Kondoliza Rajs

Kondoliza Rajs (14. novembar 1954) je američka političarka, koja je bila 66. po redu državna sekretarka SAD u administraciji Džordža V. Buša. Na tom položaju je 26. januara 2005. zamenila dotadašnjeg državnog sekretara Kolina Pauela koji je podneo ostavku.

Kondoliza Rajs
Kondoliza Rajs
Lični podaci
Datum rođenja	(1954-11-14)14. novembar 1954.
Mesto rođenja	Bermingham, SAD
Državljanstvo	Sjedinjene Američke Države
Politička karijera
Politička stranka	Republikanska stranka
Mandati Državni sekretar SAD 26. januar 2005 — 20. januar 2009. Predsednik Džordž V. Buš Prethodnik Kolin Pauel Naslednik Hilari Klinton

Biografija

Rajsova je rođena kao jedino dete dvoje pedagoga u segregacionom kraju u Berminghamu, u američkoj državi Alabama. Njen otac, sveštenik Džon V. Rajs vodio je vestminstersku prezviterijansku crkvu koju je osnovao njen deda. Njena majka, Andžela Rej, bila je nastavnica u afroameričkoj srednjoj školi u Birmingemu. Rajsova je bila izuzetno dobar student. Pohađala je osmi razred sa 11 godina. Za samo godinu dana završila je poslednju godinu srednje škole i prvu godinu koledža.

Godine 1974. sa 19 godina stekla je diplomu drugog stepena (Fi Beta Kapa) iz političkih nauka na Univerzitetu u Denveru. Mentor Rajsove, Džozef Korbel, i otac bivše američke državne sekretarke Medlin K. Olbrajt, inspirisao ju je da napusti želju da postane koncertni pijanista i umesto toga nastavi specijalizaciju na predmetu Sovjetski Savez i Istočna Evropa. «Rusija me je spasila od muzičkog kao glavnog predmeta», rekla je Rajsova u jednom intervjuu.

Rajsova je magistrirala na Univerzitetu Notr Dam 1975. godine, a doktorirala na Univerzitetu Denver 1981. godine. Posle toga, pridružila se se nastavnom kadru koje se bavi političkim naukama na Univerzitetu Stanford, na kojem je radila kao asistent za kontrolu naoružanja i program razoružanja. Pet godina kasnije otišla je u Vašington nakon što je dobila stipendiju Saveta za spoljne odnose, za rad na programu strategijskog nuklearnog planiranja, u Združenom generalaštabu američke vojske, koji je vodio admiral Vilijam Krou. Vratila se u Vašington po drugi put 1989. godine da bi u Savetu za nacionalnu bezbednost radila kao direktor za sovjetska I istočnoevropska pitanja. Tadašnji šef u Savetu bio joj je Brent Skaukroft. U vreme administracije predsednika Džordža Buša Rajsova je takođe postavljena za specijalnog savetnika predsednika za pitanja nacionalne bezbednosti i viseg direktora za sovjetska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost. Na ovim položajima pomogla je u uvođenju demokratskih reformi u Poljskoj, a imala je i ključnu ulogu u formiranju većeg dela politike Bušove administracije u odnosu na bivši Sovjetski Savez.

Godine 1993. Rajsova je postala je prvi ženski i ujedno i najmlađi crni prorektor na Univerzitetu Stenford. Bivše kolege sa Stanforda zvale su je «čelična magnolija». Koit Bakler, sada zamenik direktora Instituta Standford za međunarodne studije, rekao je da Rajsova «ima predivno južnjačko ponašanje u pozitivnom smislu, koje se ogleda u izuzetoj ljubaznosti, ali istovremeno poseduje jaku ličnost. Ona uvek zna šta želi i ekstremno je disciplinovana, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu».

Literatura

• „Kondoliza Rajs”. Jugoistočno evropski Tajms. 18. 11. 2008.