Википедија

Keltska harfa

Keltska harfa, poznata i kao irska harfa[1] je muzički instrument tradicionalan kod naroda severozapadne Evrope kod kojih su opstali keltski jezici i kulturno nasleđe. Autohtona je u Irskoj, Velsu, Škotskoj i Britaniji.[1] Kao i velika ili pedalna harfa i keltska harfa je instrument sa žicama koji zahteva veliku veštinu i dugo vežbanje. Nekada je bio povezan sa galskom vladajućom klasom. Pojavljuje se na irskim i britanskim kovanicama, grbu Republike Irske, Monserata, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade, kao i na zastavi Monserata.

Keltska harfa
Jedna od tri sačuvane keltske harfe natale pre 16. veka čuva se na Triniti koledžu u Dablinu
Drugi nazivikeltska harfa, irska harfa, mala harfa
KlasifikacijaŽičani instrumenti
Srodni instrumenti
Pedalna harfa, lira

Danas postoji nekoliko tipova harfe, ali se u klasičnoj muzici koriste samo pedalna ili velika harfa i keltska ili mala harfa.[2]

Godine 2019. umetnost i veština sviranja harfe u Irskoj uvrštena je na Uneskovu listu ematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[3]

Istorija uredi

 
Prikaz harfiste iz 11. veka na irskoj relikviji
 
Irski peni iz 1805. koji prikazuje irsku harfu, dugo korišćenu kao nacionalni simbol.

Rana istorija harfe trouglastog oblika u Evropi je sporna. Prvi instrument povezan sa tradicijom harfe u galskom svetu bio je poznat kao kruit (eng. cruit). Ova reč je možda prvobitno opisivala drugačiji žičani instrument, koji ličio na velški krat (eng. crwth), stari instrument nalik liri.[4]

Na ostrvu Skaj pronađen je zarezan komad drveta za koji neki naučnici veruju da je deo mosta lire iz gvozdenog doba i da datira oko 300. godine pre nove ere. Ako se ovo ispostavi kao tačno, onda će to biti najstariji preživeli fragment nekog muzičkog instrumenta pronađen na tlu Evrope vesterna,[5][6] iako su slike grčkih lira mnogo starije.

Najraniji opisi evropske trouglaste harfe, odnosno harfe sa prednjim stubom nalaze se na crtežima uklesaim na piktskim kamenovima iz 8. veka.[7][8][9][10][11][12] Poznato je da su žice na piktskim harfama bile od konjske dlake. Od Pikta je instrument stigao na jug, do Anglosaksonaca koji su obično koristili žice izrađene od životinjskih creva, a zatim na zapad do Kelta sa Škotskog gorja i do Irske.[13][14][15][16] Do danas postoji ukupno trinaest prikaza bilo kog trouglastog kordofonskog instrumenta iz Evrope starijih od 11. veka, a dvanaest ih dolazi iz Škotske.[17]

Najranije irski podaci o žičanim instrumentima potiču iz 6. veka. Plemstvo tog vremena veoma je cenilo svirače takvih instrumenata. Rani irski zakon iz 700. godine nove ere propisuje da bardovi (pesnici) i svirači na harfi na banketima trebala da sede sa plemstvom, a ne sa običnim zabavljačima. Još jedan žičani instrument iz ovog doba bio je <i>тиомпан</i> (eng. tiompán), najverovatnije neka vrsta lire. Uprkos mnogim dokazima o postojanju žičanih instrumenata u Irskoj, nijedan zapis ne opisuje kako su ti instrumenti izgledali, ili kako su se kruit i tiompan razlikovali jedan od drugog.[18]

Na zapadnoj obali Škotske u irskom kontekstu javljaju se samo dva četvorougaona žičana instrumenta, a obe rezbarije datiraju dve stotine godina posle piktskih.[16] Prvi pravi prikazi irske trouglaste harfe pojavljuju se tek krajem 11. veka u relikvijaru, a u 12. veku na kamenu.[11][16][19]

Rane slike keltske harfe nisu uobičajene u škotskoj ikonografiji, ali na jednom nadgrobnom spomeniku u Škotskom gorju, koji datira oko 1500. godine, prikazana je jedna sa tipično velikom zvučnom kutijom, ukrašenom keltskim motivima.[20] Irska relikvija koja datira oko 1100. godine i jasno prikazuje kralja Davida sa trouglastom harfom.[21]

