Википедија

Klara Riv

Klara Riv (Ipsvič, 23. januar 1729 — Ipsvič, 3. decembar 1807) bila je engleska književnica. Najpoznatija je po gotičkom romanu The Old English Baron (1777).[1] Napisala je i inovativnu istoriju prozne fikcije, The Progress of Romance (1785). Njen prvi rad bio je prevod sa latinskog, tada retko korišćenog jezika za žene.

Klara Riv
Portet Klare Riv
Lični podaci
Datum rođenja(1729-01-23)23. januar 1729.
Mesto rođenjaIpsvič, Velika Britanija
Datum smrti3. decembar 1807.(1807-12-03) (78 god.)
Mesto smrtiIpsvič, Ujedinjeno Kraljevstvo

Biografija uredi

Klara Riv je rođena u Ipsviču, kao jedno od osmoro dece velečasnog Vilijama Riva.[2] Njena majka je bila ćerka Vilijama Smitisa, zlatara i draguljara kralja Džordža I. Viceadmiral Semjuel Riv (oko 1733–1803) bio je njen brat.

Nakon smrti njenog oca 1755. godine, Riv je neko vreme živela sa majkom i sestrama u Kolčesteru, a zatim se preselila u svoju kuću u Ipsviču.[3] Tamo je njeno prvo autorsko delo bio prevod sa latinskog istorijske alegorije Argenis Džona Barklija, koji je nazvala Feniks (1772). Bila je tužna zbog kritika koji je njen prevod zadobio, a kasnije je napisala: „To je bila najbolja knjiga koju sam ikada predstavila javnosti, a najgore primljena“.[4]

Riv je objavilka najmanje 24 toma tokom 33-godišnje karijere. [3] Prvo izdanje njene knjige The Old English Baron, bilo je posvećeno ćerki Samjuela Ričardsona, za koju se kaže da je pomogla Riv u revidiranju i ispravljanju knjige.[5] To bi imalo primetan uticaj na Frankenštajn (1818) Meri Šeli.

Riv je takođe napisala epistolarni roman, The School for Widows (1791), a zatim Plans of Education (1792), čiji je fokus bio na pitanjima ženskog obrazovanja.[6]

Čini se da je Riv lično upravljala svojom izdavačkom karijerom, umesto da se oslanjala na konencije sa muškarcima da bi se bavila izdavačima u njeno ime.[3]

Riv je vodila povučen život i ostavila je malo biografskog materijala. Umrla je u Ipsviču i sahranjena je, kako je želela, u porti crkve Svetog Stefana, pored svog prijatelja prečasnog Derbija.[5]

Uticaj uredi

The Old English Baron je imao veliki uticaj na razvoj gotičke fikcije, stičući popularnost za žanr na univerzitetima i među opštom čitalačkom publikom. Kontekstualni uvod koji Riv posmatra u kontekstu ženskog pisanja iz kasnog 18. veka i istorije gotike može se naći u ovoj knjizi.[7] Henriet Mous je trebalo da koristi ovu priču kao model za svoj roman, Stari irski baronet 1808.[8]

Iako su naučnici dugo previđali The Progress of Romance, Geri Keli ga je nazvao „ne samo pionirskom istorijom i odbranom „romantike“ od antike do sredine osamnaestog veka, već i revolucionarnim delom proučavanja književnosti od strane žena“.[3]

Njen doprinos razvoju gotičke fikcije može se pokazati na najmanje dva nivoa. Prvo, tu je jačanje gotskog narativnog okvira kao okvira koji se fokusira na proširenje domena mašte kako bi uključio natprirodno, ali bez gubljenja realizma koji obeležava roman koji je Volpol bio pionir.[9] Drugo, Riv je takođe nastojala da pronađe odgovarajuću formulu da osigura da fikcija bude uverljiva i koherentna.

Iako uspešni pisci gotičkih dela nisu do kraja obraćači pažnju na Rivov emocionalni realizam, ona je postavila okvir koji drži gotsku fikciju u domenu verovatnog. Ovo je ostao izazov za autore nakon objavljivanja The Old English Baron.[10]

Dela uredi

  • The Phoenix (1772)
  • The Champion of Virtue (1777), ponovo objavljen kao The Old English Baron (1778)
  • The Two Mentors: A Modern Story (1783)
  • The School for Widows: A Novel (1785)
  • The Progress of Romance (1785)
  • The Exiles, or, Memoirs of the Count de Cronstadt (1788)
  • Plans of Education (1792)
  • The Memoirs of Sir Roger de Clarendon (1793)
  • Destination, or, Memoirs of a Private Family (1799)
  • Edwin, King of Northumberland: A Story of the Seventh Century (1802)

Reference uredi

  1. ^ Gary Kelly, "Reeve, Clara (1729–1807)", Oxford Dictionary of National Biography, Oxford: OUP. Retrieved 24 January 2015.
  2. ^ Retrieved 5 July 2019.
  3. ^ a b v g Kelly, Gary (2002). „Clara Reeve, Provincial Bluestocking: From the Old Whigs to the Modern Liberal State”. Huntington Library Quarterly. 65:1-2: 105—125 (pp. 105—107) — preko JSTOR. 
  4. ^ Walker, Alice (1926). Clara Reeve. Master's Thesis, University of London. str. 248. 
  5. ^ a b Scott (1870) p. 546.
  6. ^ Folger Collective on Early Women Critics (Scholarly group) (1999). Women critics 1660-1820: an anthology. NetLibrary, Inc. str. 134. ISBN 0-585-00061-1. OCLC 1053005899. 
  7. ^ The Old English Baron. Oxford World's Classics. Oxford, New York: Oxford University Press. 2008-08-15. ISBN 9780199549740. 
  8. ^ „Mosse [née Rouviere], Henrietta (d. 1834), novelist”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press.  (Subscription or UK public library membership required.)
  9. ^ Geary, Robert (1992). The Supernatural in Gothic Fiction: Horror, Belief, and Literary Change. New York: Edwin Mellen Press. str. 40. ISBN 9780773491649. 
  10. ^ Geary, p. 40.

Literatura uredi

  • Scott, Walter (1870). Clara Reeve from Lives of the Eminent Novelists and Dramatists. London: Frederick Warne. str. 545—550. 

Dodatna literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клара_Рив&oldid=27797102”