv i poreklo

Veruje se da su ovaj metrički oblik španski klerici preneli iz francuske i provansalske poezije i smatra se prvim tipom strofe koji se pojavljuje u kastiljanskoj poeziji. Uzevši u obzir da je francuska književnost imala ogroman uticaj na špansku, naročito u XII veku, kvaderna vija predstavlja adaptaciju francuskog aleksandrinca. Prvo delo u kome se pojavljuje ova vrsta strofe je Knjiga o Aleksandru (fr. Roman d'Alexandre), odakle potiče i sam naziv cuaderna vía. Naime, ovaj termin je upotrebljen u drugoj strofi ovog dela:

Mester traygo fermoso non es de ioglaria

mester es sin pecado que es de clerezia

fablar curso rimado por la quadern[a] [u]ia

a silauas contadas que es grant maestria

Iz iste strofe potiče i naziv kleričke pesničke veštine Mester de clerecía.

Kvaderna vija u španskoj književnosti

Kvaderna via, kao metrički oblik, predstavlja najvažniju odliku kleričke pesničke veštine u formalnom smislu i veliki napredak u odnosu na elementarnu metričku formu huglarskih epskih pesama. U književnosti srednjeg veka najpoznatija dela pisana u ovoj metričkoj formi su:

• Knjiga o Aleksandru, anonimni autor;
• Poema o Fernanu Gonzalesu, anonimni autor;
• Knjiga o dobroj ljubavi, Huan Ruiz, arhiprezviter iz Ite.

Najpoznatiji pisac koji je koristio kvadernu viju je Gonsalo de Berseo u svojim delima:

Hagiografije:

• Žitije sv. Emilijana (šp. Vida de San Millán),
• Žitije Sv. Orije (šp. Vida de Santa Oria),
• Život Sv. Dominika siloskog (šp. Vida de Santo Domingo de Silos).

Pesme o Bogorodici:

• Milagros de Nuestra Señora,
• Loores de Nuestra Señora,
• Duelo de la Virgen María

Kvaderna vija je prisutna i u modernoj književnosti (Generacija 1927, modernizam) kako zbog francuskog uticaja tako i zbog ljubavi prema starim pesničkim formama. Razlika je u rasporedu rime, koja je često ukrštena, umesto nagomilane.

Metrika

Kao što nam govori drugi naziv za ovu metričku formu: tetrástrofo monorrimo alejandrino, ona predstavlja strofu od četiri stiha pri čemu su oni utvrđene dužine od četrnaest slogova, a dele se na dva polustiha (španski aleksandrinac). Rima je po vrsti konsonantska, a po rasporedu nagomilana, odn. istovetna u sva četiri stiha. Metrička šema je, prema tome: A14 (7+7), A14 (7+7), A14 (7+7), A14 (7+7).

Primer

Yo maestro Gonzalvo de Berceo nomnado
Iendo en romería, caecí en un prado
Verde e bien sençido, de flores bien poblado,
Logar cobdiçiaduero pora omne cansado.

Daban olor sobeio las flores bien olientes,
Refrescaban en omne las caras e las mientes,
Manaban cada canto fuentes claras corrientes,
En verano bien frías, y en yvierno calientes.

Avíe hy grand abondo de buenas arboledas,
Milgranos e figueras, peros e manzanedas,
E muchas otras fructas de diversas monedas;
Mas non avíe ningunas podridas nin açedas.

La verdura del prado, la olor de las flores,
Las sombras de los árbores de temprados sabores
Refrescáronme todo, e perdí los sudores:
Podríe vevir el omne con aquellos olores.

Gonzalo de Berceo, Milagros de Nuestra Señora

(odlomak)

Bibliografija

• Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.
• Samurović-Pavlović, Ljiljana. Soldatić, Dalibor, Španska književnost. Sarajevo, Beograd. Svjetlost, Nolit. 1985, vol.1