Do danas su sačuvane četiri autentične harfe nastale pre 16. veka, a tri od njih su keltskog porekla. Jedna se čuva na Triniti koledžu u Dablinu, dok se druge dve, a jedna od njih je harfa kraljice Meri čuvaju u Nacionalnom muzeju Škotske, u Edinburgu.[22] Obe su primeri male harfe niske glave i dugo se verovalo da su napravljene od graba, drveta koje nije poreklom iz Škotske ili Irske.[23] Ova teorija je opovrgnuta 2015. godine.[24] Sve tri harfe datiraju iz 15. veka i veruje se da su možda u Argilu u zapadnoj Škotskoj.[25][26]

Jedna od najvećih i najkompletnijih kolekcija muzike za harfu potiče iz 17–18. veka i delo je Turloka O’Karolana, slepog irskog putujućeg harfiste i kompozitora. Do danas je sačuvano najmanje 220 njegovih kompozicija.

Karakteristike i funkcija uredi

 
Kalotipska fotografija irskog harfiste iz 1845. godine

Što se tiče izrade, irska i škotska harfa mogu se generalno smatrati istima. Glavna karakteristika su metalne žice. Istorijski izvori pominju različite vrste žica,[27] uključujući mesingane i gvozdene, a neki naučnici takođe zagovaraju upotrebu srebra i zlata.[28] Žice su bile pričvršćene za masivnu zvučnu kutiju koja je isklesana od jednog komada drveta, obično od vrbe, iako su u postojećim harfama identifikovane i druge vrste drveta, između ostalih jova i topola. Ove harfe imaju ojačani zakrivljeni stub i masivni vrat, bočno ojačan debelim mesinganim trakama. Žice, koje se obično sviraju noktima, proizvodile su jasan zvonak zvuk.[29] Ova vrsta harfe je takođe jedinstvena među jednorednim trouglastim harfama po tome što su prve dve žice podešene na sredini skale bile postavljene na istu visinu.[30]

Tehnika sviranja uredi

Smatra se da je sviranje keltske harfe nekada bilo izuzetno teško. Zbog dugotrajne rezonancije izvođač je morao da priguši žice koje su upravo odsvirane, istovremeno dok okida sledeće, i to pri brzom sviranju. Za razliku od uobičajene savremene prakse, leva ruka je svirala visoke tonove, a desna niske. Nekada se smatralo da sa učenjem sviranja na harfi treba početi najkasnije sa sedam godina, međutim najbolji savremeni harfisti su dokazali da se ovo umeće i veština može postići i u kasnijim godinama.

Društvena uloga i opadanje popularnosti uredi

Tokom srednjovekovnog perioda žičana harfa bila je popularna širom keltskih teritorija, od severnog gorja i zapadnih ostrva Škotske do juga Irske. Međutim, keltski narodi Škotske i Irske, iako su zadržali bliske veze, već su u 16. veku pokazivali izvesne razlike u jeziku, muzici i društvenoj strukturi.

U Irskoj je harfa bila aristokratski instrument, a harfisti su uživali visok društveni status koji je bio i ozakonjen.[31] Pokroviteljstvo harfista usvojili su Normani i britanski naseljenici u Irskoj do kasnog 18. veka, iako je njihov položaj u društvu uveliko smanjen uvođenjem engleskog klasnog sistema.[32]

 
Moderna keltska harfa u Kanadi

Zabeležena su imena nekoliko poslednjih čuvenih harfista od sredine 17. do sredine 18. veka.[33]

Sredinom osamnaestog veka violeri (guslači) su zamenili harfiste, što je možda posledica sve većeg uticaja škotske kulture u keltskom svetu.[33]

Oživljavanje uredi

Početkom 19. veka, još dok je stara keltska tradicija izumirala, u Irskoj je razvijena nova harfa.[34] Napravio ju je Džon Egan, proizvođač pedalnih harfi iz Dablina.

Nova harfa je bila mala i zakrivljena kao njene prethodnice, ali je imala žice od životinjskih creva i polutonski mehanizam poput pedalne harfe, a njena zvučna kutija je bila lakša.[35] Krajem 19. veka slična nova harfa postala je popularna u Škotskoj kao deo keltskog kulturnog preporoda.[36]

Danas je obnovljeno interesovanje za harfu sa metalnim žicama. Izrađuju se replike i istražuju drevne tehnike sviranja i terminologije.[37] Značajan događaj u oživljavanju keltske harfe je Međunarodni festival harfe u Edinburgu, koji se održava svake godine od 1982. godine i uključuje umetničke nastupe i nastavne radionice.[38]

