Kožne bolesti penisa
Kožne bolesti penisa (akronim KBP) grupa su infektivnih, neinfektivnih i polno prenosivih bolesti, različite etiologije. Među njima su pored bakterijskih gljivičnih i virusnih infekcija najčešće, psorijaza, planocelularni karcinom, papuloskvamozne sistemske bolesti, kožni osip izazvan lekovima, odnosno alergijskih ili kontaktni dermatitis. U polno prenosive bolesti koje mogu biti uzrok promene na koži penisa spadaju; sifilis ili lues, meki čir, ingvinalni limfogranulom, kondilomi i genitalni herpes. U retkim slučajevima mogu se javiti i herpes zoster, tuberkuloza kože i druge bolesti.
Balanitis uredi
Balanitis se manifestuje kao uporne, dobro definisane staklasto crvene mrlje na telu penisa i/ili kožici (prepucijumu). Ovo stanje obično se javlja samo kod neobrezanih muškaraca. Balanitis se često vidi u slopu skleroze.[1]
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja klinički, ali je ponekad potrebna biopsija kože da bi se isključile druge dijagnoze. Zoonov balanitis se često vidi u kontekstu skleroze lišaja (vidi gore).
Terapija
Lečenje se sprovodi kombininovanom primenom zamene za sapun, zaštitne kreme i lokalnih kortikosteroidnih krema.[2]
 |
 |
|
Alergijski kontaktni dermatitis uredi
Alergijski kontaktni dermatitis postao je čest, nakon sve rasprostranjenije upotrebe kondoma napravljenih od lateksa.[3]
- Klinička slika
Kod ove bolesti klinička slika se karakteriše pojavom crvenih, pruriginoznih promena, ponekad sa iscetkom ili fisurama.[4]
- Terapija
Leči se lokalnom primenom kortikosteroida.
- Prevencija
Kontaktni dermatitis se može sprečiti, korišćenjem kondoma koji nisu napravljeni od lateksa (ali ne i primenom prirodnih kondoma, koji ne pružaju dobru zaštitu od infekcije HIV-om).[5]
Sklerozni i atrofični lišaj uredi
Sklerozni i atrofični lišaj (lat. ichen scleroticus et atrophicus) ili (lat. blanitis xerotica obliterans),[1] jedna je od kožnih bolesti penisa koja se javlja se u obliku beličastog otvrdnuća pri vrhu glvića, i koje okružuje, a često i steže meatus penisa.
- Etiologija
Posledica je hronične upale pa može uzrokovati fimozu ili parafimozu.
Terapija
U lečenju lakših slučajeva koristi se lokalna primena testosterona, antibakterijskih i antiinflamatornih lekova.
U težim slučajevima najčešće se mora pribeći meatotomiji, laserskoj vaporizaciji ili meatoplastici.
Lihen planus penisa uredi
Lihen planus je relativno česta upalna bolest kože i sluzokoža. Javlja se kod oko 1-2% populacije. Ime lihen (lichen) dobila je po biljci (mahovina) koja raste na kamenu i drveću. Nije zarazna i maligna bolest,nemoguće je preneti drugome odnosno dobiti od nekoga, nije nasledna i nema nikakve veze sa ishranom.
- Etiologija
Uzrok bolesti nije poznat. Svrstava se u tzv. autoimunske bolesti, u kojima je izmenjen imunski (odbrambeni) sistem, pa umesto na strana antitela, proizvodi antitela prema sopstvenom tkivu (koži, sluzokoži, dlaci i noktima).
Neki od slučajeva lihen su posledica alergijske reakcije na lek, najčešće lekova protiv visokog pritiska, bolesti srca i zglobova. Neki od slučajeva lihena udruženi su sa infekcijom hepatitis C virusom.
- Klinička slika
Lihen planus, ako se javlja se na muškom udu, manifestuje se u obliku malih papula ili prstenastih promena po glaviću ili telu penisa. Bolest se može zameniti za pemfigoid ili multiformni oblik eritem. Teži oblik erozivnog lihen planus javlja se na oralnim i genitalnim sluznicama i poznat je kao penogingivalni sindrom u muškaraca (kod žena nosi naziv vulvovaginogingivalni sindrom).
- Terapija
Kožne promene na penisu se u većini slučajeva spontano povlači pa asimptomatske oblike bolesti ne treba lečiti.
Lečenje je potrebno, ako je prisutan jak osećaj svraba. Smetnje smanjuje lokalna primena kortikosteroida.
- Prognoza
Najčešće nastaje unutar dve godine, a posle povlačenja zaostaje smeđe prebojena koža.
Kod oko 20% slučajeva bolest se može ponovo javiti.
