Koin (vojskovođa)

Koin (grč. Koινoς, oko 370—326. p. n. e.) je bio jedan od najsposobnijih i najvernijih generala Aleksandra Makedonskoga. U mnogim bitkama komandovao je najdesnijim krajem falange. Posebno se istakao u bici kod Hidaspa, kada je iskoristio grešku indijskoga kralja Pora i opkolio mu vojsku na desnom krilu. Kada je makedonska vojska odbila da ide u daljnja osvajanja Koin je nagovorio Aleksandra Velikoga da se vrate na zapad.

Detinjstvo, mladost i prvi pohodi

Rođen je oko 370. p. n. e. kao sin makedonskog plemića Polemokrata. Verovatno je rođen u Elimeji. Otac mu je dobio imanja na Halkidikiju. Koin se 335/334. oženio Parmenionovom ćerkom. Kada je Aleksandar Makedonski došao na vlast onda je zbog Parmenionove uloge u njegovom dolasku na vlast nekoliko Parmenionovih rođaka postavljeno na visoke funkcije, a jedan od njih je bio Koin. Tokom 335. p. n. e. Aleksandar Makedonski je ratovao sa Ilirima. Opsedao je Pelijum, u koji su se Iliri puvukli. Aleksandar je uočio da Iliri slabo čuvaju Pelijum, pa se pretvarao da odlazi, a onda je sa Koinom i Perdikom i njihovim bataljonima izveo uspešan noćni napad na Pelijum. Tada su prisilili ilirske kraljeve Klitiju i Glaukiju da se povuku.

U pohodima

Učestvovao je 334. p. n. e. u bici kod Granika na desnoj strani falange između Perdikine i Amintine brigade (tj. jedinice od 1.500 vojnika falange). Tokom 334. p. n. e. Aleksandar je pre zimovanja u Kariji poslao u Makedoniju vojnike, koji su se nedavno oženili da provedu zimu sa svojim ženama. Vojnike su vodili Koin, Meleager i Ptolemej, Seleukov sin. Tokom proleća 333. p. n. e. Koin se vratio sa Makedoncima i pridružio se Aleksandru kod Gordija sa 3.000 pešaka i 650 konjanika. U mnogim bitkama komandovao je najdesnijim krajem pešadije, što je bila veoma počasna pozicija. Pošto je bio komandant najbolje pešadije u falangi znači da je bio taktički pouzdan i verovatno izuzetno inteligentan u ratovanju i hrabar u bitkama. Jula 332. p. n. e. usledio je konačni napad na dobro utvrđeni Tir. Koin i Admet zapovedali su prvim valom napada na Tir. Koin je bio uspešan, a Admet je tada poginuo. Učestvovao je u bici kod Gaugamele, kada je bio teško ranjen. Tokom bitke za Persijska vrata imao je istaknutu ulogu.

Optužuje Filotu iako je oženjen njegovom sestrom

Filota Parmenionov nije obavestio Aleksandra Velikoga o zaveri koja se spremala, a o čijem postojanju je jedan zaverenik nastojao da obavesti Aleksandra. Filota je zbog toga optužen za zaveru. Krater se isticao u izricanju optužbi protiv Filote Parmenionova. Opšte mišljenje porote bilo je da je Filota kriv, pa je osuđen na kamenovanje do smrti. Koin je bio oženjen Filotinom sestrom, pa se našao u opasnosti. On je zbog toga bio jedan od onih, koji su optuživali Filotu, a na taj način nastojao je da zaštiti sebe. Krater, Hefestion i Koin su govorili da smatraju da je Filota deo jedne veće zavere, pa da treba doći do informacija mučenjem. Filota je mnogo toga rekao pod mukama, ali do prave istine teško je doći. Filota je kamenovan, a ubijen je preventivno i njegov otac Parmenion, iako je sigurno bio nevin. Koin je imao istaknutu ulogu u Filotinoj aferi, zato što je optuživao Filotu, a bio je oženjen njegovom sestrom.

Sogdijana

Tokom 329. p. n. e. makedonska vojska je prošla kroz Sogdijanu i došla do reke Jaksart (današnja Sir Darja). Aleksandar je svoju vojsku podelio na pet manjih vojski, da bi se lakše suprotstavio gerilskoj taktici nomadskog stanovništva. Jednom vojskom zapovedao je Koin i Artabaz. Artabaz je bio satrap Baktrije i otac Aleksandrove ljubavnice Barsine. Zadatak im je bio da unište Spitamenovu vojsku. Kasnije je Koin sam zapovedao i uspeo je da pobedi Spitamena u krvavoj bici, u kojoj je poginulo mnogo Masageta. Sogdijanci i Baktrijci su tada napustili Spitamena i prešli su na stranu Koina. Kada su Skiti čuli da za njima ide makedonska vojska ubili su Spitamena. Spitamenovu glavu poslali su Aleksandru, nadajući se da će tako odvratiti progonitelje.

Indijski pohod

Tokom 326. p. n. e. Aleksandar Makedonski napao je Gandaru, zapadni deo Pendžaba. Koinov bataljon imao je istaknutu ulogu u pohodu u dolini Svat i u opsadi Aornove stene. Koin je efektivno postao hiparh. Na obali reke Hidasp makedonska vojska sukobila se sa vojskom indijskoga kralja Pora. Za vreme bitke kod Hidaspa 326. p. n. e. Koin je zapovedao konjičkom jedinicom. Makedonska konjica bila je na desnom krilu, a indijska borna kola bila su na oba krila. Por je zbog toga premestio svoju konjicu sa desnoga na levo krilo i tako je desno krilo ostavio nezaštićeno. Koin je to uočio, pa je odmah krenuo na indijsko desno krilo, okružio je Indijce i napao ih otpozadi. Bio je to odlučujući napad. U isto vreme makedonska glavna konjica probila se kroz jedinicu indijskih bornih kola i izvela je drugi manevar opkoljavanja. Indijci su izgubili bitku i mnogo vojske.

Smrt

Aleksandar je nstavio da se kreće na istok, sve dok nije došao do reke Hifrazis (Beas). Makedonci nisu hteli da idu dalje. Aleksandar Makedonski je bio ljut, ali na sastanku sa glavnim oficirima Koin je uverio Aleksandra da je bolje da se vrate. Kada je Aleksandar došao na reku Hifasiz želeo je da ide još dalje, ali Koin je bio prvi, koji je imao hrabrosti da kaže da je nužno da se vrate, pa je kralj sledio njegov savet. Međutim kratko vreme nakon što je makedonska vojska počela da se vraća Koin je 326. p. n. e. umro nakon bolesti i bio je počastvovan veličanstvenim pogrebom. Bilo je čudno da Koin nije dugo poživeo nakon što se suprotstavio Aleksandru. Pojavile su se sumnje, ali nema jakih razloga da se pretpostavi da nije umro od bolesti.

Vidi još

• Dijadosi

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Plutarh, Aleksandar
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire, John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.