Keltska harfa danas uredi

Danas se u klasičnoj muzici koriste se keltska i pedalna harfa. Razlika između keltske i pedalne harfe je u veličini (keltska harfa je manja), broju žica i načinu menjanja tonaliteta: pedalna harfa ima 7 pedala koje se upravljaju nogama dok keltska ima takozvane preštimače koji se podižu i spuštaju rukom.[39] Učenje sviranja na harfi obično se započinje upravo na keltskoj harfi. Umesto nekadašnje harfe isklesane od jednog komada vrbe i sa metalnim žicama, većina savremenih harfi se pravi od raznih vrsta tvrdog drveta, sa žicama od životinjskih creva ili plastike, a umesto noktima sviraju se vrhovima prstiju.[3]

Keltska harfa
 
Svetska baština Uneska
Zvanično imeSviranje harfe u Irskoj
KriterijumMuzika: Irska
Referenca1461
Upis2019. (14. sednica)
Veb-sajthttps://ich.unesco.org/en/RL/irish-harping-01461

Keltstka harfa, ili popularno mala harfa, visine je od 80 do 140 cm. Zavisno od modela ima između 22 i 38 žica. Težine je od 5,5 do 15 kg. Žice su obojene su u tri različite boje: crvenu, plavu i žutu. Na crvenim žicama dobija se ton C, na plavim F, dok se ostali tonovi dobijaju na žicama žute boje. Kako bi se povisila ili snizila visinu pojedinog tona ugrađeni su preštimači[39] (nazivaju se još i kukice ili kvačice), čijim pomeranjem se žica skraćuje, a ton povisuje za pola stepena. Kukice se nalaze na vratu harfe i mogu se dohvatiti levom rukom. Nakon vibracije žice zvuk se proizvodi u rezonantnoj kutiji. Zadnja strana rezonantne kutije ima nekoliko pravilno raspoređenih otvora koji omogućavaju umetanje žica kroz rezonantnu ploču koja se nalazi s gornje strane rezonantne kutije.[2]

Umetnost i veština sviranja harfe u Irskoj uredi

Keltska harfa je usko povezana sa keltskom kulturom, kako srednjovekovnom tako i modernom. Kroz istoriju je igrao važnu ulogu u društvu, kulturi, politici i religiji Kelta i nastavlja da to čini i danas.[1] Sviranje na harfi je jedan od centralnih elemenata identiteta naroda Irske. Nacionalni je simbol Irske, gde se svira više od 1000 godina i slavi se u irskoj mitologiji, folkloru i književnosti. Harfu najčešće sviraju žene deca, dok su muškarci harfisti nešto ređi. Sviranje se uči jednako po sluhu i po notama.

Savremeni harfisti sačuvali su stari repertoar i obezbedili njegov kontinuitet, ne zapostavljajući moderne stilove, a savremeni harfisti koji sviraju na ranim harfama sa metalnim žicama su nosioci dragocenog muzičkog nasleđa. U drugoj polovini 20. veka došlo je do velikog oživljavanja interesovanja za sviranje harfe, zahvaljujući sve većem uvažavanju uloge harfe u irskom identitetu, jeziku i kulturi. Danas u Irskoj ima oko 1.500 harfista i taj broj stalno raste. Godine 2019. irska umetnost i veština sviranja harfe uvrštena je na Uneskovu listu ematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva[3]

Osim na grbu, irska vlada odlučila se za jedinstven nacionalni dizajn svih apoena irskih kovanica evra. Na njima je, na reversu, prikazana keltska harfa, tradicionalni simbol Irske, ukrašena godinom izdanja i natpisom „Éire” - nazivom za Irsku na irskom jeziku.[40]