Biserne papule uredi
Biserne papule penisa ili Tisonove žlezde (lat. hirsuties papillaris genitali) su benigne (dobroćudne) promenama na koži penisa koje se javljaju skoro kod svakog trećeg muškarca. Nepoznatog su uzroka.
- Epidemiologija
Najčešće se javljaju kod seksualno aktivnih muškaraca u pubertetu i mlađoj odrasloj dobi.
Češće su u neobrezanih muškaraca, a sa starenjem njihov se broj i značajno smanjuju.
Nisu posledica nehigijene, i ne prenose se polnim kontaktom.
- Klinička slika
Biserne papule su male žućkasto-bele izbočine, nalik bubuljicama, lokalizovane na rubu glavića penisa. Glatke su i sjajne površine, prečnika manjeg od 1 mm. Često su u nepravilnom nizu poređane kružno u više redova. Vremenom postaju manje uočljive.
Ne izazivaju nikakve tegobe, niti postoji mogućnost maligne alteracije. Predstavljaju samo kozmetički defekt.
|
|
|
- Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda od strane urologa ili dermatovenerologa. Eventualne poteškoće u dijagnostici mogu se ukloniti biopsijom i mikroskopskim pregledom navedenih kožnih promene - uočava se različit broj proširenih krvnih sudova, koji su tankih zidova, umnožavanje ćelija vezivnog tkiva i fibroblasta.
- Diferencijalna dijagnoza
Ukoliko je promena udružena sa simptomima i znacima zapaljenja - crvenilo, otok i svrab, treba imati u vidu drugu etiologiju bolesti.
Često se biserne papule mešaju sa kondilomima (polnim bradavicama), koji spadaju u polno prenosive bolesti uzrokovane HPV infekcijom ili sa molluscum contagiosum.. Lečenje bisernih papula
- Terapija
Kako se u većini slučajeva radi o fiziološkoj (prirodnoj) vrsti kože penisa, lečenje najčešće nije potrebno. Ksko promene često mogu izazvati psihičke smetnje jer kod muškaraca dovode do osećaja stida, nesigurnosti i izbegavanja polnih odnosa. U takvim slučajevima savetuje se njihovo uklanjanje.
U svakodnevnoj lekarskoj praksi za uklanjanja bisernih papula primenjuju se:
- Elektroterapija - koja podrazumeva direktnu primenu električne energije u svrhu lečenja
- Kiretaža - struganje papula (ne preporučuje se pacijentima da sami stružu papule jer mogu dovesti do infekcije i crvenila, a papula se vraćaju za nekoliko dana)
- Karbon dioksid laser - vrlo skupa metoda sa nedovoljnim brojem podataka o validnosti metode.
- Hirurški zahvat
- Krioterapija (smrzavanje tečnim azotom na -196˚S) i lokalna primena podofilina. Kako ova vrsta terapije ne daje dobre rezultate, ona se za sada ne preporučuju u lečenju bisernih papula.
Eritroplazija uredi
Eritroplazija i Bovenova bolest penisa, su oštro ograničene, crvenkaste i baršunasta, premaligne promene u genitalnom području, koje se većinom javljaju na glaviću ili koroni penisa neobrezanih muškaraca.
- Klinička slika
Oba stanja, karakterišu se pojavom multiplih papula po telu penisa, i smatraju se intraepitelnim neoplazmama odnosno karcinomom in situ.
- Dijagnoza
Kod sumnje na eritroplaziju istu treba dokazati patohistološkim pregledom nakon biopsije tkiva penis.
- Terapija
Leči se 5% kremom fluorouracila, laserom ili lokalnom ekscizijom. Nakom primerne terapije indikovano je redovno praćenje bolesnika.
Genitalni herpes uredi
Genitalni herpes je polno prenosiva bolest koja se može manifestovati sa grupom malih plikova i/ili ulceracija. Čirevi se mogu pojaviti na glaviću, kožici i osovini penisa. Obično su bolni i mogu trajati nekoliko nedelja. Ponovljeni napadi se obično dešavaju u istoj oblasti.[6]
Dijagnoza
Dijagnoza se obično može postaviti klinički, ali se može uzeti bris virusa da bi se potvrdila dijagnoza.
