Konkavna ogledala

Konkavna ogledala ili izdubljena ogledala su ogledala kod kojih svetlost pada na izdubljenu površinu. Sva ogledala koja nisu ravna mogu biti konkavna (izdubljena) i konveksna (ispupčena). Najčešće konkavno ogledalo je izdubljena površina sfere. Zraci se o sferno ogledalo odbijaju pod uglom koji je jednak upadnom, jer Zakon odbijanja važi za svaku površinu, bez obzira da li je ravna ili kriva.

Lik kod konkavnog ogledala uredi

Za dobijanje lika predmeta koristi se krakteristični zraci, jer je njihov pravac nakon odbijanja poznat. Karakteristični zraci konkavnog ogledala su:

Zrak koji od predmeta ide paralelno glavnoj optičkoj osi. On posle odbijanja prolazi kroz fokus.
Zrak koji polazi od predmeta i prolazi kroz žižu, a posle odbijanja je paralelan glavnoj optičkoj osi.
Zrak koji ide od predmeta i prolazi kroz centar krivine pada normalno na ogledalo, a odbija se od njega u istom pravcu, samo u suprotnom smeru.
Zrak koji polazi od predmeta pada u teme ogledala pod nekim uglom, odbija se pod istim tim uglom.

U zavisnosti od položaja predmeta i temena ogledala, lik predmeta može da bude realan ili imaginaran, uvećan ili umanjen, uspravan ili obrnut.

Vrste konkavnih ogledala uredi

U praksi se najčešće uzima sferno ogledalo kao dovoljno dobro konkavno ogledalo. Pošto su eliptična i sferna ogledala samo delovi sfere i paraboloida, razlika između sfernog i paraboličnog ogledala je toliko mala da se meri desetinama mikrometra, ali je zato velika razlika u kvalitetu slike koju daju.^[1]

Sferno ogledalo uredi

Sferno ogledalo je deo uglačane sferne površi sa refleksionim slojem.^[2]

Elementi sfernog ogledala su:

centar krivine
poluprečnik krivine
teme ogledala
glavna osa
žiža ili fokus
žižina daljina

Jednačina ogledala daje vezu između žižine daljine i daljine lika i predmeta. Za sferno ogledalo, jednačina ogledala je:

{\frac {1}{p}}+{\frac {1}{l}}={\frac {1}{f}}

Konstrukcija lika kod konkavnih sfernih ogledala:

Predmet se nalazi iza centra krivine, lik se stvara između fokusa i centra krivine.

Predmet se nalazi u centru krivine, lik se stvara u centru krivine.

Predmet se nalazi između fokusa i centra krivine, lik se formira iza centra krivine.

Predmet se nalazi u fokusu, lik se formira u beskonačnosti.

Predmet se nalazi između temena i fokusa, lik se formira iza ogledala u preseku produžetaka odbijenih zrakova.

Parabolično ogledalo uredi

Parabolično ogledalo je zakrivljenije u sredini nego na rubu. Poprečni presek ogledala je parabola sa temenom u središtu ogledala. Zakrivljenost paraboličnog ogledala je u svakoj tački drugačija, a formula za poluprečnik zakrivljenosti je: $R={\frac {\sqrt[{3}]{4f^{2}+x^{2}}}{4f^{2}}},$

gde je f žižina daljina ogledala, a x rastojanje tačke od y-ose za koju računamo zakrivljenost. Očigledno je da se udaljavanjem od temena ogledala (tačka preseka ogledala i glavne optičke ose) zakrivljenost smanjuje jer je poluprečnik sve veći. Vrednost promenljive x se kreće u intervalu od nule (teme ogledala) do poluprečnika ogledala (ivica ogledala).

Formula koja opisuje koliko treba udubiti staklo u svakoj tački u zavisnosti od njenog rastojanja od glavne optičke ose za kontrolisanje izgleda ogledala tokom izrade je^[3] $h={\frac {D^{2}-4r^{2}}{16f}}$

Uvećanje i umanjenje lika uredi

Uvećanje i umanjenje lika se izračunava tako što se daljina lika podeli sa daljinom predmeta:

u={\frac {l}{p}}

Vidi još uredi

Reference uredi

^ http://scipp.ucsc.edu/~haber/ph5B/parabolic09.pdf
^ Sferna Ogledala
^ „Konkavna ogledala[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2014. g. Pristupljeno 15. 09. 2013. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[1] ttp://scipp.ucsc.edu/~haber/ph5B/parabolic09.pdf

[2] Sferna Ogledala

[3] „Konkavna ogledala[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2014. g. Pristupljeno 15. 09. 2013. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[1]

[2]

[3]