Reference uredi

  1. ^ a b v „Celtic Harp Instrument Page: The Heavenly Instrument of the Ages”. Celtic Music Instruments. 6. 10. 2015. Pristupljeno 24. 6. 2022. 
  2. ^ a b Rački 2021, str. 8
  3. ^ a b v „Irish harping”. UNESCO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 6. 2022. 
  4. ^ John Bannerman, 'The Clàrsach and the Clàsair' in Scottish Studies 30, 1991, pp. 3–4.
  5. ^ „'Europe's oldest stringed instrument' discovered on Scots island | Highlands & Islands”. News. 2012-03-28. Arhivirano iz originala 14. 7. 2012. g. Pristupljeno 2015-08-01. 
  6. ^ „Skye cave find western Europe's 'earliest string instrument'”. BBC News. 28. 3. 2012. 
  7. ^ Montagu, Jeremy (2002). „Harp”. The Oxford Companion to Music. London: Oxford University Press. str. 564. ISBN 978-0-19-866212-9. OCLC 59376677. 
  8. ^ „The Anglo Saxon Harp”. Spectrum. 71 (2): 290—320. Apr. 1996.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  9. ^ „The Origins of the Clairsach or Irish Harp”. Musical Times. 53 (828): 89—92. februar 1912. JSTOR 907586. doi:10.2307/907586. 
  10. ^ Scotland, Insight Guides. Josephine Buchanan 2003, pp. 94 Published 2003 Langenscheidt Publishing Group.
  11. ^ a b John T. Koch Celtic Culture: A Historical Encyclopedia 2006. Published ABC-CLIO, pp. 1276.
  12. ^ Scotland's Music: A History of the Traditional and Classical Music of Scotland from Early Times to the Present Day. John Purser (2007) Mainstream Publishing Group.
  13. ^ A New History of Ireland, prehistoric and early history. Daibhi OCoinin (2005). Oxford University Press.
  14. ^ J. Keay & Julia Keay. (2000): Collins Encyclopaedia of Scotland, Clarsach, p. 171. Harper Collins publishers.
  15. ^ History Literature and music in Scotland 1700-1560 Russell Andrew McDonald 2002 University of Toronto Press, Arts Medieval Recent introduction from Scotland to Ireland of the triangular harp.
  16. ^ a b v Celtic Music History and Criticism Kenneth Mathieson 2001 Backbeat books p. 192
  17. ^ Alasdair Ross, "Pictish Chordophone Depictions", in Cambrian Medieval Celtic Studies, 36, 1998, esp. p. 41; Joan Rimmer, The Irish Harp, (Cork, 1969) p. 17.
    Also: Alasdair Ross discusses that all the Scottish harp figures were copied from foreign drawings and not from life, in 'Harps of Their Owne Sorte'? A Reassessment of Pictish Chordophone Depictions "Cambrian Medieval Celtic Studies" 36, Winter 1998
  18. ^ „Early Gaelic Harp”. earlygaelicharp.info. Pristupljeno 21. 9. 2021. 
  19. ^ The Story of the Irish Harp its History and Influences Norah Joan Clark (2003) North Creek Press
  20. ^ Rimmer 1969, str. 35–37
  21. ^ Murray, Griffin (decembar 2014). „The Breac Maodhóg: A unique medieval Irish reliquary”. Cavan: History and Society (Edited by J. Cherry & B. Scott). 
  22. ^ „Early Gaelic Harp Info: old harps in museums”. www.earlygaelicharp.info. 
  23. ^ Rimmer 1969, str. 35
  24. ^ Loomis, Karen A., Organology of the Queen Mary and Lamont Harps, PhD thesis, under the supervision of Edwin van Beek and Darryl Martin, University of Edinburgh, 2015.
  25. ^ See Sanger & Kinnaird 1992
  26. ^ See Caldwell 1982.
  27. ^ „Early Gaelic Harp Info: stringing”. www.earlygaelicharp.info. 
  28. ^ See Heymann 2003.
  29. ^ Rimmer 1969, str. 34
  30. ^ Rimmer 1969, str. 54
  31. ^ „Early Gaelic Harp”. earlygaelicharp.info. Pristupljeno 21. 9. 2021. 
  32. ^ Wall, Maureen (septembar 1959). „Carolan: the life, times and music of an Irish harper. 2 vols. i: pp. xv, 285; ii: pp. xiii, 200. London: Routledge and Kegan Paul. 1958. 84s.”. Donal O'Sullivan. 11 (44): 341—343. S2CID 164169833. doi:10.1017/S0021121400007847. Pristupljeno 24. 9. 2021. 
  33. ^ a b Sanger, Keith (ur.). „The final chords”. WireStrungHarp. Last Scottish harpers. 
  34. ^ „History (19th century)”. Early Gaelic Harp — preko www.earlygaelicharp.info. 
  35. ^ Rimmer 1969, str. 67
  36. ^ see Collinson (1983)
  37. ^ „Ann Heymann”. Portland Clarsach. Pristupljeno 2013-10-09 — preko Pdxclarsach.wordpress.com. 
  38. ^ „About EIHF”. Edinburgh International Harp Festival. Pristupljeno 3. 2. 2022. 
  39. ^ a b Pejović, M. „Iscjeljujući zvuci harfe”. Monna Magazin. Arhivirano iz originala 26. 06. 2022. g. Pristupljeno 24. 6. 2022. 
  40. ^ „Irska”. Evropska centralna banka. 19. 4. 2021. Pristupljeno 24. 6. 2022. 

Literatura uredi


Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Келтска_харфа&oldid=27730429”