Terapija
Lečenje oralnim aciklovirom ubrzava oporavak i ponekad se daju preventivne kure aciklovira ako su napadi veoma česti ili iscrpljujući.[6]
Infekcije uzrokovane humanim papiloma virusom (HPV) uredi
Herpes genitalis i infekcije uzrokovane humanim papiloma virusom (HPV) su u porastu, posebno kod mladih seksualno aktivnih ljudi. Najčešći uzročnici HPV su kondiloma akuminatum tipovi HPV 6 i 11 niskog rizika; HPV tipovi 16 i 18 visokog rizika koji su povezani sa premalignim i malignim lezijama.[7]
Klinička slika
Infekcija virusom herpes simpleksa je najčešći infektivni uzrok genitalnih ulceracija, sa dokazima da su mnoge infekcije asimptomatske. HPV infekcija može biti latentna, subklinička i klinička. Bradavice se obično pojavljuju nekoliko meseci nakon infekcije, ali se mogu pojaviti i godinama kasnije.[6]
Tarapija
Lečenje genitalnih bradavica ostaje nezadovoljavajuće; recidivi su česti. Imikuimod, novo je lokalno imunoterapeutsko sredstvo, koje indukuje interferon i druge citokine, i ima potencijal da bude terapija prve linije za genitalne bradavice.
Šuga i pedikuloza uredi
Šuga i pedikuloza se prenose kontaktom kože sa kožom, najčešće seksualnim kontaktom, a penis i skrotum su omiljena mesta za šugaste lezije.[8]
Klinička slika
Kod osoba koje prvi put oboljevaju prvi znaci oboljenja se javljaju 4-6 sedmica nakon infestacije, dok se kod osoba koje su već imale šugu prvi znaci javljaju nakon 1-3 dana. Najčešće prođe 3-4 nedelje od kontakta sa obolelom osobom do pojave prvih simptoma.
Glavni znaci bolesti su svrab i pojava skabiozne ospe i skabioznih kanalića na koži. Svrab se javlja prvi i najizraženiji je u prvoj polovini noći. Smatra se da je svrab rezultat alergijske reakcije organizma na sekrete i ekskrete parazita.
Skabiozna ospa je polimorfna sa pretežno eritematoznim i urtikarijalnim promenama, papulama, vezikulama i ekskorijacijama. Promene se javljaju u predelu korena prstiju, prednjih površina zglobova ručja i laktova, prednjem delu pazušne jame, predelu pojasa, na nogama i spoljnim genitalijam
Terapija
Lečenje sprovoditi antiskabicidnom terapijom. Oralni ivermektin, visoko aktivan antiparazitski lek, verovatno će biti tretman izbora, ali dok se ne odobri, trebalo bi da bude rezervisan za posebne oblike šuge.[7] Radi postizanja uspeha u lečenju potrebno je da se lek aplicira na celu površinu kože osim glave i vrata.
Tokom terapije potrebno je pooštravanja svih mera lične higijene, pranje korišćenog donjeg veša, posteljine i odeće nošene dva dana pre početka terapije, korišćenjem vrele vode i deterdženta, potom peglanje istih.
Pre početka lečenja oboleli se okupa toplom vodom i sapunom, zatim peškirom dobro osušiti kožu, promeniti posteljinu i garderobu. Dan posle poslednjeg mazanja opet se okupati i promeniti posteljinu i garderobu.
Prevencija
Šuga je porodična bolest pa je u najvećem broju slučajeva neophodno da se istovremeno leči cela porodica. Obzirom da se prenosi intimnim, bliskim kontaktom potrebno je obavestiti seksualnog partnera koji takođe treba da se leči.
Prevencija kožnih bolesti penisa uredi
Prevencija kožnih bolesti penisa podrazumeva:[7]
- identifikaciju faktora rizika,
- rano otkrivanje svih predkanceroznih lezija i
- lečenje fimoze.
Izvori uredi
- ^ a b Freeman C, Laymon CW (1941). „Balanitis xerotica obliterans” (Reprint:The CIRP Circumcision Reference Library). Arch Dermatol Syphilol. 44 (4): 547—59. doi:10.1001/archderm.1941.01500040002001. Arhivirano iz originala 25. 9. 2006. g. Pristupljeno 3. 4. 2016.
- ^ „Balanopostitis - balanitis, lečenje, krema”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-14.
- ^ Hrvatska, Placebo d o o Split i MSD. „MSD priručnik dijagnostike i terapije: Kontaktni dermatitis”. www.msd-prirucnici.placebo.hr (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-03-14.
- ^ Nixon RL, Diepgen T. Contact dermatitis. In: Adkinson NF, Bochner BS, Burks AW, et al, eds. Middleton's Allergy: Principles and Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 35.
- ^ „Ekcem (kontaktni alergijski dermatitis) - Kako izgleda ekcem i kako se leči”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-14.
- ^ a b v „Male Genital Skin Conditions | Dermatology | OneWelbeck”. Dermatology (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-14.
- ^ a b v Buechner, S. A. (2002). „Common skin disorders of the penis”. BJU international. 90 (5): 498—506. ISSN 1464-4096. PMID 12175386. doi:10.1046/j.1464-410x.2002.02962.x.
- ^ „ŠUGA – SCABIES”. www.zjzpa.org.rs. Pristupljeno 14. 3. 2022.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
